Ba, in, in (ријетко се говори, н. п. ва

allicio.

име оца и сина, и светога дуа; ва истину Божју (говоре попови и калуђери); ва славу и чест (кад чате славу, cf. слава), cf. y. Вабити, им, v. impf. Joden, Вабљење, n. baš Cocen, allectio. Ваведеније, n. baš Geft Mariä Reini. gung, purificatio B. V. M. (den 21. Novemb.)

Вавек, m. j. ва век, (Рес. и Срем.) vide вавијек.

Вавијек, п. ј. ва вијек (Ерц.), сід,

aeternum.

Вавољак, љка m. оно што се сваља међу прстима, или у устима, cin Kugelden, (von Brot u. b. gl.) baš man zwischen den Fingern dreht, globulus convolutus.

Вавољење, п. дa Dreben eine Rügel

chens zwischen den Fingern, conglobu latio. Вавољити, им, V. impf. ваљати штогођ међу прстима, или у усmима, ein Kugelchen zwischen den Fingern drehen, conglobulo. Ваган, m, 1) мјера житна, cin Betrei»

Tauta.

Бајкатисе, амсе, v. r. impf, fid ent»
schuldigen, daß man Jemand nicht nach
seinem Wunsch bewirthet, excusare se
de coena minus lauta.
Bака, m.
Василије.
Bako, m. hyp. v. Bacпanje.

Вако,
Báлa, f. 1) das Lob, laus, 2) das Loben,
Rühmen, laus.

Бала*, bey ott! hercle!
Балаке*, f. pl. ba Merzeug um bie
Füsse zusammen zu winden, bey der
Padogenstrafe, instrumentum pedibus
ligandis ad ferien as soleas, cf. фалаге.
Валинка, f. (у Сријему, у Бачк. и у
Вaн.) der Fehler, Mangel, vitium
defectus.

Валипы, им, v. impf, loben, rübmen, laudo.

Валиши, им, V. pf. (у Сријему у

Бачк и у Бан.) f eh l e n, labor; desum. Балитисе, имсе, .r impf. fid toben,

ribmen, prablen, se laudare, Ко себаз ли, сам се квари.

Балов, m, alveus; der Gowsinêtrog.

Валовит, та, mo, mellenteid, undo

sus:

,, Валовиту Дрину пребродише Валпово, ч. мала варошица у Славонији.

Baba, f. das Zündloch (an der Flinte, Ranone), foramen incendiarium. Ваљак, ка, баз Propfreiß, surculus. Ваљан, на, но, wađer, probus. Баљање, п. дas Mälzen, volutatio. Ваљарица, bie Ballmüble, fullonica, Ваљати, ам, v. impf. 1) mälzen, voluto. 2) сукно, wallen, subigo. Ваљати, ам, v. impf. 1) werth feyn, valere: ваља сто дуката, ваља царева града. 2) ваља ићи, man muf, oportet; коњ ваља, љеб ваља, Pferò vonnöthen, Brod vonnöthen, Баљаће

Варакање, п. дав Xušweidyen, declinatio. Варакати, ам, v. impf leinem aubzus Варакатисе, аме, v. impf.j weiden fuz chen, declino aliquem.

Вараклеисати, леишем, v. pf, u. impf. mit Flittergold bekleben, bractea aurichalci induco.

Варакли*, adj. mit варак überzogen, bractea aurichalci inductus:

,,

И дај мени варакли преслицу — Варалица, f. betrugerifd, fraudulentus, (als Apposition).

Варање, п. баз Betrügen, deceptio. Варати, ам. v. impf, betriegen, decipio, Варашисе, амсе, v. г. impf. fid täufden, decipior.

Варварин, т. беnе an ber Morama bei Сталаћ.

Варварица, f. dim. y. Варвара (Barba ra) само у овој пјесми: ,, Варварица вари,

,,

А Савица лади,

Николица куса. cf. варица. Вареник, m. вруће замеђено и заби. берено вино, шumo се по обичају пије на Божић прије јела (у Сријему и у Бачк.) eine 2rt Beinfuppe mit Honig und Pfeffer, besonders auf Weihnachten üblich, potionis genus. Вареника, f. warme Wild, lac cale

factum.

Варење, п. 1) bas Kodjen, coctio. 2) Барење. Украо калуђер с ђаком козу, па дали да се кува и пече, а они отишли да служе летурђију. У један пут калуђер повиче из олтара (као да чаши нешто): „ђаче ђакушти! отиди обиди: печели се печење и варили се варење“. А ђак му одговори: „Оче дубени! дошао човек, па познао роге и ноге, и однијо весе.“

Варзило, n. bie Srafilie, (Farbemittel von Brasilienholz,) color ligni brasi

liani.

Вариво, п. Sülfenfrudte, legumina.
Варин дан, на дне, m. Et. Barbara=
Tag, dies festus S. Barbarae.
Варити, им, v. impf. Ёoden, coquo.
Варитисе, имсе, v. r. impf. foфеп,fte=
den, coqui.

Варићан, m. eine Art Getreibemaß (Ser=
zegovina), mensurae parvae genus:од
шиника варићак (у приповијеткки);
већ је прднуо у варићак.
Варица, f. (dim. 9. вара ?) жито што
се по обичају кува на Варин дан:
метнесе у један лонац, или у ко-
тао од свакога жита и варива, те
се скува заједно, па се једе послије,
други и трећи дан, пошто се о-
лади; и зато се пјева:

tim feminarum.

Варница, f. ber Gunte, scintilla. Варничав, ва, во, н. п. барут, funtig, biel Gunten fprübend, scintillosus (?). Bapour, f. die Stadt, urbs. Варошанин, m. ber tänter, urbanus, Варошица, f. dim. . варош. Варошка, f. bie Štävterin, urbana. Варошки, ка, ко, 1) ftädtifd, urbanus. 2) adv. städtisch, urbano more. Варошчад, f. (coll.) bie ©tabtEinber, juventus urbana.

Варошче, чета, д. баз tabtino,ju

venis urbanus.

Варошчица, f. dim. Ф. варошка. Bac, vide сав :

,,

На алату, вас у чистом злату-

Вас му коњиц у крв огрезнуо — Вӑса, (Рес. и Срем.) vide Васо. Василија, f. Banilia, Basilia. Васиљије, m. Safilius, Basilius. Васиљ, m. vide Василије. Васиљица, f. колач што се по оби

• чају мијеси на мали божић, eine Zrt Edmalzbrot auf ben Bafilitag, panis S. Basilii (?). Васиони свијет, bie ganze XBelt, orbis terrarum (cf. slav.вселенная, da ber griechischen oixouμévn wörtlich ents fpridjt).

Васко, m. Mannšname, nomen viri (v. Василије).

Васколик, ка, ко, gang, totus quantus. Васкрс, m. Djtern, pascha. На ваВаскрсеније, n j скрсеније треба свако да узме навору: зато у Србији зађу пред васкрсеније по селима намастирски ђаци с кошарицама те дају навору за јаја. О васкрсенију се пуку шареним и црвеним јаима, m. ј, ударају връовима јаје

о јаје, па које се разбије оно узме онај који је разбио. То чине код намастира и код цркве и непознати људи, али треба најприје да виде јаја један другоме: зашто неки пробију јаје од оздо те исциједе жујце и бјеланце, па налију воска да је тврђе. Од васкрсенија до Спасова дне говорисе, кад се двојнца срету на путу, или кад који коме дође у кућу, ристос васкрс (мјесто добро јутро, помоз Бог и добар вече), и одговарасе ва истину васкрс, тако и кад се пије, мјесто спасујсе и на здравље.

Васкрснути, нем, v. pf. (vom Zobe) auferstehen, resurgo.

Васкрсовање, п. дав Gepern ber Dffern, celebratio paschatis. Васкрсовами, сујем, v. impf, and pf.

pie Dftern_zubringen, celebro pascha. Вáco, m. (Ерц.) һур. ф. Василије. Bacoje, m. Hannname, nomen viri. Васојевићи, m. pl. Begend und Stamin an der Grenze gegen Montenegro: „Пред њу мешни Мутапа Лазара: „Јер је Лазо од Васојевића Bám, m. bie Klafter, decempeda. Ватање, n. baš Gangen, captatio. Вашаши, ам, v. impf. fangen, capto. Ватитисе, имсе, v. r. pf. брда, посла, дази Eommen, ingredior, aggredior. Ватљика, f. cin deit Solo, pars ligni

secta.

Вamo, m. Mannsname, nomen viri. Bampa, f. Vaš Geuer, ignis. cf. огањ. Ватраљ, m. bie Feuerfdaufel, batillum. Ватрен, на, но, feurig, igneus. Ватрица, f. dim. ein Eleines Keuer, igniculus.

Ватриште, n. Feuerftätte,

ustrina.

Тражити ватре на лањском ватришту.

Бакел, m. vide убрадач.
Ваћов, m
Ваш, f. vide уш.

Ваша (или вандрша), f. комад коже
Што се одадре с тела, ein Gtü
abgeschundene Haut, frustum cutis de-
tractae. Који се расрди да му ода-
Дремо вашу (у приповијетки).
Вашар, m. (у Сријему, у Бачк, и у
у Бан.) ber Martt, bie Deffe, nun-
dinae. Коме вашар капу купује, он
гологлав иде. cf. панађур.
Вашарење, n. baš Marêten,
Вашарити, им, v. impf, Mart, Mefe
balten, nundinor.
Вашариште, п. Der Dit mo Darlt
(Messe) gehalten wird, locus nuudi-

narum,

nundinatio.

Вашарни, на, но, н. п. доба, Marits
Meß =, nundinalis.
Башарџија, m. ber ben Mart, Die
Messe, besucht, nundinarius.
Башина, f. грање сирово, Žafdinen,
fascis virgultorum.

Вашица, f. као мала чибуљица, што
изиђе на нози под кожом па сврби.
Вашка, f. vide псето.
Вашљив, ва, во, vide ушљив.
Вашљивац, вца, m. vide ушљивац
Вашљивица, f. vide ушљивица.
Веверица, f. (Рес. Срем.) vide вјеве-
рица.

vide вem.

Вегд, да, до, Ведар, дра, рo, beiter, serenus. Веденик, m. eine Hrt Wiftole (von Des nebia), teli minoris genus. Веденички, ка, ко, н. п. пиштољ, злато, Benetianer, Venetus. Веднути, нем, (у Ресави и у Лијевчу) vide виђети.

Ведрина, f. bie Seiterteit, serenitas. Ведрипи, им, v. impf. beiteri, seгепо. Види онај, који ведри и об

лачи.

Ведритисе, рисе, v. r. impf, e3 miro beiter, serenatur coelum. Ведрица, f. vide ведро 1. Бедро, п. 1) дрвен суд водени, Der Baffereimet, situla. 2) на бунару, ber 2Baffereimer, situla. 3) (у крајини Неготинској) мјера од 12 ока, Cis mer von 12 аß, amphora: пошто је ведро вина?

Bes, m. die Stickerey, pictum per acum. Везак, ска, m. hyp. V. Без:

„Везак везла сеја Тефтедара Везање, п. bas Dinben, ligatio. Везапи, вежем, v. impf. binben, ligo. Везащисе, ежемсе, v. Ґ. impf. fich mie gebunben verhalten, ligor: веж, ce! ruft der Räuber beim Eintritt ins Haus.

Везење,
Béзешé, n. das Sticken, pictura per

acum.

Вёзилац, зиоца, m. ш..ј. што веже виноград.

Везиља, f. bie Sticerin, quae acu pingit.
Везир *, m, ber Befir, vezirus.
Безирев, ва, во, vide везиров.
Везиревица, vide везировица.
Везиров, ва, во, beš Befire, veziri.
Везировица, f. Die Frau beš Defirš,
Veziri uxor.

Везирски, ка, ко, 1) Befir:, vezirorum. 2) wie ein Befir, more veziri. Везирство, n. bas efirthum, vezira

tus:

Вејање, п. (Рес. и Срем.) vide вијање. Вејати, јем, (Рес. и Срем.) vide ви.

јати.

Век, m. (Рес. и (Срем.) vide вијек. Век, m. | козји глас, baš Peđern, muВека, f. I titio.

Векавица, f. коза, bie Vecerin (als Apposition von der Ziege), mutitrix. cf. бекавица.

Векешање, п. baš Međern, mutitio. Векетами, Бекећем, v. impf. međern, mutio.

Векнути, нем, v. pf. međern, mutio. Вековање, n. (Рес. и Срем.) vide вје

Величко, m. Жапп$name, nomen viri.
Benkep, m. (österr. der Feldscherer), der
Велћер,
Chirurgus, chirurgus.

Велћеров, ва, во, без Chirurguê,chirurgi. Велћеровица, f. bie Grau bes Chirur= gus, uxor chirurgi.

Велћерски, ка, ко, 1) chirurgifd chirurgicus. 2) adv. chirurgijd), chirurgice.

Вељача, (једни говоре и авељача и овељача) vide бабини укови.

Вељко (Вељко), m. Жаппšname, nomen viri.

Вељу, (Ерц.), велим, fagen, ajo, dico. Венац, нца, m. (Рес. и Срем.) vide вијенац.

Вендрек, m. Der Gänbrid, signifer. Вендреков, ва, во, бе ändrid, signiferi.

Бендрековица, f. bie ägnbrid - Стаи, uxor vexilliferi.

Венење, п. дав XBellen, marcor. Венути, венем, v. impf. męlfen, marceo. Венчавање, п. (Рес. и Срем.) vide вјен

чавање.

Венчавапи, ам, (Рес. и Срем.) vide вјенчавати.

Венчаватисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide вјенчавашисе.

Венчана, на, но, (Рес. и Срем.) vide зјенчани,

Венчаница, f. (Рес. и Срем.) vide вјен

чаница.

Венчање, n, (Рес. и Срем.) vide вjем

чање.

Венчати, ам, (Рес. и Срем.) vide вjен

чати.

Венчатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide вјенчамисе.

(zum

Вења, f. (у Сријему, у Бачк. н у Бан.)
die Beeren von Wachholder
Räuchern,) baccae juniperi.
Веòма, febr, valde.

Вепар, пра, т. крмак, бравац, нази-
Mal, das Schwein (Männchen), porcus.
Вера, f. (Рес. и Срем.) vide вјера.
Веран (веран), рна, но, (Рес. и Срем.)
vide вјеран.

Верање, а. čas beimlide Umbergeben, clandestina circuitio. Вератисе, ремсе, v. r. impf. критисе, провлачитисе, feimli geben, clam circuire:

umler=

„Не чудимсе лији ни ђердану, „Већ се чудим зецу и гаћама : „Куд се вере како не издере Вергија f. vide пореза. Вергијаш, m. ber ber пореза untermorfen ift, vectigalis :

*

„А Турака Јањи донесоше

„Пепі стотина онђе укопаше, Вергијаша ни носили ни’су Вереница љуба, f. (ст. Рес. и Срем.) vide вјереница.

Вересија, Kreðit, fides: узео на вересију; опишао да купи вересију. Вериге, f. pl. Die Reffeltette, catena e qua pendet aenum,

Верижице, f. pl. dim. y. вериге. Верижњача, f. ber Balfen, an дет діе Reffellette befeftiget ift, trabs e qua pendet catena aeni, Верица, f, dim. . вера. Веркање, n. dim. 9. Берање. Веркатисе, амсе, dim. v. верашисе. Вермати, ам, v. impf. adten, fürdten, curo : он њега не верма ни у што. Вермâш, m. (cm.) der Feldmarschall, summus dux exercitus : „Вермаш оде Нишу и Видину; „Узе Нища, не може Видина

Берност, f.(Рес. и Срем.)vide вјерност. Веровање, п. (Рес. и Срем.) vide вјеровање.

Веровати, рујем, (Рес. и Срем.) vido вјеровати.

Веровиптица, f. vide Вировитица. Bépma, f. (y Сријему) 1) bas gürtud, praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, linteur praecincturiis conficiendis: дај ми верте за кецељу. Вершен, m. bie Rripve (ber Beburt Christi), die die Schulknaben um Weihnachten umherführen, praesepe Christi. Beрyrâme, n. das Schlängeln, sinua

tio.

Веругатисе, амсе, v. r. impf. sich schlängeln, sinuari.

Bec, m. das rothe türkische Käppchen, ga-` lericulum turcicum.

Beca, m. (Рес. и Срем.) vide Beco. Весела, f. Frauenname, nomen feminae. Beслин, п. Mannsname, uomen viri. Веселити, им, v. impf. freuen, gau dio afficio:

Весёлишисе, имсе, v. r. impf. fid) freus en, gaudeo.

Весељак, m. Iuftiger Sunbe, hilarator. Весеље, п. 1) bie Cuftigleit hilaritas. 2) bie Hodzeit, nuptiae. cf. свадба. Весељење, n. baš Greuen, hilaratio. Весео, села, ло, ı) luftig, hilaris. Be

село срце куђељу преде. 2) armfeliaz miser: камо тај мој весели брат ? Весина, f. augm. y. вес. Весић, m, dim.. вес.

Веслање, п. bašKubern, remigatio.
Веслапи, ам, v. impf. rubern, remigo.
Весло, п. да Rubet, remus. у пјесма-
Ма пјевасе in pl. и веслета :
„Дај ти мене ораову лађу
,,И веслета дрва шимширова
Весо, ш. (Ерц.) һур. о. Веселин.
Вести, везем, v. impf. ftiden, pingere

acu.

-

Вет (Ерцеговци говоре и в'егд), та, mo, alt, vetus.

Ветар, тра, т. (Рес. и Срем.) vide вјетар.

Вешма, *, f, bas Getma (Brief bes Drufti), res judicata a Muftio. Ветрењак, m. (Рес. и Срсм.) vide вјетрењак.

Ветрењача, f. (Рес. и Срем.) vide вјетрењача.

Ветрење, п. (Рес. и Срем.) vide вјешрење.

Ветрина, f. augm. У. ветар. Ветрити, им, (Рес. и Срем.) vide вјетрити.

Ветрић, m. dim. . ветар. Ветровит, та, то, (Рес. и Срем.) vide вјетровит.