,

Треспи, сем, v. impf. fdütteln, quasso.
Тресписе, семсе, v. r. impf. gittern,
beben, concutier, tremo.
Трећак, m. н. п. коњ, òrevjährig, trimus.
Трећи, ћа, ће, ber Dritte, tertius.
Трећина, f. ein Drittel, triens, pars tertia.
Трешња, f. 1) Die Riride, cerasus, 2)
die Kirsche, cerasum.
Трешњица, f. dim. y. трешња.
Трешњов, ва, во, Kirjdens, cerasinus.
Трешњовац, вца, m. Kiridenftab, ba.
culus cerasinus.

Третњовача, f. 1) Štod von Riridhol baculus cerasinus. 2) vide mрешњо

вица.

Tph, brey, tres.

Тривун, m. Ibropion, Tryphon. Тривунац, нца, m. dim. v. Тривун. Тридесет, brevig, triginta. Тридесети, ma, то, Der Orenbigfte, tricesimus.

Тридест, vide тридесет, Трдестеро, vide тридесторо. Тридести, mа, mo, vide тридесепи. Тридесторо, Uugan van Drenßig, trigiuta.

Триест, vide тридесет (mit allen 216, Icitungen).

Тријеба, f. (Ерц.) ber Sebarf, bie Moth : није тријебе говорити о том. Тријебити, им, v. impf. (Ерц.) fäu= bern, expurgo: пасуљ, сочиво, пи. ринач.

Тријебитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) 1) 3. 2. од вашију, fid faubern, pur

gari. 2) 3. . шљиве од цвијета, decussisse folliculos calycis. Тријебљење, п. (Ерц.) bas Gauberni expurgatio.

Тријезан, зна, Hо, nüchtern (unbes rauscht), crapula solutus, sobrius. Тријезнитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) никад се не тријезни, er muro ne nüchtern, schläft den Rausch nie aus, crapulam edormio.

Тријесак, ска, m. (Ерц.) vide гром: пуче као тријесак; здрав момак као тријесак. Тријест, m. (Ерц.) Irieft, Tergestum. Тријешће, п. (coll. Ерц.) bie Splitter, assulae, festucae.

Трина, f. Va Bißden, mica, frustulum. Тринаест, bren, tredecim. Тринаестеро, vide принаесторо. Тринаеспій, mа, mo, Der Drevžebnte, decimus tertius.

Тринаесторо, 2пађ von breeyn,

tredecim.

Трине, f. pl. bie 2bfälle vom Geu in ber
Srippe, frustula foeni.

Тринипи, им, v. impf. bröfeln, frio.
Триница, f. dim. v. трина.
Трињење, п. baš röfeln, friatio.
Трипко, m. Hann name (von Трипун),
nomen viri.

Трипун, m. Eropion, Tryphon. Трипуњ дан, ња дне, m. Jeîttag bes heil. Tryphon, dies festus S. Tryphonis (den 1. Febr.).

Трипут (три пуша), brey Wal, ter,

tribus vicibus.

Триста, òreyhundert, tercenti. Трида, f. (мени се чини као да у Србији говоре трићела) ber brens armige Leuchter, mit dem der Bis fchof den Segen gibt.

Трице, f. pl. 1) vide мекиње. 2) діє Grcremente, recrementa.

Тричав, ва, во, Dred, stercoreus.' Тричан, чна, но, н. п. киселица, Kley= en, furfuraceus,

Триша, m. (Рес. и Срем.) vide Тришо. Тришо, m. (Ерц.) Бур. Ф. Тривун. Трк, m. ber Yauf, cursus. Тако ми моТрјестански, ка, ко, . Тријест. 1га брка, биће око куће трка. Трка, f. berettlauf, bas Bettrennen, curriculum.

Тркање, n. bаš Gerumlaufen, circum

cursatio.

f

Трнић, m. dim. у. трн. Трнов, ва, во, Dorn, spinae. Трномет, m. (у Бачкој) велика метла, што се њом скида слама и балега са жита на гувну кад се виje, der Besen (von Dorn?) um den Viehkoth von der Dreschtenne hinwegzukehren, scoparum genus. Трнути, нем, v. impf. ватру, свиjeky, auslöschen, exstinguo. Трнути, нем, v. impf, exftarren, torpeo. Трњак, m. etn Dornbufd, dumetum. Трње, п. (coll.) bie Dernen, spinae. Трњење, п. даś Tegebren beš Unraths

von der Tenne, eversio stercoris ab area. Трњина, f. 1) bie Edlebe, bacca pruni spinosae Liun. 2) Frauenname, nomen

femiuae.

veneuo.

Троглав, ва, во, Crepiöpfig, triceps. Трогоче, чета, п. н. п. ждријебе, òreis jähriges Thier, trimus (equus). Тројак, ка, ко, Dreverlen, trifarius. Тројан (или Тројанов град), m. Зидине на Церу (више Дворишта). Онуда Србљи приповиједају, да је у оном граду био некакав Тројан краљ, који је ишао сваку ноћ (заш. то дању није смијо од сунца, да га не растопи) у Сријем те љубио некакву жену (или ђевојку); кад би дошао снамо (у Сријем), онда би нашакли коњма зоб, па кад би ко• њи позобали зоб, и пијетли запјева

ли, онда би пошао натраг, и до сунца би дошао у свој град. Једном кажу да је муж оне жене (или други неко?) усуо у зобнице пијесаќ мјесто зоби, а пијетлима сБима повадно језике (да не могу пјевати) : тако се краљ, чекајући док пијетли запјевају, забавио дуго, питао слугу јесу ЛИ КОЊИ позобали зоб, а слуга му казао да нијесу (зашто је само пипао рукама од 03до) ; у том се одоцни; кад већ види шта је, онда узјаше на коња па побјегно, но у путу га стигне сунце, онда он брже боље сјаше с коња па утече под пласті и сакријесе од сунца, но (његовом несрећом) наиђу говеда те разбучу пласт, и ту га растопи сунце. Троји, троја, тpoje, Oren, tres: mpoји јади, троје гаће, проја бра

ma.

Тројица, f. Unzan von brey, tres.
Тројица, f. 1) bie Dreneinigteit, trini-
tas: помози света тројице ;
А. Бојиш ли се свете тројице?
Б. Бојим зле и двојице.

2) намастир у Ерцеговини. 3) на-
мастир у Босни (у Зворничкој наи-
jи). cf. Тавна.

Тројице, f. Pfingften, pentecoste. Тројичин дан, на дне, m. vide mpoјице.

Тројка, f. 1) bie Drey, numerus ternarius. 2) ein Faß von drei Eimern, dolium trium amphorarum.

Тројство, f. bie Dreifaltigteit, trinitas: тако ми тројства. Тролијеска, f. само у овој загонетки: Лијеска тролијеска, у лијесци огањ гори, и у огњу човек стоји (у Сријему кажу липа тролипа, мјесто лијеска тролијеска)? m. j.

огледало.

Троношки, ка, ко, уоп Троноша. cf. затроношими. Троп, m. bie Šamalztreber, recrementa butyri liquati.

Тропол, ла, ло, yon brei Stüden (Tu• ches), latus tres panni latitudines: „До зоре је девет намирила, „И откала трополу поњаву Трострук, ка, ко, breifad), triplex. Трошак, шка, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) bie Koften, sumtus. cf. арач. Трошење, п. да% Rebren, expensatio. Трошити, им, v. impf. außgebeп, зеђ. ren, expendo.

Трошитисе, имсе, v. r. impf. fid in Unfojten fegen, expendo. Трпанац, нца, m. трпанац у соби, не може се човек окренути, es ift alles volk gehäuft im Zimmer; man kann sich kaum umdrehen, vix te moveas, ita plenum est cubile. Трпанџук m. eine Reifefenfe, falx foenaria plicatilis.

*

Трпање, n. bas Uebereinanberhäufen,

Трпети, пим,

vide трпљети. Трпити, им, (Срем.)] Трпљење, n. bas Értragen, toleratio. Трпљеши, им, v. impf. (Ерц.) Ieiden, Certragen, perpetior. Трска, f. arundo epigeios Linn. Tom, mpm (in der Erzählung, um das verlegene Stammeln des überwiesenen (Diebs u. bgl.) angubeuten, interjectio de confusione criminis convicti. Трти, трем (и тарем), тръо, v. impf. reiben, tero.

Тртица, f. дав dmeifftüd vom ges bratenen Geflügel, Тртосити, им, v. impf. fcnel baber plappern, blatero indistincte. Тртошење, п. баз фn plappern, bla

teratio..

Трћење, п. дав Peđen beš Gintern in Die Höhe, arrectio natium.

Труд, m. 1) gen. пруда, діе Müñe, opera. labor. 2) gen. труда, (у Бачкој и у Срјему женскога рода), ber Feuer= fdmanim, boletus iguiarius Lian: труд буков, церов, или од гљиве. Трудан, дна, но, 1) ermübet, lassus : трудан и уморан. 2) трудна жена, idmanger, gravida..

Трудба, f. bie emübung, Vüђe, opera impensa.

Трудити, им, v. impf. einen Бетиђеп, ihm Mühe machen, fatigo. Трудитисе, имсе, v. r. impf. fich

geben, fatigor circa rem, desudo in re. Труђење, п. дaš Bemüben, defatigatio. Труладак, шка, m. ein Stück faules pols, faulet Upfel, putre lignum, malum.

Трулеж, m. verfaultes Beug, res putres. Трулина, f. ber Тобег, дав morfde

Štüd, pars putrida: одсијеца до

Труло, п. (у Сријему) bie Ruppel in Труљење, п. Дав Тоbern putro ber Kirde, tholas. cf. кубе. Трумпа, f. ber Zrupp, Haufe, turba. "cf. гомила :

„Кој с малијем боја били не ће, „Веће жели да на трумпу уд’ри Трун, m. der Splitter (im Auge), festucula.

Трунак, нка, т. һур. у. трун. Труниши, им, v. impf. 1) anftäuben, Verunreinigen, sordibus conspergo. 2) пруни снијег, е ftöbert, hives circumvolitant.

Трунка, f. vide трун.
Трунути, нем, vide трулипы.
Трунчица, f. dim. v. трунка.
Труњав, ва, во, mit Splitter verun.
reinigt, aqua festuculis turbida.
Труње, n. (coll.) Staub, pulvis.
Труњење, п. а näben, adspersio
pulveris.

Труо, трула, ло, morid, verfault, putris. Труп, m. ber Kumpf, truncus. Трупина, f. 1) augm. Ф. труп. 2) бес Slog, caudex.

Трусина, f. Berg in ber Gerzegomina : „Други мејдан под гором ТрусиномТрупі, m. bie Drobne, fucus. Трутина, augm. J

Труцкање, n. basdütteln (im Bax gen, quassatio.

Труцкатисе, амсе, v. r. impf, gercute telt, werden, quassor. Три врц, interj. von ber Berlegenheit eis nes durch Einwürfe und Fragen Uebers miefenen, detergiversatione convicti. Трмч на поље, шет у кућу (биће нokac),scherzhaft für Lariren,alvus fluet. Трчање, п. баз Laufen, cursus, Трчати, чим, v. impf. Iaufen, curro. Точкарење, n. dim. v. трчање. Трчкариши, им, dim. 9. трчати. Трчуљак, љка, m. cf. висуљак (само у оној загонетки).

Ty, bort, ba, istic.

Tyr*, . der Roßschweif (als Ehrenstandarte der türkischen Paschen), insigne caudae equinae.

Týra, f. 1) myra me je, es schaudert mich,

cohorresco :

Туговати, гујем, v. impf. webtlagen, lamentor.

Туговаписе, гујемсе, v. r. impf. flas gen, lamentor :

„Поче им се Чупић туговати Th, ha, he, fremd, alienus. Туђење, n. baš

dämen, Seriegen fenn in einem fremden Hause, verecundio in domo aliena.

Тђин, m. ber Grembling, peregrinus. Туђинка, f. Sie Grembe, peregrina: „Али ми не да туђинка, ,,Туђинка добра ђевојка: „Ја добра коња оседлам, „Туђинка ми га раседла Туђ тисе, имсe, v. r. impf. fid fremð betragen, verlegen seyn wie ein Frem= ber, verecundor.

accusatio. 2) das Klagen nach einem Kobten, ululatus de mortuo. Тужити, им, v. impf. плакати иза гласа (особито за мрцем) и нари цапи, т.ј. говорити: јаој Божо (или како му буде име) моје грдне ране! јаој ко ће твога пуста коња јати? јаој ко ће твоје аљине носити? јаој ко ће твоје оружје пасати и т. д. einen Zopten bemeinen, plango. Мати за сином и сестра за братом тужи кашпо по двије и по три године; кад је сама код ку• ће, или кад изиђе куд у поље, а она тужи и нариче као да пева. Доста пута би суза из камена ударила, како жалостиво мати нариче за сином, или сестра за братом. У садашње вријеме срамота је жени тужити за мужем, а још већа испрошеној ђевојци за момком; али се у пјесмама пјева да су и жене тужиле за мужевима и ђевојке за момцима, н. п.

„Пуче пушка из кола другога „Те удари у колу Дамљана.

-

Дамљан паде, а љуба допаде : „Мој Дамљане, моје јарко сунце! „Л’јепо ти ме бјеше обасјало! „Ал' ми брже за горицу зађе „Марка жали и отац и мајка, ,,А Андрију ни отац ни мајка, „Него једна из села девојка, „,Жалила га, па је говорила: „Јаој Андро моје чисто злато! „Ако би те у рукаве везла, „Рукав ће се одма издерати, „Па ђе твоје име погинути; „Ако би те у песму певала, ,,Песма иде од уста до уста, ,,Па ће доћи у погана уста; „Ако би те у књигу писала, „Књига иде од руке до руке, ,,Па ће доћи у погане руке „Боже мили чуда великога! „Ко л' је ово кога ожалио ? „Ил' је мајка јединога сина ? ,,Ил' сестрица брата рођенога? „Ил' је снаа ручнога ђевера? „Ил ђевојка првог заручника ? Тужити, mужим, v. impf. кога, läs gen (vor Gericht), accuso. "Тужитисе, имсе, v. r. impf. Коме, на

кога, fid bellagen, Elagen, conqueror. Тужњава, f. bie Webflage, ululatus: споји пужњава.

Тузла*; f. 1) baš gefottene Calk, sal excoctum ex aqua salifera. 2) (доња и гopia) Namen einer Stadt in Bogs Kien, no fo eine Gieberen beiteft, uomen oppidi. Тузланин, човек из Туза ле. Тузлански, ка, ко, ооп Тузла,

D d'

Тук, Tyx, m. 1) der Winkel, angulus, cf. кут, 2) ударно тук на лук, зер harte Steine find aneinander gerathen, dignus dignum reperit. Тука, f, vide будија. Тукац, кца, m. vide будац, Тукнупін, нем, v. pf. 1) ein wenig (Knoblauch) stoßen, contundo. 2) schlas gen (dem Geruche nach), oleo, suboleo: ово месо тукне мало.

*

Тулум m. vide мјешина. Тулумина, f. augm. ф. тулум. Туљак, љка, m. (1) bie Sinfedröhrein Туљац, љца, m. Jber каблина, fistula minor inserta majori (in mola). 2) eine Art Falle für Füchse u. dgl. genus decipulae, laquei.

Тумàрâше, n. das vorwikige Umberge hen, vagatio curiosa. Тумарапи, ам, v. impf. vormigig um= herfchlendern, vagor curiosus. Тумарити, им, v. pf. bineinplumpen (in ein Haus, ohne anzuklopfen), intro improvisus.

Tymoa, adv. vom Faß, wenn es auf rect steht, de dolio erecto. Tумбâше, n. das Umlegen (eines Fasses),

inversio.

Туркање, n. (dim. v. турање) ba Forte toßen, promotio.

Туркати, ам, (dim. v. турати) forts stoßen, promoveo (z. B. wenn viele beisammen fißen, und einer den an dern zum Weiterrücken stößt). Туркешања, f. augm. v. Турчин. Туркижа, f. die Türkin, Turca, femina Turcica.

Туркињин, иа, но, ber Zürtin, Turcae. Туркињица, f. dim. v. Туркиња. Турко, m. vide Турак: Турко мала пара иекрштена вјера (у приповијетки).

Tурнуши, нем, v. pf. (z. B. mit dem Ellbogen) stoßen, impello.

Typпnja*, f. Die Holzfeile, lima lignaria.
Typпnjáше, n. das Feilen (des Holzes),
Timatio ligni.

Tурnujamи, aм, v. impf. feilen, limo.
Турпијца, f. dim. v. турпија.
Typсka, f. die Türkey, Turcia.
Турски, ка, ко, 1) fürfifd, turcicus.
2) adv. türkisch, turcice.

Typkuja, f. 1) eine türkische Arie, modus cantilenae turcicus, 2) die Türkey, Tur

„Мало јада по Турћији радиш, „Ја што пражиш по земљи Њемачкој —

Typчano, m.der gewöhnlich türkisch spricht, fingt, Turcicus.

Турчалов, ва, во, без турчало, Turcici. Турчâже, n. das Türkischsprechen, Tur

cismus.

Typчamи, ам, v. mpf. türkischsprechen, Toqui turcice.

Typчême, n. das Vertürken, turcizatio. Турчин, m. ber Zürte, Turca. Турчинак, нка, m. papaver rhoeas Linn. Typчнов, ва, Bo, des Türken, Turcae. Typчnmи, нм, v. impf. ¡um Türken ma

chen, facio esse Turcam. Турчитисе, имсе, v. г. impf. cin Zür= te seyn, Turca fio aut sum. Typшnja, f. Aufbewahrung der Früchte in Wasser, Wein, adservatio pomorum, uvarum, in aqua, vino. Y mуρшију се меће грожђе, крушке, јабуке, краставци и т. д. Тута, 1)тута вура* (m. ј. држи, уд= ри; или, пошегни, повуни); 2) у за