гонетки: Тута тамо, тут овамо, тута те за врата ? m. j. жена кад чисти собу или кућу па сметлиште смете за врата. 3) у другој загонетки: Јаше тута на бау

ри? т. ј. сврака на крмачи. Тутило, in ber Rebensart: mу и mymило (und dabei ist's geblieben, nec praeterea quid factum). сf.лани (како онда, н лани).

Туткал*, m. Der Zifdlerleim, gluten. Туткалити, им, v. impf. leimen, glu.

tino.

Туткаљење, n. bas leimen, glutinatio. Туткање, n, vide дршкање. Туткати, ам, vide дршками. Tymank, m. eine Art eiförmiger Kürbisse, cucurbitarum genus.

Тући, учем, v. impf, r) fdlagen, tundo. 2) stoßen (Salz, Kaffee), tundo. 3) BOлове, бикове, contundo tauri testi*culos.

Тућисе, учемсе, v. r. impf. i) fid fla. gen, pugno. 2) јајима (zu Dftern). Туфегџија *, m. vide туфекчија (mit al. len Ableitungen). Туфекчибаша *, m. ber Зефmeifier ber Büchsenmacher, praefectus collegii tor

mentariorum.

Туфекчија*, m, ber Büdfenmader, tor-
'mentarius. cf, пушкар.
Туфекчијин, на, но, без туфекчија.
Туфекчијнски (туфекчијски), ка, ко,
Büchsenmacher, tormentariorum.
Туц, муц, cf. mpm mpm.
Туцак, m. ber Settler, mendicus (cf.
просјак):

„Удијели туцаку јунаку. Тўцањ, цња, m. vide тучак. Туцање, n. dim. 9. тучење 1. Туцапи, ам, dim. у. пући 1. Тўцаписе, амсе, dim. v. тућисе 2. Туцачки, ка, ко, 1) Bettlers, mendici. 2) adv. mie ein mуцак, more mendici. Туцин дан, на дне, m. vide mучин дан. Tyч, m. die Glockenspeise, Bronze, aes (campanarium, tormentarium). Туча, f. vide град.

Тучак, чка, m. i) bie Mörferfeule, pistillum. 2) das Osierey, das die ans dern zusammenschlägt, ovum poschale

forte.

Тучење, п. баз Gdlagen, Gtogen, tuusio. Тучин дан, на дне, m. Der Zag yor дем бадњи дан, ber dladttag, dies mactationis. cf. печеница. Тучитисе, имсе, v. r. pf. auf einan. der stoßen (von Armeen), concurro. Тушта (von тисушта? ober cf. Frais nifd дукај?) unzagligviel, innumerus. А. Има ли рака у том пощоку? Б. Има тушта.

T.

Ha! (in ber Inettote vom Kürten),

ein Nuf an den Ochsen, daß er forts gebe! vox impellentis Turcae bovem : ћа шароња, ha!

Táбa*, . die heil'ge Stätte (Mekka bei den Türken, Jerusalem bei den Chris' ften), locus desiderii: отишао на Һабу; „Док запалим Рачу украј Дрине, „И погубим Аџи - Мелентија, „Кој је иш’о преко мора сињег „Те је влашку кабу полазио Ránja*, f. eine Art gefüllter Kuchen, pla-` centae genus.

Ћайјџија *, m. ber Sudentäđer, placen

tarius.

Ћайјџијин, на, но, дез Киdenbäñerê, placentarii.

Ћакиница, f. bie Grau be haño (in Der Anekdote).

Ҡако, m. Bäterden, tata. Ҡалов, m. vide будала. Ћант, та, то, (im Behirne) ange= brannt. Pedant, angeschossen, non sanis simae mentis. cf. сулудасті. Ћар*, m. ber Ganbel, commercium. cf. трговина.

Ћарење, u. baš Saubeln, commercium. Ћарити, им, v. impf. Hanbeln, commercium facio, exerceo. Ћаркање, n. dim. v. Һарење. Ћаркати, ам, dim. v. Һарити. Ҡарџија*, m. ber Ganbišmanu, mercator, cf. mprовац.

Káca, f. Art einer tiefer Schüssel, laux profundior.

Ћасица, f. dim. v. haca.

Ҡаша, m. (Рес. и Срем.) vide Kamo. Ћатин, на, но, без Kama, scribae. Ћатиница, f. beš Һата Frau, ихог

scribae.

Támo*, m. (Epy.) der Schreiber, scriba. cf. писар.

Ћатов, ва, во, без Като, scribae.
Ћаћа, m. ber Water, tata.
Ћаћин, на, но, без Maters, patris.
Fâ hŷ! Lari fari! nugae! mo je ka ky!
Ћебап *, m. vide ћевап.
Ћебe *, eina, n. bie Roge, molene De.
đe, gausape, amphitapa. cf. губер.
Ћебеџија * m. der Kogenmacher, gausa.

parius.

,

Ћевап*, m. eine Art Braten, frusla
carnis simul assata (sine ossibus).
Ћевкање, n. vide жевкање.
Ћевками, ам, vide жевкаши.
Ћеиг*, m,
Hèup*, m. vide kep.

}

Ћелије, f. pl. намастир у Србији (у Ваљевској наији).

Teлnja, f. dim. von keлиja, cellula. héлo, m. (Epy.) der Kahlkopf, Glazkopf, calvus.

Reлynaчa, f. (cm.) ein Schimpfwort, von keлaв gebildet: „А јетрве Келупаче Temep, m. 1) vide свод. 2) der Geldgürtel, die Geldkake, zona. Ћемерли*, adj. indecl. н. п. кула (т. j. на свод) :

, Већ он ода по ћемерли кули

ĥeнâр*, m. 1) vide Kpaj:

„Ал су Турци брижни и ердити,

Отишли су земљи по ћенару

2) vide Kрajau.

Féнo, m. Hundsname, nomen canis. ĥèпенак*, нкa, m. der Ladenflügel (nach türkischer Art), valva tabernae. Kéпиya, f. das Käppchen, mitra parva. Tep, f. die Tochter, filia. cf. кkи. Repаna, f. Frauenname, nomen muliebre. Ћерање, п. (Epu.) das Treiben, agitatio. Teраmи, ам, v. impf. (Epy.)treiben, agito. Tepаmисе, амсе, v. impf. (Epu.) 1) rammeln (von Hafen), coeo. 2) fich verfolgen (mit Prozessen), persequi se

in foro. cf. гонитисе.

Repeмnдa, f. von gr. xepapis neuer ×80%-
pida, der Dachziegel, tegula, cf. upиjeп.
Ћерење, n. vide церење.
Ћерећелија *, f, vide узвод.
Терин, на, но, der Lochter, filiae.

vide церитисе.

Hepиmисеl, имсе, Téркa, f. das Töchterchen, filiola. Maj ка ћерку кара, снаши приговара. Ћеркин, на, но, бес ћерка, filiolae. Repпnч, m. der ungebrannte Ziegel, las ter crudus.

hepmови*, m. pl. die Balken zum Häus serbau, trabes, tigua. Képa, f. dim. v. kерка. Ћерчиво hepunво, n. der Feußterrahm, margo ligneus fenestralis. heca, f. vide keca.

*

Ћесар, m. m.j. Њемачки, или Бечки, der (teutsche) Kaiser, der Wiener Kaifer, Caesar (der türkische und russische finb цареви):

„Цар и ћесар кад се завадише, „Код Кесара обрштери бише — „Св’јетла круно од Беча ћесаре! Ћесарев, ва, во, vide ћесаров. Ћесаревина,

f. 1) das Kaiserland, terra Caesaris. 2) das Kaisergut, res Caesaris. Recapиija, f. die Kaiserin, imperatrix. Ћесаричин, на, но, ber Kaiferin, imperatricis.

Tеcâров, ва, BO, des Kaisers, Caesaris. Tecаровина, f. vide heсаревина. Tecарck, Kа, ko, 1) kaiserlich, caesareus. 2) adv. wie der Kaiser, Caesaris

more.

бèскин*, adj, indecl. feurig, ardens, igneus, н. п. коњ, дубан, cf. љут, ватрен

Recмa, f. vide шуплика.

Tecмâœe, n. das Durchlöchern der Uermel - Enden, u. dgl. mit Stickerey, cf. шупљика.

héсмаши, ам, v, impf. durchlöchern sti-
den, acu pingo perforatu.
Ћетен*, m vide лан.

Ћешенишше, n. vide ланпште.
Ћетенов, ва, во, vide ланен.
Temu, ohy, (Epy.) wollen, volo.
Tep, m. das Belieben, die Lust, lu-
bitus, libido.

Ћеш * m. die Beschau eines gewaltsam
Gestorbenen, inspectio occisi. cf. KQB-

нина.

Keшême, n. das Beschauen eines Ermordeten, inspectio occisi. Kemuиши, им, v. ¡mpf. den Ermorde, ten beschauen, inspicio occisum. Reшкe*, eпta, n. vide kemкe. Topem*, m. der Schwefelfaden, das Schwefelhölzchen, filum sulfuratum, assula sulfurata. cf. cуmпoрача. THвоm, m. (xßwrds) die Religientrube, cista in qua servantur sanctorum ossa. лa, f. 1) der Pulverbeutel, crumena pulveri iguiferi. 2) das Blech an dessen Mündung, lamina orificii crumenae illius.

Ћилиш, m. vide катанац.

1

Ћимане , нета, n. vide егеде : „Погубише ситна ћиманета Ћлотина, f. вода у Ерцеговини: „И Тројицу надомак Таслиџе, ,Украј воде украј Ћиотине Ћира, m. (Рес. и Срем.) vide Ћиро. Ћирилов дан, m. der Slawen Apostel Ћирил философ. ] Syrill. Србљи приповиједају, да тице на Ћирилов дан траже друга свака себи да гра де гнијездо и да носе јаја; па која не нађе друга, она се објеси. Ћириш*, 1) cine Art Bauñol, materiae genus. 2) das Schusterpech, pix sutoria!

Tuрjak, m. Mannsname, nomen viri (von Cyriacus?)

Ћирко, m. Mannšname, nomen viri (боп Ћирјак). Ћиро, т. (Ерц.) Таппšname, nomen viri (von Cyrillus ?). Ћиmãn*, m. ðá Koran), biblia. hipma, m. der Krämer (verächtlich), tạ

bernarius.

ud, bie Sibel (ber

Тифтин, на, но, без Һифта, taber

narii.

Ћифпіински, ка, ко, 1) Žuben =, Judaco rum (als Schimpfwort von Kaufleuten). 2) adv. mie ein Һифта, more tabernaríi. Ћифлица, f. dim. v. Кифта. Ћора*, п.. (Рес. и Срем.) vide Kоро. Тора, f. н. п. кобила, cinäugig, altero oculo captus.

Ћорав, ва, во, cinäugig, oculo captus. Торавац, вца, m. ber Ginäugige, altero oculo capta.

Ћоравити, им, v. impf. einäugig mer. ben, oculo caрі.

Ћоравица, f. bie Ginäuqige, unocula. Ћорављење, п. да Çinäugigmerben, oculi amissio.

Ћорин, на, но, без Ћора, ипoculi. Ћорин, на, но, бес ћора, инoculae. Ћориница, f. bie Frau des Kора, ихог unoculi.

Ћорлаисати *, лаишем, v. pf. mit ges schlossenen Augen hineinrennen, clausis oculis peto, impetum facio. Ћоро, m. (Ерц.) ber Sinäugige, oculo captus.

Ћоров, ва, во, без ћоро, unoculi. Ћорпазар*, m. ber Sanbel ungefeђен, mercatus quin videas. По панађурима кашлю пазарују тако ноћу коње. Приповиједају да је некакав човек одвео на панађур Ћорава коња, па га пазарио за једну ноћ де

вет пута, кад у јутру свануло а то у њега коњ слијеп у оба ока. А у другога опет тако исто освануо његов коњ у рукама.

Ћóça*, m. (Рес. и Срем.) vide Koco. Ћосав, ва, во, bartlos, imberbis, ber fei

ne Barthaare hat, cui non crescit barba, hoce, f. pl. das Schachspiel (englisch chess), lusus latrunculorum.

Ћосин, на, но, без коса, hominis depilis.

Ћосиница, f. bic Grau eines Koca, uxor hominis depilis.

Ћосо, m. (Ерц.) ber Hartlofe, depilis. Ћосов, ва, Бо, без hoco, hominis depilis.

*

,

,

Ћошак шка, m. baš d, bie de, Howe* ета n. Jangulus. cf. рогаљ. Ћошели*, adj. indeclin. ecidt, angulosus. ŷ, kya, m. der Hauch, spiritus: Heмa вјетра ни ћуа.

Ћуба, f. ber Emopf (ber Genne), cirrus.
Ryba, f. die Schopfhenne, gallina cristata.
Ћубаст, та, то, н. п. кокош, д?
baubt, cristatus.
Ћубица, f. dim. v. Куба.
Ћуд, f. 1) baš Naturel, indoles : добре
Ћуди;

„Ој ђевојко и зла ћуди твоја

-

2) није ми по ћуди, e6 ift mir nidt recht, non placet.

Ћудање, р. das Scheuwerden (des Pferdes), consternatio.

Ћудатисе, амсе, v. r. impf. fdeu met= bet, constenor.

Ћудљив, ва, во, н. п. коњ, [сен, pavidus, facile expavescens. Ћук, m. Name einer Art Nachteule, (vom Caute hy!), ululae genus. Ћук! Һук! interj. fo ruft man bie üb= ner herbey, vox gallinas vocantis Тукање, п. даз Edreyen wie ein Ћук, clamor bubònis (Һук).

even wie

Ћукање, п. bas Serbeitufen ber Sügner, advocatio gallinarum, Ћукати, учем, v. impf. бес ћук, clamo ut ћук. Ћукати, ам, v. impf. bie güýner ber= beitufen, allicio gallinas.

Ћукнути, нем, v. pf. einman Ky idreven, dico ћу.

Tyкнуши, нем, v. рf. einmahl kys rus fen, dico kyk.

Ћуков, ва, во, без ћук, bubonis. Ћула, f. (у Бачкој) vide кијача. Ћулав, ва, во, vide чулав. Ћулити, им, v. impf, m. j. уши, {pien (die Ohren), arrigo aures. Ћулумак, мка, m. eine Eleine Seule. clavula.

Ћуљење, п. дав Spigen (ber Drea arrectio aurium.

*

*

,

Ћумур m. vide угаљ.
Ћумурџија*, m. Der Soflenbrennet, car-
bonarius, coctor carbonum.

Ћуп*, m. eine Urt Zopf ju ponig,
Kinoidmals, ollae genus.
Ћупа, f. cine urt Rrug, urcei genus.
Ћупина, f. augm. куп.
Ћунић, m. dim. у. Куп.

Ћуприја*, f. ı) vide мост. 2) варош
у Србији на десном бријегу Мора-
ве (у Ресави). Ћупријски, ка, ко,
чоп Ћуприја.
Ћупријца, f. dim. 9. Куприја.
Ћура, f. vide будија.
Ћурад, f. (coll.) vide бучад.
Ћурак, рка, m. vide будац.
Ћурак*, рка, m. ein mit Pels gefütter=
ter und verbrämter Rock, toga pelli-
bus subsuta et praetexta.

Ћуран, m. vide Курак.

Ћурдија, f. 1) (Сријему, у Бачк.и у Бан.)
Der kurze Pelzrock, vestis pelliceae ge
nus. 2) (у Србији) cin langer (Pelz =) .
Rock ohne Aermel.

Ћурдијетина, f. augm. . Курдија.
Ћурдијца, f. dim. v. Һурдија.
Ћуре, ета, р. vide буче.
Ђурићи, m. pl. (coll.) vide бучићи.
Ћурји, рја, pje, vide будињи.
Ћурка, f vide hypa.

Ћурликање, n. baš Evilleen auf einem
Blasinstrumente, fistulae modulatio.
Ћурликати, ичем, v. impf. trillern (auf
der Flöte), modulor.
Ћуртаўк, т. Һурја (будиња) болест,
(iderzhaft) eine Sranbeit ber Weiber,
Art Sehnsucht, desiderium veneris.
Ћурче, чета, п. eine Weljjade, tunica
pellicea.

Ћурчибаша*, m. ber Redmeiffer be Kürschnerzunft, magister pellionum. Ћурчибашин, на, но, без Ћурчибаша, magistri pellionum.

Ћурчибашиница, f. bie Grau beз Ћурчибаша, uxor magistri pellionum. Ћурчија*, m. Der Äürfdner, pellio. cf. кожуар.

Ћурчијин, на, но, Sür[dnets, pellionis. Ћурчијница, f. bie Rür[dnevin, pellio

uis uxor.

Ћурчијнски, ка, ко, 1) Sürfdner/, pellionum. 2) adv. wie ein Kürschner, more pellionis. Ћурчијски, ка, ко, vide Ћурчијнски. Ћурчилук*, m. Rürbanòwere, ars pellionis. Ћурчић, m. (dim. . Һурак) vide Курче. Ћускија*, f. Der Hebel, vectis. ct. полуга.

bändige, feurige Pferde), compes. Ћушак, тка. m. vide шуљак г. Ћуталица, f. Der immer [dweigt, taci

Ћућети, ћутим, v. impf. (Ерц.) [dweis gent, sileo. cf. мучати.

Ћуфтета*, n_pl. ein eridt (von Kleifd= tnobeln), cibi genus. Исјеца се сипно пријесно месо и метне се у њега мало бибера и ситно исјецана црнога лука, па се онда начине као ораси и умељају се у шенично брашно (и то се зову ћуфтета). Послије тога ћуфтета се попрже на маслу, па се поспу бијелим луком и киселим млијелом.

Ћуша, f. ber Rüffel, rostrum (suis). cf. Ћушање, и. да Dorfeigen, colaphi im

aclio.

Ћушати, ам, v. impf. ofrfeigen, colaphum impingo.

Ћуше! interj. fagt man bem fel, um if n bu entfernen, vox asinos repellentis. Ћушити, им, v. pf. obrfeigen, coalphum impingo.cf. приушити. Ћушка, f. vide приушак. Ћушкање, п. vaš Gort togen, protrusio. Ћушкапа, f. ein Spiel, ludi genus. Ћушкашпи, ам, v. impf. н. п. капу ногом, fortfrošen, protrudo. Ћушнути, нем, v. pf. einen Štoß ges ben, trudo.

Ў.

У.

1) in, in (mit dem accus. unt abl.): отишао у цркву; био сам у цркви. 2) (mit dem genit.) bei, apud : У Бога је свашта доста; ищше у мене; има у њега. 3) interj. cf yx! Уабати, ам, v. pf. (ein neues Kleib) ftrapazieren, attero (pannum). Уабоноситисе, сисе, v. r. pf. дрво у

води, im Wasser nur noch dauerhafter werden, humore firmari.

Уб, m. Klub un tant in ber Ваљевска наија.

ÿба, adv. einzels, bie unð да, Faum,

vix :

А. Има ли јабука на јабукама? Б. Нема, уба ђе која. убав, ва, во, (ријетко се говори, него се чује у пјесмама) vide лијеп. Убавац, Еца, m. Name einer Quelle zwischen Remeta und Kruschedol in Sir. mien, nomen fontis (Bandusiae) in Sirmio.

Убавица, f. cf. Златоје. Убацивање, n. baš Gineinmetfen, injectio. Убацивати, цујем, v. impf. fineinwers Убацити, им, v. pf. I fen, injicio. Убелиши, им (Рес. и Срем.) vide убијелити.

,

Убијање, п. 1) ba& Berlegen, laesio. 2) das Erschlagen, occisio. Убијаши, ам, v. impf. 1) verleben, laedo. 2) todtschlagen, occido.

Убијашисе, амсе, v. r. impf. fid an= fdlagen, illidor.

Убијелити, им, v. pf. (Ерц.) н. п. плат

но, bleichen, insolo.

2

убиши, бијем, v. pf. 1) erfd)Iagen, occido. 2) abfdlagen, verminden, ver= leben, laedo.

убитисе, бијемсе, v. r. pf. fid verlegen,

Taedi.

siones

Убісти, одем, v. pf. burd, Steden vermanben, pungo, puugendo laedo: убола га крава. Убрадач, m. sine Urt Ieinene Kopftud, vittae genus. Убрадити, им, v. pf. ben убрадач um. thun, sumere vittam, circumdare. Убрађена без игала (т. ј. пијана). Убрађивање, п. bas imtin e убра.

дач, vittae circumdatio. Убрађивати, ђујем, v. impf. ben убрадач umfhun, arcumdo vittam.

Убражђивање, n. baš Unternehmen (eis nes Geschäfts), molimen.

Уваљивати, љујем, v. impf. bineinmäl= zen, iuvolvo, volvo inУвар је, vide за увар je. Уватити, им, v. pf. ertappen, fangen, capio, prehendo.

Уватитисе, имсе, v. r. pf. uнбетед. lich bleiben, nicht bewegt werden, ers ffarren, consisto, non moveor, Н. П. рука, нога, мјесец, сунце. Увезами, ежем, v. pf. binden, colligare.

Увезивање, ц. Дав Binžen, ligatio. Увезивати, зујем, v. impf. binben, colligare.

Увек, (Рес. и Срем.) vide у вијек. Увенути, нем, v. pf. verweifen, mar.