Вртегиисе, тимсе, (Pec.) vide врће

лисе.

Вртиши, им, (Срем.) vide врћети. Врмитисе, имсе, (Срем.) vide sphe

тисе...

Врилог, m. ber Maffermirbel, vortex. Вртоглав, ва, во, {dwinblig, vertiginosus.

>

Вртоглавица, f. ber Edwinbel, vertigo. Врћење, п. 1) bas Boyren, terebratio, 2) das Drehen, `volutio. Вркети, вршим, v. impf, (Ерц.) Бођ. ren, terebro.

Врћетисе, вртимсе, v. r. impf. (Ерц.) fich drehen, vertor. Врћи, вргнем, т. pf. thyun (itellen, legen), pono.,

Врћи, вршем, (у Бачкој) vide вријећи. Вркисе, вргнемсе, v. r. pf, на кога, wem nacharten, nachgerathen, imitor. Дете се вргне и на ујца преко Дунава, акамо ли на слугу у кући. Врућ (comp. врући), Һа, ће, beiß, fervidus. Врућина, f. bie Sige, aestus. Врућица, f. bigiges Gieber, febris ardens.

Врућичина, f. augm. v. врућица. Врућуштина, f. vide врућичина. Врушка гора, f. vide фрушка Брушкиња, f. eine urt Kirden, cerasi

Врцапи, ца, v. impf, fprügen, emico : „Црна крвца кроз кошуљу ерца Bonamиce, amce, v. r. impf. sich schnell hin- und herbewegen (z. B. wenn ein. Mann ein Grauenzimmer nadjaffen mill), mico ?

Врцкање, n. dim. 9. врцање.
Врцкашисе, амсе, dim. 9. врцашисе.
Врчак, чка m, vide мачак.
Врчање, n. bas nurren, murmur.
Врчаши, чим, v. impf. као мачка,
нли као празно вретено кад се обр-
he, fnurren, murmuro.
Вршај, т. віnе Gdidt Barben, Sie auf
einmal ausgetretten wird, stratum.
Вршак, шка т. vide вршчић 1.
Вршац, тца m. bie Štabt Berfcet (im
Banat).

Вршачки, ка, ко, Verfdeber =,
Вршење, п. bas Wustreten (bes Getrei:
Des), trituratio.

Вршидба, f. bas Huštreten, trituratio. Вршитисе, шисе, v. r. impf, in Gr füllung gegen, perficior: вріцисе воља Божја.

Вошка, f. bie Gifdreuße, nassa.

Вујета, m. Жаппšname, nomen viri. Вујо, т. (Срц.) 1) һур. ф. Вук 2)һур. 5. Вуица.

Byjko, m. Mannsname, nomen viri. Вујчета, m. Hannsuame, nomen viri. Вујчин, m. Жаnnšname, nomen viri. Бук, m. 1) ber Bolf, lupus. 2) Mannbs name, nomen viri. Кад се каквој жени не даду ђеца, онда нађене ђетету име вук (да га не могу вјештице изјести : зато су и мени овако име нађели). Вука, f. Glug bey Вуковар. Вукадин, m. Mannšname, nomen viri. Вукајло, m. Жannšname, nomen viri. Вукаљ, m. Таппвпатe, nomen viri. Вукана, f. Frauenname, nomen femi

га (повампирисе). Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њиову. Пошмен се човек не може повампирими, већ ако да преко њега мртва прелети каква пица, или друго какво живинче пређе : зато свагда чувају мрца да преко њега што не пређе. Вукодлаци се обично појављују зими (од Божића, тамо до Спасова дне). Како почну људи млого умирали по селу, онда почну говорити да је вукодлак у гробљу (а ђекоји почну казивати да су га ђе ноћу вуђели с покровом на рамену), и стану погађапи ко се повампирио. Кашто узму врана ждријепца без биљеге, па га одведу на гробље и преводе преко гробова, у којима се боје да није вукодлак: зашто кажу да шакови ждријебац не ће, нити смије, прећи преко вукодлака, Ако се о ком увјере и догодисе да га ископавају, онда се скупе сви сељаци с глогоБИМ кољем (зашто се он само глогова коца боји : зато говоре, кад га спомену у кући, „на путу му броћ и глогово трње” зашто су и брошњаци покривени глого. вим прњем -), па раскопају гроб, и ако у њему нађу човека да се мије распао, a они га избоду оним кољем, па га баце на ватру me изгори. Кажу да паковога букодлака нађу у гробу а он се угојио, надуо и поцрвењео од љуцке крви („црвен као вампир"). Вукодлак долази кашпо и својој жени (а особито ако му је лијепа и млада) mе спава с њоме; и кажу да оно дијете не ма костију које се роди с вукодлаком. А у вријеме глади често га привиђају око воденица, око амбара житније и око чардака и кошева кукурузније. Вукоје, m. Жапnšname, nomen viri. Вукоједина, f. ber Wolfsbif, admor

sus lupi; (приповиједају) кад жена трудна једе меса од овце, или од козе, коју је вук је оу онда по њезином ђетету, кад се роди, изиђу некакве ране, које се зову вукоједина. Вукоједина се кади измечетом и тим се лијечи. Вукола, m. Mannšname, nomen viri. Вукоман, m. Hannšname, nomen viri. Вукосав, m. Жаппšname, nomen viri. Вукосава, f. Frauenname, nomen fe

minae.

Вукоша, m. Жаnn name, nomen viri.

Вукотићи, m. pl. cf, сјекупићи (са-
мо у оној загонетки).
Вуксан, m. Mann$name, nomen viri.
Вукша, m. Жаппêname, nomen viri.
Вуле, т. Vannname, nomen viri.
Вулета, m. annšname, nomen viri.

Вуна, f. bie Boll, lana.
Вунен, на, но, wollen, laneus.
Вуница, f. 1) dim. 9. вуна. 2) вунени
2 конци, ber Holzwirn, filung laueum
duplicatum.

Вунко, m. Mаnn$name, nomen viri. Вунта, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) das Pfund, pondo. Вунташ, m. m. j. лан, Flachs, der pfundmeise verkauft (verpackt) wird linum quod jam pensum venditur. Вунташки, ка, ко, н. п. кантар, біє Pfundwage, libra quae pondo exhibet. Вунцут, m.. der Hundssott (österr. gunbsfutt), nebulo. Вунцутарија, f. bie nbsfötteren res

*

scelesta.

Вуруна* (вуруна), f. vide пећ. Вуруница (вуруница), f. dim. У. Буруна.

Вурунски, ка, ко, н. п. лончић, Dfens, fornacalis.

Вурунџија*, m. 2) ber Dfenmader, fornacarius. 2) der Becker, pistor. Вући, вучем, v. impf. sieben, flep=

ven, traho.

4

Вуцибатина, f. 1) ber mit bem Stode berumfpaziert, otiosns cum baculu. 2) der öffenbar Sträfliche, baculo dignus, quem sequitur baculus expectans illum qui verberet.

Вуча, m. (ст.) Жаппšname, nomen viri:"

„Шемлук чини Вуча џенерале Вучан, m. Жann$name, nomen viri. Вучен, m. Жannšname, nomen viri. Вучење, п. в dleppen, Bieben, trac*tio (?).

Вучета, m. Mannšname, nomen viri, Вучија*, f. ein aufredtftebenbe aß,

Xanne, cadi genus. Вучијца, f. dim. v. вучија. Вучина, f. 1) bie Bolfsbaut, pellis lupi. 2) augm. von вук. 3) Жаппšname, nomen viri.

1

Вучитрн, m. варош у Косову код воде Ситнице.

Вучић, m. Mannšname, nomen viri.
Вучица, f. bie ölfin, lupa.
Вучји, чја, чје, Molf&=, lupinus.
Вучко, m. Mann&name, nomen viri.
Вшеница, f. (у Ерц.) vide шеница.

Taд, m. der Ekel, nausea.

Гадан, дна, но, elelbaft, creans fastidium.

гàдиши, им, v. impf. ekelhaft machen, abtadeln, fastidium creo alicui alicujus rei.

гáдишисе, имce, v. r. impf. Ekel ha ben, fastidio: ja ce гадим на мо, ило нешто ми се гади.

гaдьâше, n. das Dudelsackpfeifen, musica utriculi.

Tадáр, m. der Dudelsackpfeifer, utricularius.

Taдлáрев, ва, вo, des DudelsakpfeiГадларов, ва, во, fers, utricularii. Гадљарски, ка, ко, 1) Dubelfapfeis ferisch, utriculariorum. 2) adv. Dudelfakpfeiferisch, more utricularii. Тàдьаши, аm, v. impf. den Dudelsak spielen, sonare utriculo. Taдbe, f. pl. der Dudelsak, utriculus Taдьи, f. pl. musicus.

гадлив, ва, BO, efel,, fastidiosus. гáhaшe, n. das Zielen, collineatio. Гађати, ам, v. impf. (у Шумадији) zielen, collineo.

Tahoe, n. 1) das Anekeln, taedium, 2) das Verckeln, taedii creatio. Faxêшe, n. 1) das Waten, vadatio. 2) das Betreten, calcatio. Tâз, m. vide 6род 1.

Газда, m. 1) vide домаћин. 2) cin rei= cher Mann, dives. cf. гocпoдар. Газдалук, m. das Vermögen (eines гaздa,) facultates. Газдарица, f. vide домаћица. Газдаричин, на, но, ber Saubfrau 1 gehörig, herae, matris familias. Газдашаг, m. vide газдалук.

Газдин, на, но, бет газда gehörig, heri, patris familias.

Газдински, ка, ко, 1) деп газде деђö

rig, dominorum, lautus. 2) adv. wie ein raздa, laute.

Tasema, f. eine kupferne Münze, wovon 3 auf einen Para gehen, numi genus. Fазиблаmо, m. komische Benennung eis nes geringen Beamten, der sich wichtig macht (q. d. Watekoth).

газиши, иM, v. impf. 1) waten, vadare. 2) treten, calcare. гànп* учиниmисe, verschwinden (wie ein Geist,) evanesco. гaj, m. der Hain, nemus. Tája, m. (Рec. и Срем.) vide гajo. Гајдаш, m. vide гадљар. Tajдe, f. pl. (Сриjему и у бачк.) vide,

Ганути, нем, vide уганути. Гаовица, f. cine Art tleiner Fifce, pisciculus : не ма ни гаовице (кажу рибари кад не ма рибе). Гар, f. pie rugige Farbe (dmug), соlor fuligineus.

Гара, f. rußbraunes Edaf, ovis atra, fuliginosa.

Гарав, ва, во, rubig, fuliginosus, Гарда, f. заграда у Дунаву ђе се Моруне ватају (од Пореча доље), ein Žaunmert in ber Donau zuт Фаи: fen ange, sepimentum capiendo husoni Linn.

Гаревина, f. (augm. ?) vide raр. Гарење, п. баs Kußigmaden, denigra

tio.

Гарин, на, но, без фwarzen

ovis atrae. Гарити, им, v. impf. rufig тафеп, machen, fuligine denigrare. Гаров, m. cin idmarzer Sunb, canis

ater.

Гаровљев, ва, во, без rußfarbenen
Hundes, canis fuliginosi.
Гасими, им, v. impf. [öfden, restinguo.
Гаситисе, имсе, v. r. impf. auömen,
extinguor : гасисе свијећа, ватра.
Tâm, m. vide ja3.

Гаталива, f. m. ј. књига, у којој су којекакве приповијетке, или гапHe, ein Unterhaltungsbuch, liber venustior (als Gegensak von Kirchenbuch).

Támano, m. der Fabelhans, fabulator,
Гатање, n, vide врачање.
Tamáр. m, vide врачар 1.
Гамара, f, vide врачара.
Татарев, ва, во, vide гатаров.
Гатарина, f. vide врачарина.
Гамаров, ва, во, vide врачаров.
Гаташи, ам, vide врачами. Гата-
ла баба да није мраза, па освануо
снијег до гузице ;

Стара баба у брабоњке гата : „Жив ми синци све су гола говна. Tâшка, f. das Gegenstück einer Bege= benbeit over Handlung, res respondens: то је његова гапка. Гатња, f. Erzählung, narratio. Гатњик, m. ber Sofenriem, baš Sofens band, fascia braccalis.

Take, f. pl. linnene lange Hosen, caligae

linteae.

Гаћешине, f. pl. augm. у. гаће.
Гаћице, f. pl. dim. v. гаће.
Гаћник, m. vide гатњик.
Гаћурине, f. pl. vide гаћешине.

Tauko, n. Gegend in der Herzegowina.
Гача, m. Mannšname, nomen viri (von
Гаврило).

Гашење, n. bas löfden, restinctio.

Гвозден, на, но, cifern, ferreus. Гвоздењак, m. 1) котао од гвожђа, eiferner Seffel, crater ferreus, 2) гвозден буздован: узе кадија гвоздењак, ме удари нашега Мују над прдењак cf. оклицнути. Где, (Pec,) vide ђе. he. Гдегде, (Рес.) vide гђегђе. Гдегод, (Pec.) vide feгођ. Гдекоји, којега, (Pec.) vide Ђекоји. Гдему драго (Рес.) vide ђе му драго. Гдешто, (Рес.) vide ђешто. Гди, (Срем.) vide te. Гдигди, (Срем.) vide гђегђе. Ггигод, (Срем.) vide ђегођ. Гдикоји, којега, (Срем.) vide ђекоји. Гдиму драго, (Срем.) vide ђему драго. Гдишто, (Срем.) vide ђешто. The, (Epn.) vide he (mit allen Ablei= tungen).

Therhe, (Epu.) hie und da, passim. Геак, ш. ципор, ein gemeiner unge= bildeter Mensch, homo de plebe. Геачење, n, баз Кафеп žum rеак, appellatio aut simulatio rustici. Теачина, f. augm. у. геак.

Геачити, им, v. impf. zum геак та. chen, facio rusticum.

Геачитисе, имсе, у. r. impf. fid jum reak machen, simulo rusticum. Геâчки, ка, ко, 1) bäurifc, plebejus2) adv. bäurisch, rustice.

Гем, m. ber Melitan, pelicanus: смрди

agitatio, motus,

Гибати, ам, (и гибљем) v. impf. bemes aen, schwenken, wiegen, agito. Гибатисе, амсе (и гибљемсе), v. r. impf. fid bewegen, moveor, agitor. Гизда, f. fön getleibetes un gefcmüc. tes Frauenzimmer, femina comta. Гиздав, ва, во, gefdmidt, comtus, Гиздање, п. даз фmüđen, comtio, Гиздаши, ам, v. impf, кишити кога, schmücken, como.

Гинути, нем, v. impf. 1) umłommen, intereo. 2) за ким, или за чим, {фтафten, desiderio enecor. Гиц, interj. bas Eodmort für edweine, vox alliciendis suibus, Гицање, п. дав unrubige Bewegen ber Beine beim Sigen, Riegen ic. irrequies pedum.,

Тицатисе, амсе, v. r. impf. bie Beine umbermerfen beim Liegen, Sifen, micare pedibus (?)

Гицкање, п. Даз Bifrufen, vocatio

suum.

Гицкашпи, ам, v. impf. gigrufen, ad

vocare sues.

Гицнупи, нем, v. pf. gigrujen, advo

care sues.

Глабање, п. баз Ragen (verädtl.), rosio. Глабати, ам, v. impf. nagen, rodo. Глава, f. 1) be Kopf, caput; он главом, ¢ utein anbrer, ipsis simus ille. 2) das Oberhaupt, caput. Главаш, та, тo, großtöpfig, capito. Главетина, f. augm. ф. глава. Главиш, та, то, лијеп, н. п. човек, или жена, (у Србији, у Босни и у Ерцеговини, чon Perfonen) [фön, purcher.

Taвnh, m. die Eichel, mentulae caput. Главица, f. 1) dim. v. глава. 2) Haupt

des Kohls, Lauchs u. dgl. caput brassicae, porri. 3) ein Sügel, cumulus : „На Главици више Бијељине — Главице, f. pl. vide главичине. Главичање, n. baš Behaupten (дез Kohls), capitatio brassicae. Главичамисе, часе, v. r. impf. н. п. купус, fid bäupten, capitari (de brassica). Главичине, f. pl. Die Hanfförner, grana

cannabina.

Главичица, f. dim. 90 главица. Главни, на, но, н. п. новци, дав Rapital,sors. Главница, f. (у Србији) ferrfdaftlice Kopfiteuer von verbeurateten Perfonen, census capitum maritorum domino solvendus.

Главница, f. 1) ber Brand im Meizen,

brandig, robigine corruptus. Главно, нога, . _ Kapital, sors. Главња, f. велико дрво што се ложи на ватру, еіn großer Balten Brennholz, lignum; auch ein großes Scheit: „Кратке главње, готови угарци; „Позна ђеца, готове сироте. Главњица, f. dim. v. главња. Главобоља, pitis. Главоња, m. ber Brogtopf, capito. Главура, f.

Kopfive, dolor ca

Главурина, f. vide главетина.
Главуча, f.

Главчина, f. bie Habe, modiolus rotae. Глад, f. ber Gunger, fames. Једе као да је из глади утекао.

Гладак (сотр. глађи), тка, ко, glatt,

laevis.

Гладан, дна, но, fungrig, famelicus. Гладилица, f. брус, што се оштри

коса, или бритва бријаћа, ber Egleif. ftein, cos politoria.

Гладити, им, v. impf. frreideln, mulceo. Гладишисе, имсе, v. r. impf. fid glåts ten und pußen, como, me. Гладнетн, ним, (Pec.) vide гладњети. Гладниши, им, (Срем.) vide гладњеји. Гладњеши, ним, v. impf. (Ерц.) финя gern, esurio.

Гладовање, и. baš Gungeru, esuritio. Гладовати, дујем, v. impf. bungern,

esurio.

Глађење, п. bas Blätten, laevigatio.
Гламоч, m.

„Под Гламочем под бијелим градомTлac, m. 1) die Stimme, vox. 2) die Nach

richt, nuncius. 3) der Ruf, fama. Глас до неба, а м**а по пепелу. Гласак, ска, m. 1) dim. yоп глас. 2) као мала шупљика на гаћама, или на кошуљи, burdlöderte Štidarbeit, opus perrafotum (acu). Гласање, n. 1) ba Perlauten, fama, 2) vide кесмање.