1

Сељакуша, f. bie Häuerin, rustica.
Сељанин, m. vide сељак.
Сељанка, f. 1) bie aus dem nämliden
Dotfe ift, femina ejusdem pagi. 2) Grau=

enname, nomen feminae. Семберија, f. ein Zheil Der Зворничка наија, am linfen Ufer ber Drina : ,, Валовиту Дрину пребродише, „Машишесе пусте Семберије Семберски, ка, ко, . Семберија. Семе, мена, п. (Рес. и Срем.) vide cjeme.

Семенка, f. (Рес. и Срем.) vide cje

Сенаторски, ка, ко, 1) Genatore:, senatorius. 2) adv. senatorisch, senatorie. Сенина, f. augm. у. сено.

Сеница, f. (Рес. и Срем.) vide cјеница. Сёница, f. (Рес. и Срем.) vide сјеница. Сеничић (сеничић), m. (Рес. и Срем.) vide сјеничић.

Сеничји, чја, чје, (Рес. и Срем.) vide сјеничји.

Сенка, f. (Рес. и Срем.) vide сјенка. Сено, п. (Рес. и Срем.) vide сијено. Сент*, m. vide завичај.

Сента, f. варош у Бачкој. Прокопсао, као Турски цар на Сенти. Сентандрија, f. St. Unbre (bei Dfen), coloniaSerborum St. Andreae. Сентандринац (нца), човек из Сентандрије. Сентандријски(Сентандријнски), ка, ко, von Сенпандрија.

Сенце, n. dim, . сено.

Сењ, m, bie Etabt Beng, Segnia. Céњанин, човек из Сења. Сењанка, жена, или ђевојка из Сења, Сењски, ка, ко, von Сењ:

„И пред војском до два серашћера Сердар, m. ber Gerbar (Großprofog, Generalgewaltiger), vindex criminum militarium generalis. У Србији и у Босни (по варошима) сердари затворају Турке, као муселими риш

Кане.

Сердарев, ва, во, 1 без Gerbar, serСердаров, ва, во, } dari. Сердарски, ка, ко, і) Gerbar=, serdari. 2) adv. wie ein Serdar, more serdari.

Серивуна, m. Серивуна је био (као што се припобиједа) некакав поглавар кад и Млатишума.

*

Сермија f. das Vermögen, facultates. cf. имање.

Серница, f. (sensu proprio) ber 26tritt, fatrina.

Серсан*, м. баз Vferbegefdirr, arnamenta equi. cf. такум.

Серцада *, f. eine Wrt feiner Gifteppis de, straguli genus. Сести (говорисе и седнути), седем, и седнем, (Рес. и Срем.) vide cjести. Cécmpa, f. bie Edwefter, soror, Сестрење, п. bas dwiftern, appellaСестримити, им, vide сестрити. Сестримљење, n. vide сестрење. Сестрин, на, но, ber Gamefter, so

tio sororis nomine.

filia sorocis. Сепитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide сјетилисе.

Сећање, п. (Рес. и Срем.) vide cje.

Кање.

Сећатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide сјећатисе.

Сећи, сечем, (Рес. и Срем.) vide сјећи. Сећисе, сечемсе, (Рес. и Срем.) vide сјећисе.

Come, ema, m. der erste Verkauf des Kaufmanns, nachdem er sein Gewölb aufgethan, res prima vendita: данао нијесам учинио ни сефтета. 2) il

Сибињ, m. Germannfast, Cibinium. Сибињанин, m. н. п. Јанко, von Gers mannstadt, Cibiniensis. Сибињска (Сибиѣски), ка, ко, Set. mannftädter, Cibiniensis:

„Да ти да Бог, Сибињска војводо! „Да добијеш цара на Косову, Сив, ва, во, grai, canus. Сивац, вца, m. 1) сив коњ, ber Kraus fdimmel, equus cauus. 2) прође сиБац Крушевац, baš ift vorbei! Сивоња, m. сив во, vin grauer Dd3,

bos canus.

Сивоњин, на, но, без сивоња, bovis

cani.

Сивчев, ва, во, без сивац, equi cani. Cura, f. der Kalksinter, stalactites. Сигуран, рна, но, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) fider, securus. ef. поуздан, јамачно.

Сигурност, f. bie Giderheit, securitas. Сиђели, сједим,(Ерц.) vide cједити. Сијање, п. (Ерп.) 1) baš Gäen, seminatio. 2) das Sieben, cribratio. Сијање, п. баs längen, fulgor. Сијасет*, m. Ungelegenheit, molestia. cf. биједа, напасті.

Сијати, јем, v. impf. (Ерц.) 1) fäen, sero. 2) fleben, cribro. Сијати, ja, v. impf. н. п. сунце, glän• zen, leuchten, fulgeo.

Сијатисе, амсе, v. r. impf. {dimmern,

mico.

Сијевање, п. (Ерц.) дав Reudten (без
Blites), micatio.
Сијеватп, ам, v. impf. (Ерц.) 1) leud.
fen (vom Blige), micat 2) сијева у но-

Сијеђети, једим, v. impf. (Ерц.) er= grauen, canesco.

Сијело, п. (Ерц.) біе Gingefelaft,
Besuch, invisio, consessus.
Сијено, п. (Ерц.) 1) дав Seu, foenum.
2) ein Heuschober, meta foeni.
Сијенце, n. dim. v. сијено.
Сијерак, рка, т. (Ерц.) Хame einer
Hirfeart, milium indicum?
Сијери, f. pl. (Ерц.) bie Spiegelfedterey,
Taschenspielerey, praestigiae.
Сика, f. hyp. у. сиса.
Сикиљ, m. clithoris.

Сикира, f. (Срем.) vide сјекира. Сикирепина, f. augm. Ф. сикира. Спкирић скела, f. Каme einer Ueber= fahr über die Drina, bei Coкo, nomen trajectus.

Сикирица, f. dim. 9. сикира. Сикирни, на, но, (Срем.) vide cjeкирни.

Cina, f. 1) die Gewalt, vis. 2) die Macht, potentia. Сила Бога не моли; Сила отме земљу и градове ; или је сила, или драга воља ? силом иде, силом једе; Силом прди, а рђом смрди (обег : од силе прди, а од рђе смрди); силе те убиле! (у Сријему и у Бачк). 3) adv. сила пута, febe oft, saepissime ; сила Божја! feђr viel, mirum quantum ; сила сам изгубио, сила је изгубио и т. д.

Силажење, п. Sn, descendo. Сілазити, им, v. impf. berabfteigen, descendo.

Силај *, m. Art Waffenschärpe, zona armis condendis.

Силан, силна, но, 1) gewaltig, mäd. tig, potens, 2) febr viel, ingens: сил. но благо задобише ; силни људи. Силембе*, бета, n. ber Brufiriemen

am Reitpferde, lorum in equi pectóre. Силени, на, но, (ст.) vide силан 1. : „Ја с' не бојим цара силенога Силеџија, m. ber Semaltthäter, homo violentus.

Силишисе, имсе, v. r. impf. gewaltig merben, polleo, praepolleo. Силне*, неша, n. vide прнущак. Силовање, n. bie Bewaltthätigteit, Roth = zucht, vis illata virgiui. Силовати, лујем, v. impf. u. pf. Bes walt anthun, violo.

„Ој французу царе силовити! „Пуштај момке, осташе девојке — Силодрцан, на, но, [dmer zu beђanbeln, intractabilis, ferox.

Сиљење, п. Баз Hädtigwerben, poten

tiae incrementum.

Симиџијница, f. 1) ber Bäderlaben, beš
симиџија, taberna pistoris. 2) bie Frau
Дев симиџија, uxor pistoris.
Симка, f. Frauenname, nomen feminae.
Симо, m. (Ерц.) hyp. ф. Симеун.
Симша, m. hур. . Симеун
Син, m. ber Šohn, filius.
Синак, нка, m. (voc. синко! мој син-
ко!) һур. Ф. син.
Синатор, m. (доље преко Мораве) ber
Uniterines (Genator), pro kness: камо
синатор, нека донесе коњма сена.
Синаторов, ва, во, без синатор, pro-

knesi.

Синаторски, ва, ко, 1) Šinator&:, proknesorum. 2) adv. wie ein Sinator, more proknesi.

Синђа, f. Grauenname, nomen feminae. Синија, f. ber (niebere) peifeti{d, men

sa. cf. софра, трпеза, сто, астал. Синијца, f. dim. 9. синија. Синити, им, v. impf. jum Coon ans nehmen, adopto.

Синов, ва, во, des Sohns, filii.
Синовац, вца, m. e гиberš Tofu,
fratris filius.
Синовица, f.

lia.

ruberštodter, fratris fi

Синовичин, на, но, Бес синовица,

fra

tris filiae. Синовљи, ља, ље, ber Gögne, filio

rum.

Синовчев, ва, во, деš синовац, fratris filii.

Синошњи (синоћни), ња, ње, фоn ge. stern Nachts, de hesterna vespera. Синошњица (синоћница), f, m. ј. вода, Wasser von gestern Abends, aqua he

sterna :

„А твоја би мајка Синотњицу пила →

Синоћке,

Синоћний, на, но, vide синотњи. Синоћница, f. vide синотњица. Синути, нем, v, pf. erglängen, mico, effulgeo.

Синчић, m. dim. 9. син.
Синџир m. vide ланац.
Синџирић, m. dim. у. синџир.
Синџирли зрно, n. bie Settenfugel, glo
bus catena junctus globo:
Синџирли га зрна ударила
Сињење, п. діе Иппарте аn
Ctatt, adoptio.

ofneb

Сињи, ња, ње, graulid), blau, coeruleus: кукавица, море, гром (пуче као сињи гром).

Cunáme, n. das Schütten, Streuen, GieGen, fusio, sparsio.

Сипати, ам (и сппљем), v. impf. [duto ten, spargo, fundo.

Сипити, пи, v. impf. н. п. киша, fein regnen, nebeln (österr. Nebelreißen), pluit lenissime.

Сипљаив, ва, во,] eng5rü tig, asthma-
Сипљив, ва, во, √ ticus.

Cúпía, f. das Asthma, die Engbrüstigs
feit, asthma, angustia spiritus.
Сир, m. ber Säfe, caseus.
Cipaдa, f. eine blaue Schnur zur Ein-

fassung der Bauernröcke, funiculi genus. Сирадити, им, v. impf. mit сирада berbrämen, praetexo.

Спрађење, п. дав Herbrämen mit сурада, praetextio,

Сирац, рца, m. 1) ein Laib Räfe, forma casei, caseus. 2) сирац воска, лоја,

forma ut casei.

Сирење, п. 2) baš Räfen, coagulatio. 2) (по неким мјестима, као н. п. по Ваљевској наији) vide сир. 3) дa tra= ge Arbeiten, labor piger. 4) какво је то сирење? (fderzhaft) as ift Das? quid rei est hoc?

Сирити, им, v. impf. 1) fäfen, zu Räfe machen, coagulo. 2) langsam und träge arbciten, шта ти сириш? quid ces

sas? Cиpuшme, n. das Käsclab, der Labmas gen, coagulum.

Сирна, на, но, н. п. неђеља, каца Käfez, casei.

Сирњаја, f. (у Сријему) vide рујница. Сиров, ва, во, гођ, frijd, crudus, н. п. дрво, месо. Сировина, f. frijdes Gol, ligna viridia, cruda.

Сировица, f. cin Gtüd frifdes Golje lignum recens.

Сирома, m. ber Urme, pauper; miser. Сиромаш, f, (coll.) bie Wrmen, paupe

res.

„Сиротињо! и селу си тешка, „А камо ли кући у којој си! обес„Сиротињо, и селу си тешка „А камо ли мени сиромау! 2) die Armen, miseri:

„Ал' је рада сиротиња раја Сиротињски, ка, ко, 1) ber сиротиња, miserorum. 2) adv. wie Rie Иг• men, miserorum more. Сиротица, f. dim. 9. сирота. Сироповање, и. дав сирота: feyn, orbitas.

Сиротовати, тујем, v. impf. Maife feyn, orbus sum.

Сирочад, f. (coll.) Die Waifen, orbi, orphani.

Сироче, чета, n. Sаз Maišlein, orbus. Chipke n. Der Gjilg, acetum. cf. o

цат.

*

,

gen, sugo.

Сисетина, f. augm. . сиса.
Сисица, f. dim. v. сиса.
Сисурина, f. vide сисетина.

Сип, ma, тo, fatt, satur. Сит гладну не разбира.

Cima, f. 1) scirpus palustris Linn. 2) cine Art Sonig, mel sponte fluens. Сітан, на, но, êlcin, minutus, (fleins Förnig, fein): ситан бисер; ситна со, риба, Ђеца ; сипно брашно;

ситни новци и т. д.

Ситка, f. дав Gieb, cribrum. cf. сито. Ситниж, m. (coll.) bie Kleinigteiten, quisquiliae (auch von Kindern). Ситнина, f. bie Kleinigteiten, scruta. Ситнити, им, v. impf. gertleinern, mi

nuo.

Ситница, f. 1) bie Malbficfde, cerasus

silvestris. 2) die Frucht davon, cera→ sum silvestre.

Сипница, f. вода у Србији (у Косову): „Увашио и Лаб и Ситницу Сишњење, п. Đаз Berleinen, minutio. Сито, n. vide ситка.

Сићи, сиђем (и сидем), сишао, v. pf. herabkommen, descendo. Сичан *, m. vide мишомор. Сјајан, сјајна, но, glängenb, fulgidus. Сјајање, п. даз Blänzen, fulgor. Сјајатисе, јимсе, v. r. impf. glänzen, fulgeo.

Сјакање, n. cf. Божић.

Сјакап, сјачем, v. impf. cf. Божић. ¬ Сјакнути, нем, v. pf. cjaj fagen, cf.

Божић.

Сјевер, т. (Ерц.) 1) ber Mortwinb, a

quilo. 2) Norden, aquilo, septentrio. Сјеверни (сјеверни), на, но, (Ерц.) nörolid, aquilonaris.

Сједа, f. (Ерц.) само у овој загонетки: Сједа сједи у сједину граду, цар је проси, Окован је не да? (овца у тору, курјак и пас). Сједало, ц. (Ерц.) мјесто ђе сједају кокоши, бег Sügner Salafort, sedes gallinaria.

Сједање, п. (Ерц.) 1) bas Mieberfeken, * consessio. 2) das Sihen der Hühner auf der Steige, sessio gallinarum. Сједаши, ам, v. impf. (Ерц.) 1) ft fe= Ben, consideo. 2) sich schlafen segen (von Hühnern), consideo.

Сједин, на, но, cf. сједа. Сједити, им, v. impf. (Ерц.) 1) figen, sedeo. 2) wohnen, habito, sedeo. Сједница, f. (Ерц.) ðáš Siten, sessio : прођисе сједнице; нема од сједни

Сјемењача, f. (Ерц.) bas tü zum Samen (son weiblichen Pflanzen), se

men.

Сјен, m. (Ерц.) ber Edatten, umbra. Клонимсе и његова сјена. Сјенина, f. angm. v. сијено. Сјеница, f. (Ерц.) 1) eine Meife, parus. 2) варош у Староме Влау. Сјеница, f. (Ерц.) Біе Саube, umbraculum, casa frondea.

Сјеничанин, m. човек из Сјенице. Сјенички, ка, ко, чоп Сјеница. Сјеничић (сјеничић), m. (Ерц.) eine juns ge Meife, pullus pari.

Сјеничји, чја, чје, (Ерц.) Meifens, pari et parorum.

Сјенички, ка, ко, уоп Сјеница. Сјенка, f. (Ерц.) vide сјен, Cjepa, f. (Ep) das Wasser, worin Wol te gemajden morden, aqua in qua lana abluta fuit.

Сјести (говорисе и сједнути), сједем (и сједнем), v. pf. (Ерц.) 1). fid fe= ben, adsideo. 2) fid idilofen feben (von den Hühnern), eo cubitum (de gallinis). Сјетитисе, имсе, v. r. pf. (Ерц.) fic) erinnern, reminiscor. Сјећање, п. (Ерц.) дав Erinnern, re

miniscentia.

Сјећатисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) fid erinnern, reminisci.

Сјећи, сијечем, v. impf. (Брц.) 1) баиеп, fdneiben, seco. 2) воденицу, bebauen,

compungo.

Сјећисе, сијечемсе, v. r. impf. (Ерц.) fich schlagen, pugno:

„Па се бише и сјекоше с Турци — Сјецавац, вца, m. (Ерц.) m. ј. купус, geschnittenes Kraut, olus dissectum. Сјецалица, f. (Ерц.) eine Urt Meffer, um leid, Gemüfe Elein zu baden, cultri genus.

Сјецање, п. (Ерц.) baš Gauen, Gdnei. ben, scissio, sectio. Сјецати, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. куnyc, hauen, schneiden, disseco. Сјецкање, n. dim. v. сјецање. Сјецкати, ам, dim. V. сјецати. Сјеча, f. (Ерц.) abgeђaucne Зweige a13 Binterfutter, frondes desectae pro pabulo hiberno: остале козе на сјечи (ber :Srt).

Сјечива, n. pl. (Ерц.) Сфпеіде - Snftrus mente, instrumenta sectoria, Сјечивица, f. (Ерц.) оно гвожђе, што се њим сијече воденица, Der Weißel zum Behauen des Mühlsteins, scalprum. Сјечимице, adv. (Ерц.) mit ber be, secundum aciem.

dneis

Сјутрашњи, ња, ње, (Ерц.) morgend,

crastinus.

Сјутредан, vide сјутрадан.
Скадар, дра, m. Gîuravi, Scodra.
Скадарка, f. 1) жена из Скадра. 2) Иrt
Rebe und Traube, vitis genus
Скадарски, ка, ко, von Скадар.
Скадранин, m. човек из Скадра.
Сказаљка, f. ber Beiger an Der Why, in-
dex horologii, gnomon.

Скакавац, вца, т. діє Heufibređe, locusta.
Скакавица, f. ber Edlopriegel, obex

serae.

Скакалиште, n. Ort, wo gefprungen worden, locus ubi olim saltatum est: Милошево скакалишпе (у Јадру ниже Гњиле).

Скакање, п. 1) bas Springen, saltatio. 2) das Steigen, pretii augmentum. Скакати, ачем, v. impf. 1) fpringen, salto. 2) н. п. цијена, вино, fteigen, cresco. Скакач, m. Der gute Springer, saltor. Сканутање, n. dim. У. скакање. Скакутати, ућем, dim. v скакати. Скамија, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.).

(lat. scamuum) die Bank in der Schus le. cf. клупа,

Сквасипи, им, v. pf. befeuchten, humecto: подај му јабуку, нека скваси уста.

Скела *, f. 1) bie ueberfahrt, ber Drt der Ueberfuhr, trajectus. 2) das Schiff auf dem man überfährt, navis qua trajicio. 3) скеле, баз Saugeriift. Скеларина, f. b3 Ueberfabrtgelb, даз Fuhrgeld, naulum.

Скелеџија *, m. der Jägrmann, porti

Скитање, п. ba mßerftreiden, vie Landstreicherey, vagatio,

Сјутра, (Ерц.) morgen, cras.

stridie (fr. le lendemain).

impf. herumstreichen, vagor.