Чукундедов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide чукунђедов. Чукунђед (чукунђед), m. (Ерц.) прађедов отац, деr Ur: Urgroßvater, Чукунђедов. (чукунђедов), ва, во, (Epu.) des ur Urgroßvaters, Чул*, m. покровац. Чулав, ва, во, н. п. ован, овца, mit fleinen Dhren, parvis auriculis. Чума, f. vide куга. Чун, m. ber Rain, Vaš Ranot, cf. opa ница. Чўнак, нка, m. 1) Meberfdifflein, radius textorius 2) die Röhre bey Wasferleitungen, tubus aquae ducendae. Чуница, f. vide чун. Чункопизда, f. cúnui ampli. чyua, f. das Büschel (Haare), fasciculus capillorum. Чупа, f. cin Beit mit ungeämmten Sаа= ren, mulier impexis capillis. чупав, ва, во, mit ungekämmtem Haas re, crinibus impexis. Чупање, n. Das Raufen, vulsio. Чупати, ам, v. impf. rupfen, vello. Чупатисе, amce, v. r. impf. raufen, гіхог. џ. Hàɓa*, 1) in der Redensart: paɓa mm џаба ти (наба му) то, m. ј. на част пи mo, id imenfe Dir%. 2) дати џабуКод Турака је обичај да ђекоји кад дође у кавану заповједи кавеџији те да каву свима који се нађу у Кавани, па он сам плати; и то се каже дао (или платио) џабу. Кад који плати џабу, онда кавеџија Биче џаба! кад даје људма филџане с касом; а ономе који је плашио да најпослије, и рече му вала (а не џаба); gratis. Ұабаисати, аншем, v. pf. schenken, dono, vide поклонити. Tarapa, f. die Schule (in den Klöstern), das Schulzimmer, schola (von hak, der Gtudent? ober уоп цакати ?). Чак*, m. пршена врећа, bet Sad, Челатов, ва, во, без darfridters, carnificis. Teлébuиja, m. der Ochsenhändler, negotiator boarius. Телебџијин, на, но, без Ddfenýänò: Ченерал, m. бeс General, imperator, summus belli dux, cf. ценерао. Ченералица, f. Vie eneralin, uxor summi ducis. Ченералов, ва, во, beš Generals, summi ducis. , , Ченераловица, f. i. q. џенералица. Ченералски, ка ко 1) (Keneral%:, summorum ducum. 2) adv. General mäßig, more ducum. Ченерао, рала, m. vide џенерал. Чењак*, њка, m. vide 60j. Чеп*, m. vide чпаг. Чибра*, f. ber as (von Branntwein, Wachs), die Trebern, faeces. Чигерица*, f. 1) црна, bie Qeber, јеcur. 2) бијела, діe Cunge, pulmo. Чигерњача, f. bie Cebèrmurt, farcimen hepaticum. urf= den Уйда*, f. vide копље. Чилиш*, m. Der Mutfita6, baculus missilis. Чилитање, n. ba Špiel mit bem ftab, lusus baculi missilis. Чилипатисе, амсе, v. r. impf. Hurfitab merfen, ludo baculo missili. Џилит се узме по средини па се баци тако, да иде управо као стријела. Турци се обично цилитају с коња, т.ј. узме сваки по један џилит па узјашу на коње, па онда бацају један за другим и бијусе. А ђеца се џилитају пјешице, и гледају које ће даље бацити. Филипимичке, т. ј. бацити, pfeilar= tig, more sagittae. Чилітнутисе, немсе, v. r. pf. einmal Деп цилит merfen, mitto baculum. Чимрија * f. der Geißhals, avarus, vide трдица. Ийн*, m. ber Kiefe, gigas (ft. le géant). Чингафа*, f. полеђина од лисичје коже (код Ћурчија), ber Rücen am Fuchsbalge, dorsum cutis vulpinae. Чинов, ва, во, bes Kiefen, gigantis. Уица, f. Eingenbes Epielzeng (Öder= ben) für Kinder, crepundia. Tóra, f. ein Bein von einem zerfressenen Ddfen, Pierbe, os, nudum carnibus, equi aut bovis dilaniati. Џогов, m, vide џога. Чоњање, п. (verädtlid) bas Sifen unð Halb schlafend warten. Yошaши, aм, v. impf, sigend und halb genus. Шала, f. ber ©derg, jocus. Из шале проја роди. Шалабазање, п. (по Сријему) vid• врљање. Шалабазати, ам, vide врљати. Шалваре*, f. pl. Die breiten Hofen bie= ses Namens, caligarum genus. Шалваретине, f. pl. augm. ф. шалваре. Шалварице, f. pl. dim. v. шалваре. Шалӣнтра, f. ber Galniter, Salpeter, . nitrum, sal nitrum. Шалитисе, имсе, v. r. impf. fdjergen, jocor. Шалитра (шалитра),f. vide шалинтра. Шалукатре, f. pl. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.), bie Žaloufen (öfterr. Ефа. lu. Batter), cancelli hispanici. Шамија*, f. cine Urt Stopftudy ber Grauen, veli genus. -- Шáмија, f. dim. V. шамија. Шамлијанка, f. m. j. сабља, Датав. cener = Klinge, eusis Damascenus: „Трже Бајо мача зеленога, ,,А Љубовић сабљу шамлијанку Шанатан, тна, но, vide чурук. Шанац, нца, m. bie danje, muni. mentum, vallum. Шантав, ва, во, (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) vide ром. Шанути, нем, v. pf. lijpeln, insusurro : щани му на уво. Шап*, m. vide стипса. lána, f. die Pfote, pes (canis, felis, vulpis etc.) Ilanám, m. das Gelispel, susurrus. IIIa пат у патрат. Шапац, пца. m. ein Spiel (in Sirmien) zwischen erwachsenen Personen beiderlei Geschlechts, in Städten, ludi genus. Шапица, f. dim. 9. шапа. Шап В, m. vide пас. Шаптање, n. das Lispeln, insusur ratio. Шапчанин, m, ein фabazer. Шара, f. baš Bunte, varietas (picturae). Ilapa, f. die bunte (z. B. Flinte, Schaf), yaria. Шара (планина), f. Berg in Serbien, (mons Scardus ?) : „Код оваца у Шари планини — Шарампов, m. eine Art Perfdanzung, ntunimenti genus. Шарамповић, m. dim. 4. шарампов. Шаран, m. Der Karpf, carpiо. Шаранчић, m. dim. у. шаран. Шарање, n. 1) даз Huntmaden, variegatio. 2) Daš bunte Zreiben (Rieberlic. Feit), vita inconstans. Шарањӣ, ња, ње, Sarpfens, carpio num. Шараши, ам, v. impf. 1) bunt тафеп, variego. 2) 3 bunt treiben, lieberlid feyn, vivo dissolute (quoad matrimonium). Шарац,рца, m. 1) шарен коњ,као н. п. Шарац Краљевића Марка, ber Scheck, equus varius. 2) bunte Trauben, da einige reif sind, andere noch halb grün, variae uvae: већ има шарца. Шаргизда, f. у овој загонетки: Тица шаргизда све село нагизда, а себе не може? (т. j. игла). Шарен, на, но, 1) bunt, varius. 2) борз pelzüngig, der nicht ins Auge blicken fann, duplex. Шаренград, m. an ber Donau in Girs mien. Шаренитисе, имсе, v. r. impf. bunt aussehen, varius sum. Шареница, f. ein (bunter) Zeppid, stragulum. Шарин, m. vide шарац ı. Шарка, f. 1) шарена гуја, eine bunte Gdlange, serpens varius. 2) шарена кокош, bunte Genne, gallina varia: „Закољи ми шарку коку, која не носи 3) шарена пушка, buute Élinte, telum varium : „Шарке пушке по средини носе -4) шарке (pl), bie Zhürangeli unb das Thürband, cardo et vinculum ja Iapoma, m. der scheckige Ochs, bos va rius. Шароњин, на, но, без шароња, bovis varii. Пашарика, f. der Stengel des Kukuruz, scapus zeae mais Linn. Шашаровина, f. vide кукурузовина. Шашкин *, m. ber Zaugenidts, nebulo. Шваба, m. (Рес. и Срем.) vide Швабо. IIIвабипа, f. die Schwäbin (Deutsche), sueva, germana. Швабичица, f. dim. . Швабица. IIвáбо, m. (Epn.) der Schwabe (etwas verächtlich für: Deutscher), suevus (per contemptum pro germano). Швапски, ка, ко, 1) däbifd, suevicus. 2) adv. schwäbisch, suevice. ПIвапчâд, f. (coll.) junge Schwaben, suevi juvenes. Играла се рацка деца са швапчадма. Illéва, f. die Lerche, alauda. Iespaуra, f. eine Art kleinen Vogels, * Шездесет, fedzig, sexagiuta. cf. шесет. Шездесетеро, vide шездесеторо. Шездесети, та, то, ber fedjicite, sexagesimus. Illeздecêmopo, eine Anzahl von sechzig, sexaginta. Шёмлук, m. vide шенлук. Шемшета*, n. pl. eine Urt Ednüre vorn am Kleide (wie die Freykorps hats ten), funiculi adsuti (praetexti) vesti. Шена, f. hyp. 4. шеница. Illeничa, f. der Weizen, triticum. Шеничан, чна, но, н. п. љеб, Теі: sen, triticeus. енnчya, f. Art Kraut, herbae genus. шеничишше, n. Acker, wo einmal Weizen gestanden, ager olim tritico consitus. Шенлук*, m. vide весеље 1. Шепирење, п. дав Stolgiven wic cin Pfau, superbitio ut pavonis, explicatio vestium. шeпúpиmиce, v. r. impf. sich brüsten wie ein Pfau, superbio ut pavo, énnya, f. vide keпиya. Weпpmьa, f. das Palliirén, remedium ad tempus: mo је шепртља; ударио, у шепртљу. Wenpmьêже, n. das Palliiren, remedia temporaria. Шепртљипи, им, v. impf. paliiren, malis ad tempus mederi. Ileným, m. die Schlinge, laqueus: Ceeжи на шепут. Henymuħ, m. dim. v. шenym. lep, m. vide вapour. Шербе, бета*, n. vide медовина. Шереметовић, m. (ст.) Пјевасе како је Московска царица, госпа Јелисавка писала књигу : „Петру зету Шереметовићу Weрum*, m. die Borte, Шерпа, f. hyp. . шерпиња. limbus. ерпâme, n. das Lauern, Herumgehen um etwas, ambitio rei. Шерпати, ам, v. impf, око шта, auf etwas lauern, um etwas herumgehen, ambio rem. IIIèρпиa, f. ein irdener Dreifuß, tripus fictilis. Шерпињица, f. dim. v. шерпиња. шèснаесторо, Anzahl von sechzehn (fr. Illecmân, m. der Sechser, senarius (z. B. Шестакиња, 1. н. п. кобила, (Stutte) cinare. Шестерица, f. vide щесторица. ecmepo, vide шecmopo. Hecm, ma, mo, der sechste, sextus, шéсшииа, f. 1) das Sechstel, sextans, pars sexta. 2) Anzahl von sechs, sex. Шестица, f. bіе Šeds (im Kartenfpiel) senarius. Шестокрили, ла, ло, ездflügelt, sex alis instructus: свет и шестокрили Аранђеле! закрили ме крилом твојим. Шестоперац, рца, m. буздован од шест пера: „Ал, он скида златна шестоперца. Шестопер, ра, po, (ст.) von feds пера таš man febe: „Ти си посејала Шестопер калопер Шестоперни, на, но, (ст.) 90, fece пера: „Буздоване шестоперни ! Щесторица, f. Unzahl von fects, sex. Mecmopo, Anzahl von sechs, sex. Шетање, п. бaв Spazieren, Hanbeln, ambulatio. Шетати, ам (и шећем), v. impf. wan= deln, ambulo. Шетатисе, амсе (и шећемсе), v. г. impf. fpazieren, wandeln, obambulo. Шешља пешља, f. cf. цицибан (само у оној загонетки). Шетња, f. ber Špaziergang, ambulatio: отишао у шетњу. Wéka, f. füsses Kind, mellita : „Шећер шећо, да се не варамо Шећер, m. ber Žuđer, saccharum. Шећерење, п. baš Žuđern, adspersio sacchari, conditio sacchari. Шећерити, им, v. impf. žudern,saccharo condio. Шекерли*, indecl. gezuđert, saccharo conditus: „На шећерли каву и ракију . Шећерня, на, но, ¿uderfüg, dulcissimus: шећерни и медени мој! Шећеров, ва, во, н. п. глава, бес Hut Zucker, meta sacchari. Шешана*, f. cine Art Glinte (öfferr. ber Stußen), teli genus. Шешарица, f. Шешарка, f. З } der Gallapfel, galla. Шешир, m. ber Gut, pileus. Шеширина, f. augm. V. шешир. Шеширић, dim. 9. шешир. Шеширнија, m. ber Gutmader, pilearius (opifex). Шеширцијин, на, но, be futmader, des pilearii. Maб, m. das Gesträuch, virgultum. Шиба, f. 1) bie Spiegruthen, poena virgarum : метнули га (ударили га) на шибу. 1) eine urt langer Kanone (von Eleinerm Kaliber), eine Feldschlange, tormenti genus: „Док ми гледа Крњо на Земуна, ,, А Маргета на Врачар на поље, ,Танка шиба на малу Вишњицу Шібало, m. Die Ruthe Des Erommel. schlägers, virga tympani. Шибање, n. baš Streiden mit Ruthen, das caesio (virgis). Шибати, ам, v. impf, mit Ruthen ftreis chen, virgis caedo. Шибе! interj. jo jagt man bie jungen gultum ; cf. шиб. vir Шавашка, f. шиваћа игла, біе Каб nabel, acus sutoria (ad suendum). Шиваћа, ћа, ће, н. п. игла, Häo÷, sutorius, ad suendum. Шивета, n. pl. Die vielen Böpfe ber Türs finnen, caudulae capillorum apud feminas Turcicas. Uuja, f. der Hals (der Gänse, Krebsen), collum. Та по шији, па по врату; није по шији, већ по врату. Шијан, m. Ерцеговци зову Шијацима све Србље, који не говоре као они (н. п. лијепо, бијело, млијеко, кољено: него лепо, бело, млеко, колено и т. д.); а Сријемци и Бачвани зову Щијацима Ёрцеговце, Далматинце и Рваше. У Србији се кашто састану у вече Ерцеговци и Шијаци (као н. п. на комидби), па се читаву ноћ надговарају, п. j. Ерцеговци приповиједају о Шијацима штогођ човек луђе и смјешније може измислити; а тако опет Шијаци о Ерцеговцима. Шијакиња, f, bie dijatin, femina e terra » шијаци. Шијачки, ка, ко, t) {cijalifd, т» шијаци. 2) adv. fcijafiid, more » шијаци. Шијење, п. баз Пäñen, sutura. Шик, m, vide клободан. Шика, f. baš Gifden ber Han, sibilus anseris: стоји га шика. Шикање, п. баз Зігфеn ber Ban3, sibilatio. Шикарење, п. bas Reiden beim fdmes ren Tragen, anhelatio bajulantis. Шикариши, им, v. impf. Feidens fras gen, anhelus bajulo. Шикати, шичем, v. impf. zifфen wie Шикља, f. eine Urt fpifiger Gdiffe, navigii genus. Inкâье, n. das Hervorrauschen, proruptio. Шикљати, ам, v. impf. bervoriprubeln, emico, prosilio ! шикља крв из ране ; вино из бурета. Шикљица, f. dim. y. шикља. Шиковаписе, кујесе, v. r. impf. fic |