ferri rasorii.

Рибаши, ам,

v. impf. m.j. купус, (Kraut) reiben, brassicam contero. Рибетина, f, augm. У. риба. Рибизле, f. pl. (у Сријем. у Бачк. и у бан.) die Ribesbeeren, ribes rubrum Linn.

Рúбиk, m. das Kleine vom Fisch, der junge Fisch, pullus piscis, pisciculus, Рибица, f. dim. 9. риба.

Рибљи, ља, ље, Gifd:, piscarius.
Рибница, f. ein Fleđen an ber Допам,
Poretic gegen über. Рибничанин,човек
из Рибнице. Рибничкӣ, ка, ко, чоп
Рибница.

Рибњак, m. ber Gifdteid, piscina.
Рибурина, f. vide рибетина.
Purame, n. das Rülpfen, ructatio.
Ригами, ам,
v. impf. aufstoßen, rülpfen,

rueto.

,

Ридање., n. bas Webflagen, ululatus.
Ридати, ам, v. impf. webflagen, ululo.
Puh, ha, he, fuchsroth, rufus.
Риђа, f. m. j. коза, eine rothe Riege.
rufa capra.

Риђа, m. (Рес. и Срем.) vide риђо.
Риђан, n. vide риђо:

„Доведоше Мару на риђану Puho, m. (Epy.) der Fuchs (Pferd), equus rufus.

Ризница, f. (у пјесмама и по намастирима) біе Rammer (dag : und Kleiderkammer), conclave: „Ти отиди у ризницу б’јелу, „Те ти узми жутије дукатпа „Од Стојана узима оружје, Па оружје носи у ризницу Piija, m. (Рес. и Срем.) vide ријо. Риједак (comp. рјеђа), шка, ко, (Ерц.) 1) òünn, nidt bid, rarus. 2) felten,

pujême, n. das Wühlen, rutio (?).
Ријеч, f. (Ерц.) Das Wort, vox, verbum.
Ријечца, f. dim. v. ријеч.

Ријо, m. (Ерц.) һур. 7. Ристивоје (?).
Рика, f. baš Gebrüle, mugitus.
Рикавац, вца, m. m. j. кашаљ, бес
Keuchhusten, tussis genus.
Рикање, n. bas Brüßen, mugitus.
Рикати, ричем, v. impf. brülen, mugio.

,

„Тако моја вјера не подноси, „Да ја копам

Ришћанима поред Римљанина Римпапа, m. ber Papit von Rom, Papa

Romanus.

Рипапи, ам, v. impf. Eeiden, frare u= ften, tussio.

Panga, f. Urt Kirchenkandelabers, candelabri sacri genus. Pac, m. der Luchs, lynx. Рисно, n. Stact in Dalmatien : „Па ти трчи Рисну на крајину Рісовина, f. bie Rudyaut, as fell, pellis lyncis:

-

„Рисовина и самуровина Риста, m. (Рес. и Срем.) vide Ристо. Picma, f. Frauenname, nomen feminae. Picman, m. Mannsname, nomen viri, Pacmuвoje, m. Mannsname, nomen viri. Púcrtto, m. (Ерц.) һур. Ф. Ристан. Рислів, ва, во, Shrifti, Christi. Рістос, Риста (и Ристоса), m. Ehris ftu, Christus.

Pan, m. das Rohr, Röhrig, arundinetum. Ласно је ђаволу у риту свирати (у карабље).

Рита, f. 1) ритава кошуља, žerfeztes Hemo, indusium lacerum. 2) рите, т. j. дроњци, Sie Žegen, laciniae.

Ришав, ва, во, дроњав, ¿erfekt, lacerus. laciniosus.

Рити, ријем, v. impf. mühlen, ruo.
Ритинар, m. vide дроњо.

Риф, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан)
bie Elle, ulna, cubitus. cf. аршин.
Ришњанин, m. човек из Рисна :
„Поклонио Ришњанин Ивану ;
„Ришњани су на гласу јунаци
Рішњански, ка, ко, фон Расно:
„Што ће мени Рашњански мачеви —

Ришћанин, m. Der Ghrift, christianus. Калуђери зову свакога човека ришћанином (кад му не знаду имена), као и жену ришћаницом, или ришЋанком.

Ришћанинов, ва, во, без Ehriften, chri

stiani.

Ришћаница, f. eine friffin, christiana. cf. ришћанин.

Ришћанка, f. vide ришћаница. Ришћанлук, m. vie Chriftenbeit, populus christianus.

Ришћански, ва, ко, 1) driftlid, christianus. 2) adv. christlich, christiane.

Pав, ва, во, mit aufgeschlißten Lippen, labiis diffissis.

Ржага, f. велика гомилa, ein großer Haufe, magnus acervus.

Рњак, m. Mannsname, nomen viri. Ржâне, n. das Reiben (z. B. des Ochsen am Baume), attritio, frictio. Рашисе, амсe, v. r. impf. fich reiben, adteri.

Риша, m.] einer, der eine aufgefchlitte Pio, m. Lippe hat, labiis diffissis. P66, m. der Sklave, servus (bello captus). Робом икад, а гробом никад. Ваља роба (н. п. крава).

Poбa, f. (ital. roba) die Waare, merx. cf. руба.

Рoбиja, f. die Robot, Frohnarbeit, opera servilis.

Pобиjâш, m. der Frohnarbeiter, opera

rius servus.

Робина, f. die Sklavin, serva,
Робињин, на, но, ber Stlavin, servae.
Робињица, f. dim. . робиња.
Робити, им, г. impf. zu Štlaven ma=
chen, in servitutem abduco.
Pôбыe, n. (coll.) die Sklaven, servi bel-
Io capti.

Роблêне, n. das Schleppen in die Skla.
veren, abductio in servitutem.
Робов, ва, вO, des Sklaven, servi,
mancipii.

Pобoвâне, n. das Sklavenleben, ser

vitus.

Робовати, бујем, v. impf. flave feyn,

'servio.

PôÊ, m. die Aufgrabung (unter dem Schnee, oder der gefrornen Erde) damit die Schweine dann weiter nach Wurzeln mühlen, perfossio.

Pовâш, m. 1) der Einschnitt am Ohr des Schweins, als Kennzeichen, incisura, nota. 2) das Kerbholz, talea.. Ровáшими, им, v. pf. zeichnen, marki. ren, uoto Kрме. Ровине, f. pl. vide pов.

Ровити, им, v. impf. einen ров graben, perfodio.

Poвиmo jaje, a. ein weiches Eý, ovum sorbile.

perfossio.

Poви, m. pl. Gegend in der Herzego. wina an der Grenze von Montenegro : „Равна Брда и камене Ровце Pôr, m. 1) das Horn, coгnu, 2) на куħи, der schiefe Dachbalken, trabs tecti obliqua. 3) гадљарски. Рогаљ, гља, m. Die Ecke, angulus. Poram, ma, mo, gehörnt, corniger. Porâu, m. eine Art kleiner Fisolen, faseli

genus.

Poroбâmан, мна, но, häkelig, anceps. Рзгожина, f. die Schilfmatte, teges. Poros, m. das Nietgras, typha latifolia. Рогозан, зна, но, фри рогоз, typhas latifoliae.

Póгоía, m. ein Ochs mit großen Hörs nern, bos cornutus, cornibus ingrantibus praeditus.

Poryлe, f. pl. Art Heugabel (mit zwei Zacken), furcae genus.

Poryanne, f. pl. dim. v. poryve. Porýшeшe, n. das Stußen, stupor, arrectio aurium.

Рогушити, им, v. impf. m. ј. уши,

ftußen, stupeo, aures arrigo.

Род, 1) он ми је род, er ift mit be= freundt, est propinquus meus; oишда у род; господскога рода, familiae, Abkunft. 2) die Frucht, fructus: купио виноград под родом; „Вишњичица род родила,

„Од рода се подломила Poдa, f. der Storch, ciconia. Родаква, f. vide ротква.

Родан, дна, но, и. п. година, дрво, fruchtbar, frugifer.

Родбuна, f. die Verwandten, Befreundten, propinqui.

Родин, на, нo, des Storché, ciconiae. Родиmeь, m. der Erzeuger, Vater, pa

rens.

Рöдими, им, v. pf. 1) gebähren, pario. 2) Frucht bringen, gerathen, gedeihen. provenio, respondeo spei: poдила година, родио жир, родиле јабуке и т. д. Родишисе, имсе, v. r. pf. родило се Aujeme, geboren worden, natus est; aber aud родило се сунце, ift aufges gangen, ortus est sol.

Poдuna, f. die Verwandte, cognata: „Ој ђевојко ми си ми родица,

„Кад те видим ваша ме грозница Poha, f. hyp. v. pohaкa.

Рођај, m. m. j. сунчани, ber Sonne Xuf= gang, ortus.

Рођак, m. 1) материне, или очине се

emре син, der Vetter (Sohn der Taş te oder des Oheims), matruelis, consobrinus. 2) ein weitläuftiger Verwande ter, subcognatus.

Рођака, f. тешкина, или ујакова кћи, die Muhme, consobrina. Роháкаше, n. das Vettern (Begrüssen als Vetter), salutatio nomine consobrini. Роháкamисе, амce, v. r. impf. sich vets tern, salutare se invicem nomine cousobrini.

Роhâков, ва, Bo, des Vetters, consobrini.

Poháчeme, n. das Vettern, adoptatio mu tua in cognationem. Рођачитисе, имсе, v. r. impf. c ким, mit jemand Vetter werden, necessitadinem ineo.

Рођени, на, но, н. п. брат, сестра,

син, leiblich, germanus. Рожан, на, но, hörnen, corneus. Рожансmво, n. das Fest der Geburt Ehrifti. cf. Божић.

Póжеne, n. Hervorbringung eines Tons am Dudelsack, genus soni utriculi mu

sici.

Рожиши, им, v. impf. einen gewissen Laut des Dudelsacks hervorbringen, elicio soni genus ex utriculo musico. Рожњак, т. прст, што се њим рожи, т. ј. удара у пошљедњу рупицу на карабљама гадљарским.

Poзra, f. der Pflock, die Stange, an der

3. B. die Kürbisse hinanranken, pertica. Poj, m. der Bienenschwarm, examen. Pojême, n. das Schwärmen, emissio fe

tus.

Ројитисе, ројece, v. r. impf. н. п. чеAe, schwärmen, fetum emitto. Pôjme, f. pl. (у Сријему, у Бачк. и у бан.) vide ресe (cf. peca). Pôk, m. der Termin, die Zeit, tempus constitutum: сад му је рок да дође; „Закукала сиња кукавица „Прије рока и прије земана Рокља, f. (у крајини Неготинској) (да Röckel) die Joppe, tunica. Póкca, f. Frauenname, nomen feminae. Pоксâнда, f. Frauenname, nomen femi

nae.

Рокmâше, n. das Grunzen, grunnitus. Рокшати, кћу, v. impf. m. ј. свиње, grunzen, grunnio.

Роља, f. (у Сријем. у Бачк. и у Бан. mit allen Ableitungen) die Rolle (Mange), torcularlintearium.

Рóbáшe, das Rollen, Mangen, laevigatio.

Рóлаши, ам, v. impf. rollen, laevigare. Poм, ма, мo, lahm, hinkend, claudus. Романиjа, f. Berg in Bosnien: „Веселисе горо Романијо!. Роминâне, n. das Rieseln (des Regens)? pluviae lenes.

Ромињати, ња, v. impf. m. j. киша, zieseln, pluvia leniter cadit.

1

„Роми сузе низ бијело лице Рониmнсе, имсе, v, г. impf. н. п. бρ jer, hinabrollen, delabor. Poшee, n. 1) das Tauchen, urinatio. 2) das Vergießen der Thränen, lacrymatio. 3) das Hinabrollen, devolutio. Ропчад, f. (coll.) junge Gilaven, vernae. Ропче, чета, n. cin junger Šñlavi, verna, servulus.

Poca, f. der Thau, ros.

Poca, f. Frauenname, nomen feminae.
Рocaн, сна, но, thau, roscidus.
Рoсипи, им, v. impf. bethauen, irroro.
Росишисе, имсе, v. r. impf. im Thau
herumgehen, irroror.
Pocura, f. dim. v. poca.
Poconac, f. das Schellerant, chelidonium
majus.

Росуља, f. (cm.) ber Zhauregen, pluvia

roscida:

Ротквени, на, но, н. п. лист, Reta tias, raphani sativi.

Ротквица, f. dim. v. ротква. Ротквиште, u. ein eђemalige Rettig. bett, locus olim raphano consitus. Poчuшисе, имсе, v. r. pf. sich bestellen, Rendezvous geben, constituo tempus et locum.

Рочиште, п. мјесто, ђе смо се дого

ворили с ким да се састанемо, дес Ort der Bestellung, locus constitutus. Poшême, n. das Bethauen, irroratio. Рoum, m. der Rost, crates. Рошчић, m. 1) dim. v. рог. 2) рошчиkn, die Bockshörner, das Johanniss brot, ceratium, siliqua graeca. Pna, f. der Haufe, cumulus, acervus. Рпица, f. dim. v. рпа. Pпñшme, n. Ort, wo ein Haufe (Kuku

་

ruz) gestanden, locus ubi acervus fuit. Puнâк, m. eine Art Getreide- Maß, men

surae genus.

Рскâшe, n. das Krachen (einiger Speis sen) zwischen deu Zähnen, stridor cibi inter dentes. Рскати, ам, v. impf. mit Frachen zers beißen, cum fragore comedo. Pскашисе, касе, v. r. impf. zwischen den Zähnen krachen, fragorem edo inter dentes.

Ртеница, f.

Pmembaya, der Rückgrat, spina dorsi.

Ртина, f. augm. V. pm.
Рмица, f. bie

inòýünðin, vertaga (?). Ртичин, на, но, ber ртица, vertagae. Ртмача, f. ber Sofeulag, apertura tegumenti braccalis...

Ртник, m. bie erften Ingreifer im See
re, velites: изгинули ртници; уда-
рише најприје ртници.
Ртница, f. ber etite (ftarifte) Brannts
wein, vinum ustum primum.
Ртов, ва, во, beš Minòfpiele, vertagi.
Ртовођа, m. Der Minbbunbe führt, ver-
tagi ductor, (als Wormurf für einen
Edelmann, der immer nur jagt).
Руба, f. vide роба.
Рубетина, f. 1) augm. V. руба. 2) augm.
ф. рубина.
Рубина, f. vide кошуља.
Рубиница, f. dim. v. рубина.
Рубипи, им, v. impf. 1) einjäumen, lim-
'bo circumdo. 2) штап, einen Stab
oben zuglätten, zuründen, rotundo.
Рубљење, п. 1) baš Sinfäumen, circum-
jectio limbi. 2) pas libplatten, laevi-
vigatio.

Pyr, m. Iber Špott, ludibrium : не сми-
Руга, f. Јје од руга да изиђе на поље ;
ругаласе руга, па јој била друга.
Ругање, n. bas Spotten, illusio.
Ругаписе, амсе, v. r. impf. коме, че-
my, fpotten, illudo, ludibrio habeo.
Pyroбa, f. die Häßlichkeit, turpitudo (das
Begentheil von љепота).
Руда, f. 1) čaš rj, aes, minera, 2) Die
Deid feljiange am Pferdewagen, temo.
Руда, f. bidte, žufammenbängenbe Xol.
Ie, lana spissa et crispa.
Рудаст, ma, то, н. п. овца, Þidt=
wollig, lanae spissae.
Рудина, f. bie Giur, pratum:

„Док се гора преођене листом, „А рудине травом ђетелином Рудине, f. pl. Begend in Der Herzegoni

na an der Gränze von Montenegro. Рудиница, f. dim. v. рудина. Рудица, f. 1) dim. v. руда. 2) gefärbte Wolle, lana fucata. Рудні, на, но, н. п. коњи, Deichsel-, ad temonem constitutus, z. B. wenn man mit Vieren oder Sechsen fährt.

Рудник, m. tabt in Serbien. Рудничанин, човек из Рудника. Руднички, ка, ко, von Рудник.

Рудњак, m. код кола, ђе се четири коња ватају, два се стражња зову рудњаци, òe Deidfelpferbe, equi ad temonem juncti.

Ружа, f. 1) діє Кобе, rosa. 2) Frauens

name, nomen feminae.

Ружан, жна, но, bäglid, turpis. Pyeme, n. das potten, ludificatio. Ружин, на, но, дег ружа, roseus et

Rosae,

Ружичица, f. dim. 9. ружа.

Ружични, на, но, Rojens, roseus.
Рузмарин, m. (у Сријему, у Бачк, и у
Бан.) Rosmarin, rosmarinus.
Руј, m. Rhus cotynus Linn-
Рујев, ва, во, von pyj-
Рујевина, f. baš Golj von Rhus cotynus.
Рујевно вино, n. (cm.) vide рујно з
„Сува љеба и рујевна вина
Рујница, f. m. ј. гљива, ein cgbarer gel=

ber Schwam, fungi galbini genus. Рујно вино, в. (cm.) gelblicher Wein, vinum fulvuin:

„Ђе јунаци рујно вино пију. – „Јес видео рујно вино Рука, f. 1) біе Han, manus: дошло му испод руке, unter ber Hani; in geђeim; не иде ми од руке; није ми на руку; учинити коме што на руку. 2)од сваке руке, alergano, varie. Pyha, f. das Brummen des Bären, verwundeten Ochsen, mugitus. Рукав, m. ber Srmel, manica. Рукавац, вца, m. 1) аm

einbrenns tessel die Röhre, die in die Kühlwanne führt, fistulae genus. 2) an der Nabe der vorderste Theil, modioli rotae pars

Руковатисе, кујемсе, v. pf. ц. impf. cinander vie Hände geben (als Sollegen in einem Gehler, Unfall), manus jungere. Руковет, f. bie Sanbool, manipulus. Рукопис, m. 1) bie Sanbidrift, scriptura. 2) codex manu exaratus. Рукосад, m. ein von mir felbit angeleg= ter Beingarten, vinea manu mea primum consita (non emta). Рукотворина, f. ba Wert (meiner) be, opus manuum mearum. Рукуница, f. 1) bie Sanabe, ber Briff, ansa. 2) рукунице, Die Deidfelftange eines einspännigen Wagens, temones currus unijugi.

än

Руљање, п. баз Brülen (eines unartigen
Kindes), mugitus.
Руљаши, ам, v. impf. brüllen, ploro.
Рума, f. варош у Сријему.
Румен, на, но, roth, ruber.
Руменило, п. давRoth, vie tothe Edmin.
Ee, purpurissum.

Руменити, им, v. impf. roth fdminlen, purpurisso fuco.

Руменитисе, имсе, v. r. impf. 1) fid roth schminken, purpurisso fucari, 2) roth aussehen, rubeo.

Руменкаст, та, тo, röthlic, subruber.
Румљанин, m. човек из Руме.
Румски, ка, ко, у. Рума.
Руно, п. дав lies, vellus.
Руњав, ва, во, vide рутав.

Руње, f. vide руme.

Pyo, n. das Gewand, die Kleider, vestitus.

Pyna, f. das Loch, foramen.

Рупешина, f. augm. v. рупа.

Рупити, им, vide банути.

Рупица, f. dim. v. рупа.

Рупчага, f. vide рупешина.
Рус, m. vide Москов.
Руса, f. vide pосопас.

Руса глава, f. (cm.) als beftändiges
Beiwort des Kopfes, wie im Homer das·
purpurne Meer, u. s. w.
„И русу му осијече главу
„А ја волим моју русу главу,
,,Нег, све благо цара честитога
Русвај*, m. Urt чудо, rei mirae genus.
Русија, f. vide Московска.

Русијски, ка, ко, vide Московски.
Русмир, m. Mannname, nomen viri.
Русмира, f. Graueuname, nomen feminae.
Pyma, f. ruta graveolens Linn.
Рушав, ва, во, gotteliq, villosus.
Pyme, f. pl. bie Saargotteln, villi.
Руфет,*, m. ber 3unftgenog, socius
collegii.

Руцељ, m. (у Сријему) vide бабак.
Ручавање, n. bas Speifen, coenatio.
Ручавати, ам, v. impf. Magleit fal=
ten, coeno.

Ручак, чка, m. bie Wa$Izeit, cоеда,

Ручаница, f. bie &ffexeit, tempus coenandi. ручано доба, n. vide ручаница. ручати, ам, v. impf. u. pf. fpeifen, Mahlzeit halten, coeno. ручина, f. vide ручурина. ручити, им, v. impf. (ст.) т. j. руke, die Hände reichen, jungere dextras: „Руке руче, у лица се љубе Ручица, f. 1) dim. v. рука. 2) ручице на плугу, діе Фilug terge, stiva. 3) куђеље, или лана, ein Билд Fládă, fasciculus cannabis aut lini. Ручконоша, f. bie ben

dnittern u. f. w. das Essen vom Hause bringt, quae adfert coenam. ручни, на, но, н. п. ђевер, ber Brautführer, paranymphus. ручурина, f. augm. V. рука. рушпа, f. |cin venetianijder Dufaten, Рушпија, f.j(zecchino), ducatus Venetus. руштеви, m. pl. (у Сријему) eine uet

Sirfden, cerasi genus.

Рчак, чка, m. cine Urt Ratten (in Hein= garten), muris genus.

Рче, рчета, n. ein junger Binòýunð, catulus, vertagi.

Ршава, f. Def аmа. Ршавски, ка, ко, von Ршава.

Ршке де! говоре чобани, кад оће да пободу волове.

Ршум, п. здрав момак као ршум.

С.

С.

11) mit, cum: с тобом, са мном. 2) Ca, Jvon, de: с брда, скоња, с Косова, са земље, с пуша. 5) с тебе сам пропао, čurd bid, per te; c мога не смијем да -, деšegen, ob hoc. 4} одскочило сунце с копља; дебела сланина с подланица, fo groß als „Са два прста пупак премашила 5) с вечера, Иbenòå, vesperi. 6)ја нијесам с раскиде; није с горега. Ca6â*, indél. ујутру кад забијели зора и почнесе дијелити дани ноћ, онда се попне оџа на џамију те учи саба (m. j. Биче да иду Турци у џамију да се моле Богу). Сабаиле * рано у јутру.

Сабијање, n. bas topfen, Drängen, densatio.

Сабијаши, ам, v. impf. ftopfen, Dict machen, denso.

Сабjamисе, аmce. v. r. impf. sich dicht zufammendrängen, denseor.

Сабирање, п. 1) bas ammeln, collectio. 2) das Falten, plicati. Сабирати, ам, v. impf. 1) fammeln, colligo. 2) falten, in Žalten legen, plice.