ша, во, солнце; него крьсть, пръсть, дрво, клетва, кнезь, Деветь, десеть, молитисе,

ме, пе, вь (попови и калуђери , чате ва), слънце и т. д. Cor, m. eine Stange, um baran Дä, che, Kleider, Bettzeug zu lüften, pertica sustentata furculis.

Суда, f. (al3 Šdmeidelmort), бi¢ • gurnte, Brolerin,iracunda:

,Срдо моја не срдисе на ме Срдан, m. Жаппšname, nomen viri. Срдачка, f. у чунку она щипчица, што на њој стоји цијев, bašetan= gelchen im Weberschiffchen. Срдашце, n. dim. у. срце. Срдиш, ша, mo, erzüčnt, iratus. Срдити, им, v. impf. gürnen, irrito. Срдитисе, имсе, v. r. impf. ¿üvnen, fich fürnen, irascor. Срдња, f. дав 3ürnen, ira.

Срдобоља, f. bie rotbe Rubr, dysenteria. Срђа, m. cf. Злопоглеђа. Срђевдан, ва дне, m. St. Sergius, festum S. Sergii (7. Oct.). Срђење, n. baš Rürnen, ira. Сребрење, п. дas Berfilbern, inductio argenti.

Сребрити, им, v. impf. verfilbern, argento obduco.

Сребрн, на, но, filbera, argenteus, Сребрница, f. Štact in Bošnien, an ber Drina, mifceп Зворник ип5 Вишеград. Сребрничанин, човек из Сребрнице. Сребрнички, ка, ко, von Сребрница.

Сребро, п. баз Gilber, argentum. Среброкос, са, со, (ст.) filberhaarig, capillis argenteis :

„Ој ђевојко среброкоса! „Твоје косе сребро носе

Среда, f. (Рес. и Срем.) vide сриједа. Средина (средина), f. 1) Фіе Mite,

medium: узео га по средини. 2) діє Schmolle, medulla panis. Средњи, ња, ње, 1) ber mittere, mitts Tere, medius. 2) средње руке, mits telmäßig, mediocriter.

Средовечан, чиа, но, (Рес. и Срем.) vide средовијечан.

Средовијечан, чна, но, (Ерц.) im mitt= Tern (Lebens-) Alter, mediae aetatis. Средоје, m. Панпвпате, nomen viri. Средопосни, на, но, н. п. неђеља, in Der Mittfaîte, in medio jejunio. cf. безимена неђела.

Сређ, m. (Рес. и Срем.) vide сријеђ. Срез, m. ber Begirl, regio. Свака кне. жина има по неколика среза. Сад у вријеме Црнога Ђорђија звали су срез оно, докле је заповиједао један велики буљубаша (капет). Срезами, ежем, v. pf. 1) н. п. кошуby, zuschneiden, ad formulam scindo. 2) н. п. нокте, bie Mägel abiфпеідеп, beschneiden, ungues reseco.

Срезивање, п. baš dneiben, resectio. Срезивати, зујем, v. impf, ab{dnei

ben, reseco.

Сремичица, f. dim. v. Сремица.
Сремкиња, f. vide Сремица.
Сремски, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide
Сријемски.

Сремуш, m. (Рес. и Срем.) vide Сријемуш.

Срести, ретем (и сретнем), v. pf. begegnen (einem), obviam fio cui. Сресписе, ретемсе (и сретнемсе),

v.r. pt. einander begegnen, obviam fio. Сретан, тно, но, vide срећан. Сретање, ц. дав Бедедиеп, occursus. Сретами, ам, v. impf. begegnen, ok

viam fio.

Сретатисе, амсе, v. r. impf. fid be gegnen, obviam fio.

Сретен, m. Жаппврате, поmen viri.
Сретеније, n. Maria Heimfudung, vi-
sitatio Mariae (2. Зебг.). Србљи кажу
да се тада срете љето и зима.
Срећа, f. baš lüd, fortuna.
Срећа, m. (Рес. и Срем.) vide Cpeko-
Срећан, кна, но, glüdlid, fortunatus.
Срећан, т. Таппвпатe, nomen viri.
Срећи, сречем (и срекнем), v. pf.

buchstabiren, syllabatim effero. Сpekko, m. Mannsname, nomen viri. Срећо, п. (Ерц.) һур. у. Срећко.

Среш, m. (Рес. и Срем.) vide сријеш. Сриједа, f. (Ерц.) 1) vie Mitte, medinm. 2) der Mittwoch, die Mittwoche, dies mercurii.

Сријеђ, m. (Ерц.) біе Воден = Данбе
am Faße, tabula fundi dolii.
Сријем,т. (Ерц.)Sirmien,Sirmiensis ager.
Сријемац, мца, m. (Ерц.) ber Eirmier,
Sirmiensis.

Сријемски, ка, ко, (Ерц.) firmifd, sirmiensis.

Сријемуш, m. (Ерц.) Urt milbwаф[еп

des Zugemüse, obsonii genus. Сријеш, т. (Ерц.) ber Beinftein, tartarus. Срицања, п. даз Vudiabiren, syllabarum distincta prolatio. Срицами, сричем, v. impf. бифрtаbi ren, syllabatim effero. Сркање, п. дaš dlürfen, sorbitio. Сркати, срчем, v. impf. fdlürfen,

sorbeo.

Сродан, дна, но, unter einanber ver. manbt, cognatus :

,

„Кано сродно јато голубова Сродитисе, имсе, v. r. pf, einanðèс als Verwandte erkennen, propinquos se appellant.

Срођавање, n. bas Bettern, appellatio titulo consobrini. Срођаватисе, амсе, v. r. impf. Better werden, appellare se consobrinos. Срозами, ам, v. pf. 3. D. bie Strüms pfe vom Beine herabrollen, devolvo. Сроктатисе, кћусе, v. r. pf. m. j. свиње, fid in einen Kaufen zufam. mengrunzen, cum grunnitu concurrò. Срочан, чна, но, i übereinffimmenb, Срочим, та, то, √ convenienter. Con, m. die Sichel, falx.

Српак, пка, 1) byp, v. срп. 2) некаква трава.

Српић, dim. 9. срп.
Сопка, f.

Српкиња, f. bie Gerbin, Serba.
f.j
}

Српска, f. Gerbien, Serbia, vide Србија. Српски, ка, ко, 1) ferbifc, serbicus. 2) adv. serbisch, serbice.

Српчад, f. (coll.) junge Gerben, serbica juventus.

Српче, нета, n. cin junger Serbe, puer Ferbus.

Српчићи, m. pl. (coll) vide српчад.
Срце, n. baš Herz, cor.
Cpua, f. das Glas, vitrum.
Срчали, adj. indecl. gläfern, vitreus.
Срчан, на, нѣ, н. п. момак, дијете,
коњ, berzlaft, feurig, animosus.
Срчаник, m. трава од срдобоље.
Сочаница, f.

Срчика, f, дав Mart bes Solunders, medulla sambuci.

Сршљен, m. bie gornife, crabro. Стабло, д. Der Stängel, caulis. Ставити, им, V. pf. fellen, statuo. Стављање, n. baš Stellen, positio, statutio.

Стављати, ам, v. impf. ftellen, statuo. Стадо (стадо), п. (cm.) bie Serbe,

( grex:

Стајаћица, f. стајаћа кошуља, дав Feyertagshemde, solemne indusium. Стајка, f. Frauenname, nomen feminae. Смака, f. Frauenname, nomen feminae (von Стана).

Стакалце, цета, n. dim. у. стакло. Стаклар, m. ber Blafer, vitriarius. Стаклен, на, но, gläfern, von Blaš, vitreus.

Стакленце, цета, n. vide стакалце. Стаклитисе, имсе, v. r. impf. glän= zen, wie Glas, splendeo ut vitrum. Стакло, п. дa Bla, vitrum. Стакнути, нем, v. pf. jufammenrüs đen, propius admoveo: угарке, ватруСмако, m. hyp. . Станоје. Сталаћ, m. Ruinen einer alten Surg an ber Morama, обег Ћуприја : ,, Вино пије Тодор од Сталаћа ,,У Сталаћу на Морави граду — Сталаћанин, т. н. п. Тодор, п. і. из Сталаћа.

22

Cтамбол*, m. vide Цариград.

Стамболија*, m, vide Цариграђанин,

Стамболски, ка, ко, vide Цариградски. Стамена, f. Grauenname, nomen fe

minae.

Стаменка, f. Grauenname, nomen fe

minae.

Стаменко, m. Жаппšname, nomen viri. Стан, п. 1) ber Meberful, machina textoria. 2) Die Genneren, locus et casa mulgendis aestate ovibus. 3) der Leib (als Theil des Hemdes), indusii

corpus. Стана, f.] Стана, f.f Frauenname, nomen feminae. Станава, 1. Grauenname, nomen feminae. Станак, нка, m. нема ти ту стан

Ka, hier ist kein Bleiben für dich, vix hic remanere poteris; abi, si me audis.

Станар, m. ber Genner, pecoris cu

1

Старешинин, на, но, (Рес. и Срем.) vide старјешинин.

Старешинство, п. (Рес. и Срем.) тіde старјешинство. Старешовање, п. (Рес. и Срем.) vide старјешовање.

Старешовати, шујем, (Рес. и Срем.) vide старјешовати.

Старешство (старештво), п. (Рес. и
Срем.) vide старјешстьо.
Стӑрӣ Вла, m. Theil des südlichen
Gerbiens,

Стар, сват, m. ber Dberfmat, cf. женидба.

Старина, f. 1) од старине, von, WI= ters her, antiquitus. 2) (m.) Moj cmaрино! mein lieber Wlter. semех: Ста. рина Новак, ein berübmter Heibut. Старити, им, v. impf. altern, senesco. Старица, f. bie Wite, senex mulier: „Ој старице Османова нено! „Узми мене за Османа твога Старјети, рим, v. impf. (Ерц.) aIf merben, altern, senesco. Смарјешина, m. (Ерц.)

erhaupt

der Familie im Hause, caput familias, patriarcha (?). ) Кутњи старјеш и на влада и управља кућом и СВИМ Имањем: он наређује ђетиће и момчад куда ће који ићи и шта ће који радити ; он продаје (с договором кућана) што је на продају, и купује што треба купити ; он држи кесу од новаца, и бринесе како ће платити араҷ, порезу и остале дације. Кад се моле Богу, он почиње и свршује. Кад има какви гостију у кући, старјешина се сам с њима разговара, и он с њима руча и вечера (у великим куҺама, ђе има млого чељади, најприје поставе старјешини и гостима (у паковим кућама слабо који дан нема гостију) на једној софри, а на другој ђетићима, и момчадма, која раде у пољу, па онда вечерају жене и ђеца). Старјешина није свагда најстарији годинама у кући: кад отац остари, он преда старјешинство најпаметнијему своме сину (или брату или синовцу), ако ће бити и најмлађи ; ако се догоди да који старјешина не управља добро кућом, онда кућани изберу другога. 2) старјешина се зове који управља једним селом (сеоски старјешина, п. j. кнез или кмет какав), или читавом наијом. У вријеме Црнога Ђорђија сваки је војвода био старјешина у својој кнежини, а Ђорђије је био старјешина у свој Србији.

Старјешинин, иа, но, (Ерц.) бев ста... јешина, illius qui est старјешина. Старјешинство, п. (Ерц.) Umt unò • Durve Des старјешина, dignitas 0) старјешина.

Старјешовање, п. (Ерц.) дав Hefehlen alğ старјешина, imperium more старјешина. Старјешовати, шујем, v. impf. старјешина feyn, sum старјешина. Старјешство (старјештво), п. (Ерц.) vide старјешинство:

„Ако ћу је напит' по старјештву, „Напићу је старом Југ' Богдану — Стармали, лога, m. бес.3werge, na

Старосидилац, диоца, m. vide cmaроседилац. Старосиђелац, сидиоца, m. (Ерц.). Старосједилац, диоца, m. (Ерц.) sedet. Старост, f. 1) bas Wlter, senectus. 2) Die Gorge, sollicitudo. Староставне књиге, f. pl. (ст.) alt. verfaßte Bücher, libri antiqui (oder märe e fatt цароставне ?):

,

„У Марка су књиге староставне : „Марко знаде на коме је царство Старчев, ва, во, дев старац, senis. aut soceri

Старчекања, f. augm. . старац.
Старчина, f. augm. v. старац.
Старчић, m. dim. 9. старац.
Cmâc, m. der Wuchs, der Statur, sta-
tura, cf. раст.

Стасати, ам (и сташем), vide приспјети,

Стасина, f. (око Мораве) vide кли. јет.

Сmamвe, f. pl. die aufrechtstehenden ¿wei Ballen in benen ber ЖебегБаun

lieat. Стами, анем,

v. pf. 1) fteђen beiben. consisto. 2) на што, treten, insisto. 3) коме на пут, in ben eg treten, serbinčern, impedio. 4) није ми стало, bran liegen, interest. 5) стаде га вика, u. f. m. es entilanò, begann, coepi. 6) стао виноград на род, момак на

Стегнути, нем, v. pf. 1) anzieben, (ftraff), attraho. 2) н. п. село, eng um= ringen, circumdo, cingo; стегли га дужници. Спігнутисе, немсе, vide стиснутисе. mésave, das Unziehen, attractio. Стезами, ежем, v. impf. anzieben, attraho contraho.

Стезатисе, ежемсе, v. r. pf.tfein Freund seyn von Ausgaben, kaapp thun, parco sumtibus.

Стеља, f. 1) bie Gutterung beš @aum=

fattels, munimentem interius clițeilarum. 2) die Hefen, faex.

Стељка, f. онај кочић, што на њему стоји витао кад жене сучу пређу, das Fußgestell des Haspels.

Смена, f. (Pec и Срем.) vide стијена. Спница, f. (Рес. и Срем.) vide cmje

ница.

Стењак, њка, m. (у Сријему) vide

жижак.

Стењак, m. (Рес. и Срем.) vide cmje

њак.

Стењање, n. baš Gtögnen, gemitus, suspiratio.

Стењати, њем, v. impf. tönen, surpiro.

Стење, п. (Рес. и Срем.) vide стијење. Стење, п. (Рес. и Срем.) vide смијење. Степстисе, пемсе, v. r. pf. fid) vers

id)lagen, verfommen, nescio quo abiit. Стерање, п. дав Breiten, stratio. Стёраши, рем, v. impf. breiten, beđen,

sterno.

Стёрати, ам, (Рес. и (Срем.) vide шћерами.

Стеривање, п. (Рес. и Срем.) vide шћеривање.

Стеривати, рујем, (Рес. и Срем.) vide шћеривати.

Смесати, ешем, v. pf. abzimmern, bebauen, exascio.

Стећи, ечем, v. pf. ermerben, comраго, н. п. новаца, кућу. Стећисе, мечемосе, v. r. pf. 1) zuz fammenlaufen, concurro. 2) werden, in Erfüllung gehen, fio:

„Штогођ рекли, кодБога се стеклоСтигнули, нем, vide стићи. Смид, m. bie ©фат, pudor. Спидак, тка, m. 1) caucalis grandiflora Linn. Ова трава има бијел цвијет у сриједи мало црвен; Србљи приповиједају, да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање : зашто већ нестаје стида међу људма. 2) даs lefte Stück in der Schüßel, das jeder sich schämt zu nehmen, cibi ultimum fru

Спијење, п. (Ерц.) ber Dodt (befonbet

die einfachste und ärmste Art davon), ellychnium.

Сминутисе, несе, v. r. pf. н. п. лој,

gerinnen, congelasco. Стипса, f. ber Wlaun, alumen. Стипсање, n. bas Gieben in Wllaun, coctio in alumine.

Стипсами, піцем, v. impf. in Wаип fieben, coquo in alumine. Списак, ска, m. bie jufammengebrüds te Kauft, pugnus compressus: оћеш стисак!

Стискивање, п. bas Rufammenbrüđеп, compressio.

Стискивати, кујем, v. impf. zufam• mendrücken, comprimo.

Стискиватисе, кујемсе, vide стеза

muce.

Стиснупіи, нем, v. pf. {ufammenbrüđen• comprimo.

Стиснутисе, немсе, v. r. pf. fid eine schränken (in Ausgaben), contraho ves la (quoad sumtus).

Стићи (говорисе и стигнути), стигнем, v. pf. erreiden, einbolen, assequor. 2) сад стиже, int fommt er an, adest.

Стицање, п. das Zusammendrücken (der Feuerbrände), admotio. Стицати, ичем, v. impf. zufammene drücken, admoveo.

Стјеница, f. (Ерц.) біе Жапţe, cimex. Спјењак, m. (Ерц.) bie Želmand, sa

ха,

series saxorum. Сто, bunbert, centum. Сто, стола, m. 1) ber Stubt, Gegel, sella. 2) (cm.) der Tisch, mensa : „У Павлову светом намастиру ,, Постављени од злата столови Cmor, m. der Getreideschober, acervus frugum.

Стожер, m. 1 der Baum in der Mitte СМОжина, f. Jber Zenne, um bie Drefdenden Pferde daran zu binden, cardo. Стоин, m. Жаппšпаme, nomen viri. Стоисава, f. Grauenname, nomen femi

nae.

Стоић, m. Жаппѣпате, nomen viri. Cmója, f, hypр. . Стојана.

Стоја, m. (Рес. и Срем.) vide Стојо. Стојадин, m. Жапинате, nomen viri. Стојак, т. Таппвпатe, nomen viri. Стојан, m. Жапп$name, nomen viri. Стојана, f. Frauenname, nomen femi

nae.

Стојанка, f. Frauenname, nomen feminae. Стојка, f. Frauenname, nomen femi

nae.

Стојко, m. Жаппšname, nomen viri. Стојна, f. Frauedname, nomen femi

uae.

Стојница, f. 1) баз Šteben, statio:

прођисе стојнице, was ftebit bu immer

ba? geh dod fort. 2) dim. v. Стојна. Стојо, т. (Ерц.) һур. . Стојан. Стојша, m. Mannšname, nomen viri. Стока, f. 1) ber Gerbenreidthum, copia armentorum et pecorum. 2) Waarenreichthum, merces.

Стока, m. (Рес. и Срем.) vide Стоко. Стоко, m. (Ерц.) һур. . Стојан. Стокућанин, m. ber Dojtentrager, Rät=

fder, garrulus, qui commissa prodit, hocque modo vicinos inimicat. Стокућанка, f. Vie Poftenträgerin, delatrix.

Стола, f. hyp. v. столица.
Столац, стоца, m. 1) vide дубак,