Вигањ, m. (у Сријему) дав Grauen- Видик, m. ber Un5blic, conspectus : minae. Видра, f. bie (Gifd = ) Stter, lutra. Виђање, п. 1) baš Ditfeben, visio. 2) die Aufsicht über die Küche, z. B. bey Hochzeiten, ministerium culinarium. Виђати, ам, v. impf. 1) oft feben, video, 2) готовити јело, діе Кифепauffidt führen, procuro culinam. Виђатисе, аме, v. r. imf. fi feђen, zufammen fommen, convenio. Виђело, п. (Ерц.) дав £idt, lumen. Изићи ће ђело на виђело. Виђеније, п. (Ерц.) дав Ceben, visio: сретно виђеније, дугу љубав, од. Бога живот и здравље (напијасе уз чашу). Виђети, Дим, v. pf. (Ерц.) feben, video gung), deliberatio. Вијећање, п. (Ерц.) дав Berathfdlagen, deliberatio. 1. планинама и по камењацима око вода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку аљину обучена, и дугачке, низ леђа и прси распуштене косе. Виле ником не ће зла учинити, докле и ко не увриједи (нагазивши на њиово коло, или на вечеру, или друкчије како), а кад и ко увриједи, онда га различно наказе : устријеле га у ногу или у руку, у обје ноге или у обје руке, или у срце, те одма умре. Вилает*, m. 1) земља, а Ent, terrac отишао на вилает. 2) Reute, homines: чуј (те) вилаете! cf свијет. Вилаетлија, m. vide земљак. Вилаетски, ка, ко, Сандев =, 3. В. Geld, Richter, publicus. Вилдиш*, m. дав Elfenbein, Виле, f. pl. Heugabel, furca foenaria. Вилиман, m. велики вир, ein groffer Birbel, vortex major. ebur. Вилин, на, HO, der Vile gehörig vilae. Вилина коса, f. Gladsfeibe, cuscuta Вилиндар, m. намастир у Светој го- Вијење, п. ба Winben, vietio (?) Вилован, вна, но, 1 vilenhaft, lym- Вијећати, ам, v. impf. (Ерц.) berath. Викало, m. (pl. викачи) Der Gdrens Викање, n. baš Gdreyen, clamor. clamo. Викач, m. vide викало. Викнути, нем, v. pf. auffdrenen, exclamo. Вила, f. bie Bile (eine Hrt Kymphe), Vila (nympha). Биле живе по великим Винко Лозић, m. eine fomifce Perfonis Вино, n. ber ein, vinum. Винов, ва, во, д. В. лоза, Weinz, g. H. С. Haarzöpfe, cirri. Bumкo, m. Mannsname, nomen viri, вновес, m. feinere Gef = müte (q. Витице, f. pl. eine urt ungrifder d. fino fes?), mitrae genus. Віновесак, m. hyp. . виновес: , На глави јој весак виновесак Биноград, m. Meinberg, viuea. Виноградац, граца m. hур. ц. виноград. Виноградски (виноградски), ка, ко, zum Weinberg gehörig, vineae. Винош (планина), m. (СІҢ.) „Па ти ајде на Винош планину — Вписки, ка, ко, 3. В. суд, Mein - gefdire. Винути, нем, v.pf. mebeln, agito caudam. Док кучка репом не вине, не ће пас за њом потрчати. Винушина, 1, augin. ф. вино. Винце, п. Жеінфен, vinulum (?): винце кисело срце весело. Вињага, f. 1) wilber Meinfłod, vitis silvestris. 2) die Frucht davon, uva sil vestris. Cup, m. der Wirbel, vortex. Виргаз, m. (у Сријему, у Бачк. и у Вирић m. dim. y. вир. Вировиш, та, по, н. п. вода, mir= Вировитица, f, мала варошица у Вис, m. Bergipige, cacumeu montis : lanthus nivalis Linn. deo. Што виси нек отпада. Висок (comp, виши), ка, ко, boy, altus. ка и Свињче. Вишлић, m. 1) dim. 9. вишао. 2) н. п. клободана, или злата. Витомир, m. Mannsname, nomen viri. Више, ober, supra. Вишеград, m. Drt an Đer Drina, füb. Вишеклук*, m. bie Patrontaidje, pera Вишење, n. bas Gangen, suspensio. Вишњеви, adj. indecl. meidfelfarb, co- ردو Вишњичица, f. dim. v. вишњица : Вишњовик, m. ber bas Heidfelmein, vi- 1 Вјенчавати, ам, v. impf. (Ерц.) trauen, jungere connubio. Вјенчаватисе, амсе v. impf. (Ерц,) fid trauen Iaffen, jungi connubio. Вјенчани, на, но, (Ерц.) н. п. прстен, кошуља, Erau = King etc., copulatorius. Вјенчаница, f. (Ерц) 1) новци што се дају попу (а поп владици) за вјенчање, біе Eraugebüb. pecuniae debitae pro copulatione. 2) жибка, или гредица у какове зграде, ber Eram = baum, trabs. Вјенчање, п. (Ерц.) біе Zrauung, co. pulatio conjugialis. Вјенчати, ам, v. pf. (Ерп.) trauen, conjugio jungo. Вјенчатисе, амсе, v. r. pf. (Ерц.) де= traut merben, fid trauen laffen, connubio jungi. Вјенчић, m. dim. v. вијенац. 2) Treu und Glaube, fides. 3) (cm.) „Здрав Милошу вјеро и невјеро : „Прва вјеро, потоња невјеро Вјеран, рна, но, (Ерц.) Фей, fidelis. Вјереница љуба, f. (сіп. Ерц.) т. вјерна љуба: j. ,,Вели њему љуба вјереница Вјерица, f. dim. v. вјера : вјерицу му његову ! Вјерност, f. (Ерц.) bie Zreue, fidelitas. Вјеровање, (Ерц.) дав Ваuben, fi des. Вјештац, вјешца, m. (Ерц.) ber Sее Вјештица се зове жена, која (по приповијеткама народним) има ў себи некакав ђаволски ду, који у сну из ње изиђе и створисе у лепира, у кокош или у Һурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу ђецу : кад нађе човека ђе спава, а она га удари некаквомшипком преко лијеве сисе те му бе отворе прси док она извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки тако изједени људи одма умру, а неки живе више времена : колико је она одсудила кад је срце јела; и онаковом смрти умру, на какову она буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и зато се млоги о бијелим и о божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и испод пазуа: зашто кажу да оне на покладе највише једу људе. једној младој и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама (млада курва стара вјештица). Кад се вјештица један пуш исповједи и ода, онда више не може јести људе, него постане љекарица и даје траву изједенима. Кад вјештица лепи ноћу, она се сија као ватра; и највише се скупљају на гувну; зато кажу да она, кад оће да полети од куће, намажесе некаквом масти испод пазуа, па рече: ни о трн ни о грм, већ на пометно гувно. Жена, која је вјешпица, кад из ње изиђе онај ду, лежи као мртва, и да јој човек окрене главу ђе су јој ноге биле не би се више ни пробудила. Ни Кад у каквом селу помре млого ђеце или људи, и кад сви повичу на коју жену да је вјештица и да и је она појела: онда је вежу и баце у воду да виде може ли потонути (зашто кажу да вјештица не може потонути); ако жена потоне, а они tragen, se gerere. Владеша, m. Hannname, nomen viri. Владика, m. ber Bifdof, episcopus. Владисав, ш. Жаппšname, nomen viri. Владичење, п. bas Finmeihen zum Si; schof, consecratio episcopi. Бладичин, на, но, be Bifdof&, еріscopi. Владичити, им, v. impf. zum Bifdof meiben, consecrare episcopum. Владичитисе, имсе, v. г. impf. zum Bischof geweiht werden, consecror episcopus. Владоје, m. Жаппšпате, nomen viri. Владун, m. Тапипате, nomen viri. Влажан, жна, но, feudt, humidus. Блажење, п. даз Befeudten, humec ,,Овде нама кажу „Старога властеља Влат, m. vide клас. Влатак, тка, m. hур. . влат. Влашање, ц. vide класање. Влашати, ам, vide класами. Влатко, m. Жаппвпame, nomen viri. Влаћ, m. Жаппšname, nomen viri. Bлake, n. (coll.) die Aehren, aristae. Влачење, п. 1) das Eggen, occatio. 2) das Hecheln, pectinatio. Влачити, им, v. impf. 1) орање (m. j. дрљати), ецдеп, оссо. 2) куђељу или лан (т. j. гребенати), bedeln, pec tino. Влашац, шца, m. eine Urt Caud, porri genus. Влаше, шета, n. ber junge Вла, рнег vlachus. Влашење, п. баз XBaladifiren, mutatio in valachum. Влашик, m. vide Блашац. Влашка, f. bie Maladey, Valachia. Влашки, ка, ко, 1) maladifd, valachicus. 2) adv. maladifd, valachice, cf. Вла 2. Bлàшкo, m. Mannsname, nomen viri. Влинта, f, bie Flinte, flinta (telum majus): „Пуне влинше у плећ' окренули Вб, вола, m. ber d, bos. Вода, f. baš affer, aqua. Водање, n. baš Serumführen, 3.9. bes Pferdes, circumductio. Водати, ам, v. impf. н. п. коња, fügren, circumduco. Водашисе, амсе, v. r. impf. mit jemanb Hand in Hand spazieren gehen, deambulo cum aliquo. Воден, на, но, н. п. крушка, јабука, вино, mäfferig, aquosus. Водена неђеља, f. bie erite Mode nad Ostern, die weiße Woche, hebdomas prima a paschate. Водени, на, но, н. п. кос, суд, тиква, Baffer=, aquaticus. Воденица, f. bie WBaffermühle, mola aquaria. По двапут се у воденици говори. Виче као да је у воденици грађен. Воденичар, m. ber Mühler, molitor. Воденичарев, ва, во, vide воденичаров. Воденичарка, f. bie Müllerin, molao domina; molitoris uxor. |