Брвнати, ам, v. impf. auffalten, trabes trabibus superponere. Брвно, n. ber alfen, tignum, trabs (cin Brett an drey Finger dick). Бргљало, n. човек који бргља, дес ichnell und unverftänòlic fpridt, bla

tero.

Бргљање, п. баз duelle unverftänòlide
Sprechen, blateratio.
Бргљати, ам,

v. impf. говорити -брзо да се не може разумјети, schnell und unverständlich sprechen, blatero. Бргља као јаре на лупатку. Брда, n. pl. Begend an ber Brenze ge. gen Montenegro :

„ Када Турци Брда поараше,

Равна Брда и камене РовцеБрдар, m. Beberblattmader, qui ресtines textorios conficit.

Брдарев, ва, во, без Weberblattma• Брдаров, ва, во,J derš, ejus qui pe

ctines textorios conficit. Брдашце, n. dim. v. брдо. Брдељак, љка m. dim. v. брдо. Брдила, n. pl. čaš, morin baš брдо fteht, Брдо, п. 1) ber Berg, mons. 2) шенско, Weberblatt, pecten textorius. Брдовит, та, то, bergig,

tuosus.

Брђанин, m. човек из Брда. Брђанка, f. жена из Брда;

,,

mon

Послаћу ти. другу и преслицу Па ти преди како и Брђанка Бре! interj. imperandi: дај бре! камо бре! ајде бре!

Брег, m. (Рес. и Срем.) vide бријег. Бреговим, та, mo, bügelig, clivosus. Брегово, п. 1) Dorf am linteu Ufer bes Zimol. 2) Ruinen einer Stabt am rechten Ufer des Timok, dem Dorfe gegenüber.

Бреговски, ка, қо von Bregovo. Брегуница, f. eine Wrt Vogelš, avis quaedam.

Брежуљак, љка m. dim. v. брег.

pes, vide бes (in allen Zusammense Bungen).

Бреза, f. bie Birfe, betula alba Linn. Брезић, m. cine junge Birfe, betula alba.

Брезик, m. ber Sirfenwalb, betuletum. Брезица, f. dim. y. бреза.

Брезов, ва, во, birfen, betulinus. Брезовац, вца, m. Birtenfab, bacu. lus betulinus,

Брезовача, f. ber Sirfenflod, fustis betulinus.

tulae.

Брезовина, f. Birřenbols, lignum be-
Брекање, n. bas Bre fagen, imperatio
per vocem 6pe!
Брекашисе, амсе, ү. r, impf, zu jетап.

den 6pe fagen, imperiose dico," dico бре. Брекиња, f. 1) ber Šperberbaum,sorbus torminalis Linn. 2) die Frucht davon, sorbum.

Брекињов, ва, во, н. п. дрво, лист, vom Sperberbaum, sorbi torminalis Linn. Бреме, мена, и. діє Вürbe, onus. Бременит, та, mo, H. Z. жена, schwangere Frau, gravida.

Бременица, f. уска а дугачка вучија, тако да се може ласно носити на рамену, или двије натоварити на коња, Tragfaß, dolium portatile. Бресква, f. (једни говоре и прасква) 1)Pferfichbaum, amygdalus persica Linn. 2) die Frucht davon, malum persicum. Бресквица, f. dim, . бресква. Брест, m. (Рес. и Срем.) vide бријест. Брестов, ва, во, ulmen, ulmeus, Брестовац, вца m. Цmftab, baculus

ulmeus.

im Euter, oder auch in der Brust, lactis in mammis affluentia. Бризгати, ам, v. impf. н. п. крава,

овца, коза, Wild abfonbern, lactare. Вризнути, цем, v. pf. bervorftürgen (?) prorumpo in lacrimas : бризну плакати, m. ј. у један пут заплака. Бријање, n. Das Barbieren, tonsio. Бријати, јем, v. impf. barbieren, ton. dere.

Бријаћи. Һа, ће, н. п. бритва, Har= bier-, tondendo.

Бријач, т. дав Barbiermeffer, novacula, Бријачица, f. vide бријач.

Бријег, (pl. брегови), m. (Ерц.) 1) 5й. gel, collis. 2) bas ufer, ber Rain,

ripa.

Бринутисе, немсе, v. r. impf. Gorge baben, sollicitum esse. Бритва, f. ein Zafdenmeffer, culter plicatilis,

Бритвени, на, но, н. п. коре, Без
Taschenmessers, cultelli plicatilis.
Бритветина, f. augm. у. бритва.
Бритвица, f. dim. v. бритва.,
Бритвурина, f. vide бритветина.
Бритка сабља, (em.) [darffdneibenb
mie ein Barbiermeffer, acutus:
„На десницу и на бритку сабљу
Брица, f. (у Бачкој) vide бритвица.
Бричење, ѝ. vide бријање.
Бричиши, им, vide бријати.
5p, m. der Knebelbart, cincinus barbae.
Бркање, n. bie Bermiriung, confusio.
Бркаш, та, то, idnurbärtig, barbatus.
Бркати, ам, v. impf. in Unotonung
bringen, confundo.

Бркица, f. eine Wrt febr Heiner Gifde, pisciculi genus.

Бркља, f. ber Sturmpfaßl, palus obliquus:
ударили бркље по шанцу.
Бркљача, f. vide бркља.
Бркљоч, m. vide пузавац.
Брко, m. ber einen großen

bat, barbatus.

duurbart

Броћаст, та, mo, von ber Farbe bec Färberröthe, rubiaceus.

Броћење, п. дa ärbetrothfärben, ru*biatio (?).

Броћипи, им, . impf. färberroth färben, rubiare (?)

Бренат, та, то, н. п. грана, дрво. Брст, m. junge Sproffen, frondes. Бретипи, им, v. impf, befreffen, depasco. Bрyká, f. etwas Lächerliches und Spotf

würdiges, homo aut res ridenda : шуши бруко маниша, шути!

Брукање, п. даз ИизӀафен, derisio, risus de re aut homine.

Брукатисе, амсе, v. r. impf, коме, Mušladen, rideo : мучи да ти се људи не брукају.

5pŷc, m. a) der Schleifstein, cos, lapis, politorius. 2) fig. mentula.cf. поциљ. Брусина, f, augm. . брус. Брусити, им, v. impf. {dleifen, acu

ere.

Брусић, m. dim. v. брус.
Бруцање, п. bas Befommen ber Edams
haare, nactio pilorum circa pudenda,
Pubertas, pubescentia (?).

Бруцати, ам v. impf. unb pf.фат Haare bekommen, nancisci pilos circa pudeada.

Бруце, f, pl. bie damfyaare, pili circa pudenda.

Брчак, чка. m.

eräufез ха= tenden, sonus aquae cum quis transit: „ Воду газим, за њим брчка не маБрчина, f. augm. 6. брк. Брчић, m. dim. 9. брк. Брчкавица, f. Тeg, ber von vielem Re: gen oder geschmolzenem Schnee plåtfchert, viae lubricitas et udor. Брчкање, n. bas Plätfdern im Taffet, Magitatio aquae.

Брчкати, ам, v. impf. plåtfern, sonitum facio aqua agitata. Брчкашисе, "амсè, v, r. impf. pläts fiern, aquam circumjicio, agito. Брчко, кога, п. мала варошица на дес*ном бријегу Саве (ниже Градишке): „Да би ишли Брчко поробити,

Далеко је бјежат низа Саву Брчнути, нем, v. pf. einmal plä= tidern, sonitum edo aqua turbanda, Бршљан, m, ber pñeu, hedera. Бршћење, п. bas Defreffen, depastio. Bya, f. der Floh, pulex.

Буӑч, m. бубина (налик на буу), што једе расад купусни, ber Blattflot, chermes Linn.

Буба, f. baš Ungeziefer, bestiolae mo-
Testae,

Бубало, m. vide бубњар.
Бубало n. vide 6yoper.

Бубањ, бња, m. oie (große türlife)
Zrommel, tympanum Turcicum.
Бубање, п. баз Erommeln, tympani
pulsatio,

Бубати, ам, v. impf. ударати у бубањ, trommein, vulsare tympanum. Бубина, f. augm. (3) b. буба. Бубица, f. dim. v. буба. Бубнути, нем, v, pf. mit Betöfe {dla. gen, pulso.

Бубњар, m, ber Zrommelfdläger, tym. panista.

Бубњарев, ва, во, I bes Zrommelfdlä. Бубњаров, ва, во, Jgers, tympanistae, Бубота, f. субота ђачка бубота, Sprichw. d. i. Samstags wird auf den Studenten berumgetrommelt, amftag ift ber Stubenten Prügeltag, sabbato caeduntur studiosi (in Serbia). Бубрег, m. bie Xiere, rеп. Живи као бубрег у лоју.

Бубрежак, решка m. vide бубрег. Бубрежњаци, m. pl, baš Mievenftüd,

caro renum.

Бубрешчић, m. dim. v. бубрег. Бубуљица, біс Puftel, pustula. cf. цибу

лица.

Бугар, m. (cm.) vide Бугарин: ,, Стаде свата дванаест иљада „Те гледају коња у Бугара „Повалисе међу ђевојкама

,

,,

Ђе с'отео коња од Бугара Бугарање, n, baš Vulgarıfiren, muta'tio in Bulgarum.

Бугарин, m. ber Bulgare, Bulgarus. Бугарити, им, v. impf. zum Bulgaren machen, facio esse Bulgarum. Бугаритисе, имсе, v. г. impf, ein Bul gar merden, fio Eulgarus. Бугарка, f. bie Bulgarin, Bulgara. Бугар-кабаница, f. (ст.) ein Bulgarens 'Hantel, pallium bulgaricum :

,,А сер свега бугар- кабаницу , Скиде с леђа бугар кабаницу — Бугарска, f. bie Bulgarey, Bulgaria. Бугарски, ка, ко, i) bulgarifd, bul. garicus. 2) adv. bulgariid, bulgariae Бугарчад, f. (coll.) junge Bulgaren. juventus Bulgarica.

Бугарче, чета, n. ein junger Bulgar, Bulgarus puer.

Бугарчица, (Бугарчица) . dim. 9. Бу

гарка.

3

ByA, wenn auch, quamquam (eigentlich fo viel al3 буди, e8 fey, esto). cf. туд. Буда, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Holzwaaren Gewölb, taberna vaso. rum ligneorum. Будак*, m. vide трнокоп. Будала, f. Der for, stultus. Будаласт, mа, mo, thöridt, stultus, Будалаш, m. thöridter Mend, homo stultus.

Будалаштина, f. Egorbeit, stultitia. Будалина, f. augm. v. будала. Будалисање, и. дав дитте Хебе е Thun, ineptia, sermo stultus. Будалисати, лишем, v. impf, thöridt fprechen, stulte loqui.

Будалити, им, vide будалисани. Будаљење, n, vide будалисање. Будан, дна, но, шаф, vigil. Будац, буца, m Һурак, тукац, пуpaн, der Truthahn, gallopavo Будење, n. дав Međen, excitatio. Будија, f. Һура, Һурка, тука, мисирка, пура, пурка, bie Zruthens ne, gallina indica. Будим,m.bie Stabt Dfen in Ungern,Buda. Будимац, мца, m. ber Dfnet, Budensis, Budanus.

Будимир, m.ein Mannšname, nomen viri. Будимка, f. bie Ofnerin, Budana. Будимлија, f. cine Art Wepfel, pomi species.

Будимлија, f. vide Будимац. Будимски (Будимски), ка, ко 1) Dfner', Budanus. 2) ady, nach Ofner Art, more Budano.

}

Будињи, ња, ње, н. п. јаје, болест, dem Truthahn gehörig, gallopavonis. Будионик, m. по намастирима она даска, што у њу лупају у јутру да се буде калуђери, ber Деđer, expergefactor,

Будисав, m. cin Mannšname, nomen viri. Будими, им, v. impf, meden, excito. Бдитисе, имсе, v. r. impf, erma= den, evigilo.

Будући да, inbem, cum. (ital. essendo "che -)

Буђење, n. vide, будење. Lýзa *, f. 1) ein Getränk aus Kukuruzbrot und Baffer, potio e pane zeae et aqua 2) брезова, ber Sirfenfaft,sucçus betulae.

Бузаџија*, m, ber буза=bändler, qui vendit potionem e pane zeae. Буздован, m. eine Art Seule, clavae

genus.

Буйн, m. ein grobes Gubrmannspferb,
Meklenburger, (ein Kärntner), equus
vecturarius, jumentumn.
Буињи, ња, ње, и. п. трава. бет
Floh gehörig, pulicis,
Бујад, f. vide папрат.
Бујадњача, f. vide, папратњача.
Бујање, n. vide бучање,
Бујати, jи, vide бучати,
Бујатка, f. vide папратка.
Бујити, им, v. impf, cf. пајити.
Бујица, f. Regenbach, torrens.
Бујур*, nimm,lange zu, accipe et manduca:
Баба : Бујур Муса купуса.
Турчин: Нека бако и меса.
Eyk, m. der Ort des Wasserfalls, wo
das Wasser im Fallen toset, locus ca-
taractae strepitosus: онђе у буку
има пастрме.

Бўка, f. baš Gebrülle, mugitus.
Букагије*, f. pl. vide путо.
Букање. п. баз Brüllen, mugitus.
Букара, f. у Сријему је обичај да се
уз месојеће свако вече скупе ђевој-
ке (мале и велике) и младе (а и од
мушкиња дође ђекоје), насред се-
ла, па наложе, ватру (понајвище
од ђубрета и од сметлишта) и
око ње играју и пјевају; и то се
зове букара или ватриште
• (ајдемо на букару, пјевају ђеца на
букари).

Букарење, п. bas Bräýuen, subatio, Букаритисе, рисе, v. r. impf. bräbnen, subo (von Schweinen).

Букати, бучем, v. impf, brüllen, mugio.
Букач, m. ber Brüler, mugitor (vom
Ochsen).

Буква, f. bie Buđe, fagus.
Буквар, m. Фаз

rium.

Букћети, кшим, v. impf. (Ерц.) Іо•
bern, ardeo.
Була, f. vide Туркиња.
Булажњење, n,
Булазнење, m.
vide бунцање.
Булазнити, им, vide бунцати.
Булумаћ, m. некакво јело од брашна:
А. Шта си јео ?

Б. Сатримачка и булумаћа. Буљење, n. bas Servorređen ber Ци» gen, exsertio oculorum: Буљиока, f. (ст.) Die vie 2идеn fervor= ređt, quae exserit oculos: ,, Курвина буљиока - fdilt ber Rreb schilt den Frosch. Буљити, им, v. impf, m. j. очи, Augen hervorrecken, exsero oculos. Буљубаша*, m. unführer eines буљук, dux turmae, centurio. Буљубашин, на, но, без буљубаша,

centurionis.

die

Бумбарање, п. даз bumpfe Spreden, nach Art des Hummelgemurrs, murmur. Бумбарати, ам, v impf. bumpf fpre= chen, wie die Hummel summt. Буна, f. ber Yufrubr, seditio. Буна и Буница, двије воде у Ерце

говини.

Бунар *, m. ber Brunnen, puteus. cf.cmy

Денац.

Бунарић, m. dim. . бунар. Бунарски (бунарски), ка, ко, н. п. воga, Brunnen Waffer, aqua putealis. Бунац и буница, in ber Revénšart, обишао је бунца и буницу, vоn cinem Vogabunden, undique est vagatus. cf. Буна и Буница.

Бунгур, m. (кукурузан или шеничан) die Grüße, alica (?).

Бунгурање, п. baš Brügemallen alicatio (?).

Бунгураши, ам v. impf. Brüße maflen, crassius molo: не може воденица да меље, него бунгура. Бунгурац, рца m. dim. von бунгур: Ручку бунгурца, вечери ни к**ца. Бунда, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) der Pelz, vestis pellicea. cf. Курак. Бундева, f. ber Sürbis, cucurbita melo Linn.

Бундевица, f. dim. 4. бундева. Бундевски, ка, ко, н. п. цвијет, Kür: bis Blüthe, cucurbitarum. Буника, f. baš Hilfentraut, hyoscyamus Linn.

Бунина, ber Dünger, stercus.

Бунити, им, v. Impf. aufwiegeln, concito.

Бунишисе, имсе, v. r. impf. fich em=

pören, imperium frango. Буно́ван, вна, на, аиз дет Edlafe auftaumelni, e somno excitus, exturbatus.

Бунцање, n. baš Кеbеn wie aus dem Schlafe, somniatio.

Бунцами, ам, v. impf. говорити којешта, као у сну, wie aus Дет

dlafe reben, loqui quasi e somno. Бунца као баба ў болести. Буњиште, п. der Ort, wohin das Auskehricht geworfen wird, locus quis. quiliarum, fimetum,

Бура, f. ber Šturmwind, procella. Бурав, ва, во, Flein, und gregbäudig, pusillus et ventrosus.

Bypar, m. der (Thier:) Magen, venter. Бурад, f. (coll.) äffer, dolia, Буразер*, m, vide брат. Бураћ, m. m, Mannsname, viri.

nomen

Бургија*, f мали сврдлић, bie Elein= te Art Bohrer, terebra minima, Бургијање, n, vide бушење.

Бургијати, ам, vide бушити. Byprujâu, m. 1) ein Mensch, der übers all berumfommt, homo circumforaneus. 2) Schweinmäkler (in Serbien), proxeneta suarius.

Бургијца, f. bim. v. бургија.
Буре, еmа, n. bas yag, dolium,
Буренце, еmа, n. dim. v. буре.
Бурликање. n. cine Urt beulenden Heiw
hens, fletus genus

Бурликати, личем, v, impf. beulenb meinen, plorare.

Бурљање, n. baš Gerummüblen in flüfe figen Dingen. scrutatio in jusculo. Byрbamи, ам, v. impf. herumwühlen in Flüssigkeiten, scrutari in jusculo. Бурма*, f. 1) ein glatter Kingerring, annulus. 2) Schraube, cochlea : творасе на бурму.

Бурмуш *, m. ber Šdnupftabaf, nicotiana sternutatoria. Бурмушица, f. bie Zabatbofe, capsus la nicotianae. Бурмуџија*,

m.

der Schnupftabak. fabrikant, venditor nicotianae. Бўрњак, m. vide дуждевњак. Буро, m. ber Didmanft, abdominosus,

ventrosus.

Бурунтија*, f. 2cftr&brief,edictum veziri. Бурунџук*, m. танко бијело свилено платно, Géidenleinmanb, (ju Gem= den) byssi sericeae genus.

Бус, m. in bem Käthfel, Назимац кус копа бус под котлокрповом кућом. Бусање, n. Das Schlagen auf die Brust, plaactus.

Бусање, п. баз Bebeen mit Rafen, caespitatio (?)

Бусати, ам, v. impf. mit Rafen be= decken, caespitem congero. Бусапіисе, амсе, т. r. impf. fid auf vie Brufi fdlagen, plangere: бусасе рукама у прси.

Бусен, m. ber Rafen, caespes. Бусенит, пӀа, шо, rafenreid, caespitosus.

Бусење, п. (coll). ber Rafenbaufe, caespites.

Eуcuja*, vide der Hinterhalt, insidiae. cf. засједа. Бупі, m. дег

dinlen, perna. Бутина, f. augm. . бут. Бутић, m. dim. . бут, Бућоглав, ва, во, (ст.) чот Kopfe der Eule, epithetum capitis bubonis „Ид одатле сово бућоглава Буцање, n. vide дерање 1. Буцати, ам, vide дерами I. Byчмacm, ma, mo, voll im Gesicht, facie obesa.

Eупов, m. eine Art kleinen Flußfisches, pisciculi genus