Притискивање, п. дав Индийden, adpressio. Притикивати, кујем, v. impf. brüđen, adprimio. Притиснути, нем, v. pf. anbrüden, adprimo. Притицање, п. дав Pflöcen ber Fafe. Ten (Gifolen), paxillorum infixio. Притицати, ичем, v. impf. н. п. гра, pflöden, paxillis figo. Пришка, f. мотка, шшо се удара у кућицу граа причаника, ше гра уза њу пушта вријеже, ber flođ, paxillus. Притоварити, им, v. pf. auflaben, impono (jumento). Приушак, шка, ш. bie Shrfeige, alapa, colaphus. Приушити, им, v. pf. ofrfeigen, alapam impingo. Прицврљити, им, v. pf. feig aufcri= cken (daß es faust), imprimo candens quid cum sonitu. Прича, f. 1) Erzählung, narratio. 2) Sprüdwort, proverbium: за причу, брате! Причало, m. ber viel zu erzählen meig, Причестити, им, v. pf. einen commu= niciren, sacram coenam praebeo. Причеститисе, имсе, v. r. pf. com. municiren, sacram coenam sumo. Причешало, n. in ber Unetbote fatt причетће. Удариле Ере с коњма натовареним (зашто они обично иду с коњма и носе свакојаке товаре, као Бачвани на колима) поред некаква намастира; онда један од њи рече друштву: деде јадан ви ћерајте коње, а ја идем часом да узмем причешало И наворњак (m.j. причешће и навору). Кад уђе у цркву, а он почне викаши: Камо ќо даје овђе причешало и наворњак: зашто немам кад чекати, одоше ми коњи. Кад га виде калуђерски ђаци и чују шта говори, познаду одма да је човек прост, и да није може бити никад у свом вијеку виђео цркве нити се причестио, па га заведу у крај и почну га питати, да није што јео, кад оће да узме причешало ; а он им каже управо, да је ручао (изјео пун лонац овсена скроба и не знам шта јошm) ; онда ђаци кажу му да мало причека, а један од њи отрчи те донесе у једној чаши најљућега сиркета и паприке, па му реку те зине и саспу му оно у уста; онда Еро, кад га оно уједе, уватисе руком за уста па побјегне преко цркве, а један га (Бак) дочека у препрати с бамином: стани Еро да ти дам и наворњак! те га испрати до на врапа. Кад одмакне Еро од намаспира, срете човека ђе води неколико ђеце, па га запита куда ће с ђецом; а човек му каже да и води намастиру да причести; он. да Еро рече: „Бог и Божја вјера! може бити да ће то које веће и остати, али мање ље не ће ни једно ; и које би остало од причеша. ла, од наворњака не ће.” cf. шијак. Причешће, n. Die Communion, coena Пришић, m. dim. v. пришо. Пришљунитисе, имсе, v. r. pf. 1) баз zugesellen (zum Essen, als ungebetener Baft), admoveor. tuber. Пришо, m. al hyp. ч. пријетељ. Пришт, m. eine Beule, tumor, Пришитић, m. dim. . пришт. Приштýнути, нем, v. pf. anquetfcen Eneipen (an etwas), adprimo. Прканце, цета, n. dim. у. пркно: „Не испијај свакој чаши данце, „Изврнућеш у небо прканце. Пркно, u. vide гузица. Пркос, m. Der Érog, contumacia: уз пркос, zum troge! Пркосити, им, v. impf, коме, trogen, obsisto per contumaciam alicui. Пркошење, n. baš Zrogen, contumacia. Прли, ла, ло, in ber Redenbart: у прлу земљу (н. п. побјегоше), in bie meite Прљужица, f. dim. v. прљужа. Прнути, нем, vide прднути. Прњавор, m. Das Alcfterborf, Weiler, pagus monesterii. Прњаворац, рца, m. cin Alofter =, Un= tertban, homo monasterii, Прњаворка, f. ein eib yom прњавор, mulier e pago monasterii. Прњаворски, ка, ко, vom прњавор, pagi monasterii. Прњаворчад, f. (coll.) bie Sugend aus дет прњавор, juventus e pago mona sterii. Прњаворче, ета, n. cin find yoт пр_ њавор, verna e pago monasterii. Прњад, f. faules Holt, lignum putre. Прњадовиш, та, то, н. п. пањ, faul, unb Daber phosphoric leudteno, truncus putris, in tenebris lucens. Прóa, f. vide проја. Проба, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) die Probe, das Muster, specimen. Пробадало, n. ein Heizeug zum Durd. stechen, instrumentum transfigendo: -„Када види женски чунак : „Какво ј’ово пробадало? Пробадање, п. baš Durd (edеn, transfixio. Пробадати, ам, v. impf. burd(teden, transfigo. Пробајати, јем, v. pf. cin menig bes ren, incantamentis utor modice, experior incantamentis. Пробати, ам, v. pf. (у Сријему у Бачкоји и у Бан.) vide огледати. Пробеседити, им, (Рес, и Срем.) vide пробесједити. Пробесједити, им, v. pf. (Ерц.) 1) beginnen ju fpreden, proloquor. 2) tin penig fpreden, paululupa loquor. Провалити, им, v. pf. aufreifen, divello, rumpo: провалили коњи пут (ausgetreten), говеда градину (burc brochen) вода брану; провалили Турци. Провалитисе, имсе, v. r. pt. fich aufe reigen, rumpi : провалила се земља ; облак. провалио се чир, Проваљивање, н. баз Zufreißen, Durфа brechen, perruptio. Проваљивати, љујем, v. impf, aufreis ßen, durchbrechen, perrumpo, Проваљиватисе, љујемсе,v. r. impf. auf» gehen, aufgerißen werden, perrumpi. Проваритисе, рисе, v. г. pf.m. млијеко, gerinnen, cogor. Провеселитисе, имсе, v. г. pf. fid erluftigen, exhilaror. Провести, едем, v. pf. 1) burdfüfren, duco per-. 2) ¿ubringen, ago, exigo: провео три године. Провешати, ам, (Рос. и Срем.) vide провјешати. Проводити, им, v. impf, 1) binburds fubren, duco per — 2) juóringen, ago, dego. Провођење, п. 1) 3 Sinburdfüfren, ductio per 2) baš Rubringen, actio. Проврвеши, вимо, v. pf. (Рес.) baufens Проврвити, имо, v. pf. (Срем.) weife ge= Проврвлети, вимо, v. р. (Ерц. rannt fommen, concurro catervatim. Провргнути, нем, vide проврки. Провргнутисе, немсе, vide проврћисе. Проврети, ври, v. pf. 1) cin menig fite. den, bullio paululum. 2) anfangen zu fieben, coepi bullire. 3) bervorquellen, probullio: „Јер је крвца из земље проврела Проврмети, вршим, (Рес.) vide проБркети. Провртетисе, вртимсе, (Рес.), vide проврћетисе. Провршиши, им, (Срем.) vide проврћеми. Проврмитисе, имсе, (Срем.) vide проВркети се. Провркети, вршим, v. pf. (Ерц.) burd. bohren, perforo. Проврћетисе, вртимсе, т. г. pf. fid auf einem Beine umdrehen (statt genauerer Sejorgung) und mieber fortgeben, obiter negotium curo. Проврћи (говорисе и провргнути), • провргнем, vide прометнути. Провркисе (говорисе и провргнути muce. ce), провргнемсе, vide прометнуПровунта, f. ber Proviant, baš Com= migorot, panis militaris. Провући, учем, v. pf. burdjieђen, trajicio. Прогањање, п. дав Brüften, superbitio.. Прогањатисе, амсе, v. r. impf. fi brüsten, den grossen Herrn machen, superbio. Прогаташи, ам, v. pf. ein wenig weifa fagen, Vaticinor paululum. Прогаташисе, амсе, v. r. pf. Beiffaget, Wahrsager werden, vaticinari iucipio. Прогласити, им, v. pf. belannt madjest, promulgare. Проглаши, ам, vide прогледащи. Прогледање, n. 1) ba Durdidauen, perspectio. 2) der Anfang des Sehens, das Deffnen der Augen, dispectio. Прогледати, ам, v. impf. 1) burdfe= hen, specto per 2) die Augen aufschlagen, dispicio. Прогледами, ам, v. pf. 1) burdfeђen, perspicio. 2) die Augen aufschlagen, dispicio. 3) ein menig anfchen, aspicio pauiulum. Прогнати, ам, vide проћерати. Проговарање, n. Das Reben, Der Xn= fang des Redens, Sprechens, prolocutio. aus Проговарати, ам, v. impf. [ркеđеп, айв» rufen, proloquor. Проговориши, им, v. pf. 1) anfangen zu sprechen, proloquor, 2) ein wenig fprechen, loquor paululum. Прогонити, им, vide проћеривати. Прогонитисе, имсе, vide прогања Прогоњење, n. vide проћеривање. Прогорети, рим, v. pf. Vurdbrennen, exuror. Прогристи, ризем, v. pf. burbeißen, permordeo, perrodo. Прогрушатисе, шасе, v. r. pf. m. j. млијеко, gerinnen, coagulari. Прогутати, ам, v. pf. verschlingen, deglutio Продавање, n. bas Berfaufen, vendi tio. Продавати, дајем, v. impf. verfaufen, vendo. Продаја, f. ber Berfauf, venditio : јели на продају, ift e feil ? estne venale? Продан, m. ein Hannšname, nomen viri; baber a Mortipiel: продан али није оћеран. Продана, f. Frauenname, nomen femi nae. Продати, ам, v. pf verEaufen, vendo. Продер, m. ber Brid (@eidae), heruia. cf. кила. Продерами, рем, vide продријети. Продёратисе, ремсе, vide продрије muce. Продирање, п. 1) дав Durdbreden, perruptio. 2) das Schreyen und Lärmen, clamatio, vociferatio. Продирати, рем, v. impf. bur bre. chen, einreißen, perrumpo. Продиратисе, ремсе, v. r. impf. fфтер» en und lärmen, clamito, vociferor. Продремати, ам, (Рес. и Срем.) vide продријемаши, Продреми, ем, продръо, (Рес. и Срем.) vide продријети. Продрешисе, ремсе, продръосе, (Рес. и Срем.) vide продријетисе Продријемати, ам, v. pf. (Ерц.) ein menia fdlummern, somno leni nutare. Продријети, рем, продръо, v.pf. (Ерц.) durchbrechen, perrumpo. Продријетисе, ремсе, продръосе, v. r. pf. (Epu.) auffchreyen und lärmen, exclamo, inclamo. Продумати, ам, v. pf. einem ben ausbeuteln, pervello comam. Продуживање, n. bas Berlängern, prolatatio, productio. dopf Продуживати, жујем, v. impf, verlan gern, produco. Продужими, им, v. pf. verlängern, produco. Пpoha, f. der (gute) Abgang ciner Waare: каква је прођа вину? нема прође ни чему. Проесапиши, им, vide прорачунити. Проесапитисе, имсе, vide прорачу нимисе. Проигравање, п. 1) bintangen, incessus saltatorius, laetus. 2) das Vers fpielen, amissio per lusum, Проигравати, ам, v. impf. 1) babintans zen, exulto, 2) verspielen, amitto per ludum. Пройграти, ам, v. p. 1) bagintangen, exulto. 2) verfpielen, amitto per ludum. Проигратисе, амсе, v. г. pf. ein wenig ipielen, paululum ludo. Проигуман, мна, m. ber Gr = Squmen qui fuit nyoúрено. Народ прости мисли, да је проигуман старији од • игумна. Проигумнов, ва, во, без проигуман, proegumeni. Проин, на, но, vide пројин. pf. sich ein menig zanten, paululum rixari. Проја, f. 1) vide просо. 2) mit und ne деп Beifat: кукурузна (жива жељо кукурузна пројо!), vide кукурузница. Пројаати, јашем, v. pf. 1) burd. vorbeireiten, praeterequito. 2) das Pferd ein menig (über =) reiten, equito pau lplum. Прокасивати, сујем, v. impf, votbeta *traben, praetervehi equo. Прокаскивање, n. dim. у. прокачива Y ње. Прокаскивати, кујем, dim. Ф. про. .касивати. Прокашљатисе, љемсе, v. r. pf. ein menig buften, tussio paululum. Прокидање, п. burd Yufreißen, apertio, diruptio. Прокидати, ам, v. impf. aufreißen, disrumpo. Прокинути, нем, v. pf. aufreigen (ein Geschwür), aperio. Прокисао, сла, ло, н. п. сир, млијеко, ein menig fauer gemorben, subacidus. Прокисивање, n. 1) baš Durdregnen, perplutio (?). 2) bas Gäuerlidmerben, baš subacidatio (?). Прокисивати, сује, v. impf. 1) burd. regnen, perpluit. 2) säuerlich werden, subacidus reddor. Прокиснути, не, v. pf. 1) vom Regen durchnet werden, perpluit. 2) säuerlich werden, subacesco. Проклество (проклетство), n. ðer lud, exsecratio: проклество на Hemу, es liegt ein Fluch auf ihm. Проклет, та, тo, verfludt, diris de votus. Прокљуватисе, амсе, v. r. impf. fid Прокљуватисе, љујемсе, v. r. pf.j burd. piden, aperire sibi rostro exitums (ut faciunt pulli). Проко, m. (Ерц.) еіп Таппвпатe (al3 Тур. фон Продан), nomen viri. Прокола, f. ein gröfferer Zbeil cines geripaltenen Ganzen, portio majuscula rei diffissae z. B. vom Sobltopf (broccoli?), vom Baumfloge. Der Gerbe bentt an проклати (?). Проколање, п. baš Zheilen in проколе, dissectio in segmenta majora. Проколати, ам, v. impf. in проколе theilen, disseco in majora segmenta. Прокоп, m. Der Ganal, Braben, fossa. Прокопавање, и. baš Durdgraben, perfossio. Прокопавати, ам, v. impf. bиксдса. ben, perfodio. * Прокопати, ам, v. pf. 1) bur&grабен, perfodio. 2) erkundschaften, exploro." Прокопсами, пшем, v. pf. (у Сријему, у Бач. и Бан.) (пpoxonń, Gortgang) gut fortkommen, reussiren, succedit mihi ex animo. Прокопсао као Турски цар на Сенти. Прокосипи, им, v. pf. einen Glect або mähen, demeto locum. Проктетисе, тисе, т. г. р. коме шта (у Сријему), gelüften, collibet. Прокувати, ам, v. pf. cin menig toden, paululum coquo. Прокуњати, ам, v. pf, ein menig nis cken (vor Schläfrigkeit), paululum nuto. Прокурвашисе, амсе, v. pf. zur Sure, zum Hurer werden, evado moechus aut moecha. Прокушати, ам, v. pf. ausbolen, fons diren, experiri. Пролажење, п. 1) в Morbeigeben, praeteritio. 2) das Vergehen, Aufhören, finis. 3) Der (gute). Wbgang ber Baare, venditio facilis. Пролазак, ска, m. vide прођа. Пролазити, им, v. impf. a) verbeigeben, praetereo. 2) vergeben, desino, praetereo. 3) gehen, abgehen (von der Waare), divendi. Пролетање, п. (Рес. и Срем.) vide пролијетање. Пролетати, ећем, (Рес. и Срем.) тіde пролијетати. Пролетети, шим, (Рес.) vide проле• жети. Пролетити, им, (Срем.) vide проле Пролетни, на, но, (Рес.) |