му, "кона, учитела, кону, учителу, па би се чатило земљу, вољу, богињу, коња, учитеља, коњу, учитељу: него је то, с опроштењем, крпеж, који показује недостатак Славенске Бу квице. Тако је исто потребно ј у Славенском језику, н. п. кад се пише у имен. струя, Троя, судїя, у вин. струю, Трою, судію: требало би и у род. и у дат. писати струји, Троји, судији, а не струи, Трои, судїи. О ГЛАСОУДАРЕНИЈУ. У Српском језику, имају 4 различна ударенија гласа, и по њима су сво начињена 4 знака: . , ^ Први (`) споји над оним словом, ђе се глас оштро изговара, н. п. вода, вра ана, вуна, земља, преметати, преметнути, пица, пити, крст, прст и т. д. Други (') стоји над оним словом, ђе се глас управо протеже, н. п. грана, овца, сека, рука, виками, душа, рикати, весеље, *тркати, срна и т. д. Трећи (") стоји над оним словом, ђе се глас као округло разлази, н. п. глад, благо, тело, бир, сунце, круг, рој, памтиши, трн, крв, трк, црњка и т. д. Четврти (^) стоји над оним словом, ђе се глас тако протеже, да од протезања прелази нешто, и на друга слова, која иду за њим, н. п. наво; (и свуда у родит, млож.) десет људи, пет оваца, свију нӑрода и т. д. Које ријечи на ком слогу имају који знак гласоударенија, то ће се по времену одредити у граматикама; а ми овђе за сад само да опоменемо још нешто код обије знака гласоударенија, да би се лакше могао познати правя тлас ријечи : 1 1) Глас је првога знака (*) двојак, које се особито може познати у једнаким ријечма, н. п. бацати оштрије се изговара кад значи Пефеп, него кад значи merfen ; тако се ора изговара оштрије кад значи Die redte Beit, него кад значи діé Xuß; тако се изговара оштрије јарица млада коза, него јарица шеница и т. д. зато сам ја у оваковим ријечма метнуо два знака (*)ђе се оштрије изговара, као што се може виђети код бацати, ја рица, пара и т. д. 2) Код трећега (^) треба упамтити: а) ђе је гођ на другом, или на трећем, или на четвртом слогу овај глас, онђе пред њим мора бити на ком слогу и оштри (*), н. п. овчар, ратар, радост, господар, готовљење, горопадник, војводовање и т. д. зато ја нијесам (свуд) ни метао оштрога на први слог, ђе је ово на другом, као н. п. код овчар, рамар, рвач, радост, рањење, ношење, мотање,гњецован голетан, грађанче и пI.д. 6) овај се глас налази код свију ријечи, које се од несавршителни глагола граде на ње на предпошљедњем слогу, н. п. готовљење, ријење, војводовање и т. д. зато га у оваковим ријечма не би требало ни писати (кад се зна да је свуда), каб што га ја нијесам писао у оним оваковим ријечма, које напријед имају глас другога знака, н. п. писање. стругање, досађивање, откупљивање, љубљење, и т. д. в) готово би се могло рећи, да је и овај глас двојак у оним ријечма, ђе се два налазе на једној ријечи, н. п. памћење, судим, радим, шарам, вежем и т. д. (у оваковим глаголима). 3) И четвртога је знака (^) глас двојан, које је најлакше познати у једнаким ријечма, н. п. нас има седам друга, и сваки имамо по десет лијепи друга (што се конци препредају): овђе се у десет лијепи друга не протеже тако глас, као у седам друга, него се изговара друга, таќо исто кад се рече: виђели сто на небу 10 дуга, и донијели смосваки по 10 качни дуга; десет грана, и допао рана и т. д. 4) Глас не остаје све једнако на једном слогу, него се мијења, н. п. вода, воде, води, воду, водо, водом, води, воде, вода, водама; сокб, соколе, соколе; лонац, лонца (а ронац, ронца!), лонци, лонаца, лонцима; писати, пишем, писӑше; јунак, јунака, јуначе, јунака и т. д. склоНЕНИЈА. (de substantivorum declinatione) Српска имена суштествителна имају четири склоненија. По коме се склањају сва имена мушкога рода, која се свршују на полугласно слово и на у, и она на а, која и у родителном имају а; и на о, која у род. имају ла; и неколика на е H. II. *) У пјесмама се налази ђешто дап. млож. као твор. јед. (као што је и у Славенском језику), н. п. Биће доста меса и гавраном; Тако Турком Турски селам даде и т. д. Бешто се овакови дат. Млож. падеж може чути и у говору, особито у Бачкој (по варошима), и понајвише код они имена, која у млож. броју нарасту на еви или на ови, н. п. воловом, соколовом, царевом; пријатељем момком и т. д. Али од Србијанаца, од Бошњака и од Ерцеговаца, ја то нијесам чуо никад, него би још и у пјесмама прије казали воловим", соколовим, царевим, пријатељим’(као Турски Гурцим’Бога називаше) ; или волов’ма, пријатељ’ма и т. д. а не вјерујем да би и Бачвани казали, н. п. прстом, зубом, ной**) Ђешто се може (особито у Сријему, у Бачкој и у Банату) изоставиши ово ма у твор. и у сказ. млож. н. п. сјелени, на волови, укотлови и т. д. И овако се по реченим мјестима (особито у писању) изоставља ма у твор. и у сказ. код свију имена (осим трећега склоненија) суштествителни и прилагателни, и код ђевоји мјестоименија (н. п. мој, твој, свој, чиј). Али у Србији, у Босни и у Ерцеговини, слабо се и у пјесмама чује (н. п. А с ајдуци како начинимо), него се радије изостави пошљедње а, или и испред м, н. п. На синџирим ситне титреике; у Руњанским зеленим щљ“. вици; Под чадорма робље под'јелише и т. д. 1 том? I. Код овог склоненија треба упамтити: 1) Имена бездушни ствари имају у јед. броју вин. као именителни. 2) Имена, која се свршују на ђ, ж,ј, љ, њ, ћ, ч, ш, имају у зват. јед. у мјесто е, а у твор. ем мјесто ом, н. п. смуђ, зват. смуђу, твор. смуђем; нож, ножу, ножем; змај, змају, змајем; краљ, краљу, краљем ; паі, пању, пањем; манић, манићу, манићем; колач, колачу, колачем; миш, мишу, мишем и т. д. али јеж, јежом! Ђекоја имена и на ар имају овако, н. п. писар, писару (и писаре) писарем (и писаром); господар, господару, господарем (и господаром); цар, царе, царев (!) и т. д. , a 3) Имена, која се свршују на ц, у зват. јед. премјењују ц на ч у твор. и она имају ем мјесто ом, н. п. стриц, звап. стриче, твор. стрицем и т. д. Осим зец, зецом; мјесец, мјесецом. 4) Имена, која се свршују на з, у зват. јед премјењују з на ж, н. п. кнез, зваш, кнеже и т. д. Али која се имена ријепко говоре у зват. јед, код они се може чути и на зу (мјесто же), н. п. Ој Французу царе силовити! 5) Имена, која се свршују на г и на к, у зват. јед. премјењују г на ж, ак на ч; а у млож. свуда, осим род. и вин. г на 3, а к на ц, н. п. рог, звапь. јед. роже, а у млож. броју рози, розима; јунак, јуначе, јунаци, јунацима и т.д. Али имена која се свршују на дак, так и чак, и у род. губе а, аријешко се говоре у зват. јед., код они би се прије казало на ку, него би се промијенило к на ч, н. п. патак, патку! (мјесто паче!), мачак, мачку! (мјесто маче!) и т.д. Али која се често говоре, она имају као што треба, н. п. петак, тече! 6) Имена, која се свршују на ац, и на ао, и млога друга на ак, ал, аљ, ам, ан, ањ, ап, ар, ас, ат, ач, у свима осталим падежима (осим род млож.) губе а, н. п. знанац, знанца ; моман, момка; ўгал, угла; угаљ, угља; јарам, јарма; ован, овна; жрвањ, жрвња; котао, котла, вјетар, вјетра; овас, овса; лакат, лакта; Бирач, Бирча и т. д. 7) Сва имена, која се свршују на о, и млога друга, особито једносложна и двојесложна, нараспу у млож, броју на еви или на ови: а) На еви нарасту она, која у твор. јед, имају ем, н. п. смуђ, смуђеви; нож, ножеви; краљ, краљеви; пањ, пањеви: цар, цареви ; брок, броћеви; мач, мачеви; кош, кошеви и т. д. 6) А на ови сва остала, која у пвор. јед. имају ом, н. п. град, градоби; поп, попови; котао, котлови; сока, соколови; гавран, гавранови; јастријеб, јастребови и т. д. Но ова сва имена могу имати и по правилу, и код ђекоји се говори обадвоје, н. п. мищи и мишеви; рози и рогови; пијетли и пијетлови; суди и судови и т. д. а код остали се чује у пјесмама, н. п. пути, ножи, орли, говрани: Ђе се вију орли и гаврани и т. д.... 8) Имена народа, која се свршују на ин, у млож, броју у свима падежима губе ин, н. п. Бугарин, Бугари; Србин, Срби; Латинин, Латини и т. д. Али Турчин каже се Турци (као од Турак). 9) Имена, која се свршују на дац и на тац, у свима осталим паде жима осим род, млож. губедиш, н.п. желудац, желуца, (род. млож.) желудаца; отац, оца, оцу, оче, отаца и т. д. 10) Мије, грије, смије, може бити да би у млож, броју могли имати и на еби (мијеви и т. д.); али (по Рес. нарјечију) ме, гре, сме, и у лівор. јед, имају само на ом, II. Особито треба упампиши код ђекоји ријечи: 1) Нека имена имају урод. млож. и мјесто а, н. п. црв, црви; мрав, мрави; мјесец, мјесеци; ват, баши; динар, динари; а Ђекоја имају иаии, н. п. сам, око 9 сати и пуно 7 сámá; пут, пет пў. та, а у Сријему, у Бачкој и у Банату, пет пути и т. д. 2) Гост има у род. млож. гостију и гости. 3) Дан кад се сам склања, онда иде по правилу, н. п. дан, дана; умлож. броју дани и т. д. А с ријечима Ђурђев дан, Јовањ дан и II. д. има у род. днё, н. п. у очи Ђурђева дне; о ђурђеву дне. Тако се говори два дни (двадий), шридни (тридни); а даље се каже четири дана (слабо би ко рекао четиридни), петдана (пет дни им пошто); пропадоше ми толики дни и т. д. 4) Пут има у род. јед. и путом и путем: а) н. п. ја сам за путом; стоји под путом. 6) н. п. оде путем. 5) Коњиц има у зваш, јед. коњицу (мјесто коњиче! може бити да се разликује од коњик?), н. п. „Јунак коњу говорио: Ој коњицу добро моје 6) Стриц у млож. броју говори се и стрицеви и стричеви; тако и зец, зецови и зечеви. 7) Коњ има у даш., швор, и у сказ. млож, коњма (а не коњима); азуб има и зубма и зубима. 8) Човек у млож. броју каже сељуди (а не човеци), и склања се ево овако: и. људи, р. људи, д. људима и људма, в. људе, з. људи, т. људима и људма, с. људима и људма. Друго склоненије, По коме се склањају сва имена женскога и (остала) мушкога *) рода, која се свршују на а, н. п. Овђе треба упамтипій : н. 1) имена, која се свршују на га и на ка, у дат. и у сказ. јед. премјењују г на 3, к на ц, н. п. књига, књизи; рука, руци и т. д. Али која се имена свршују на тка и на чка, у они се говори и онако, П. патки, кучки и т. д. Али ја сам слушао у Србији по селима баш и у овакови (особито на шка) ђе се промјењује к на ц, н. п. носи на мо *) Мушка имена овога склоненија само су у јед, броју мушкога рода, а у млож. женскога, н. п. мој слуга, моје слуге; наше вла дике; Српске војводе, и тд. А у пјесмама су овакова имена и у јед. броју понајвише женскога рода, н. п. „Слуго моја Облачићу Раде „Да ти да Бог, Сибињска војводо Н. П. **) И код овије се имена у Сријему и (особито) у Бачкој може изоставиши ма ў сказ. млож и пошљедње а добије мало дужи глас, у новина, по ливада, на кућа и т. д. Мени се чини да и у овом Ђекоји садашњи списатељи Сремачки и Бачвански прегоне мјеру; ја не вјерујем да би прост Сријемац казао, н. п. О наши данашњи Српски књига; у Петрови красни непокошен зелени ливада и т. д. ни (мјесто на мотки); подај мачци и т. д. У ред овије имена иду и она, ноја се свршују на аа и на уа, н. п. снаа, дап. и сказ. снаси иснаи; муа, муси и муи и т. д. 2) Имена која се свршују на ц а, у зват. јед. имају е мјесто о н. п. пријатељица, зват. пријатељице и т. д. Али Ђекоја имају и о, н. п. иди, кукавицо сиња! несретњицо једна! и т. д. 3) Сва мушка крштена имена и млога женска имају зват. једин. као и имен., н. п. Станиша, о Станиша; Милија, о Милија; Никола, о Никола; Аница, о Аница; Ружица, о Ружица (а Ружа, о Ружо!); Милица, о Милица и т. д. А женска опеп ђекоја имају на о по правилу, н.п. Стана, о Стано; Цвијета, о Цвијето; Сара; о Саро и т. д. 4) Која имена пред а имају два полугласна слова једно до другога, она ђекоја у род. млож. добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушка, пушака; крушка, крушака; патка, патака и т. д. а ђекоја опет остану али узму на крају и мјесто а, н. п. врста, врсти; вапра, ватри; чавка, чавки и т. д. (к овима иде илађа, лађи! и и млада, млади!). Али кврга, рпа, рка, грба и остале овакове ријечи имају по правилу, m. ј. кврга, грба, рпа и т. д. m 5) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. гаће, виле, мекиње и т. д. 6) Рука и нога имају у род. млож. руку, ногу, тако се чује и слуга, слугу, а говори се и слуга, Треће склоненије, По коме се склањају сва имена женскога рода, која се свршују на полугласно слово и на и, и на о, н. п. Т. стварима (-рма), мислима, С. стварима (-рма), мислима, Овђе треба узети на ум: 1) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само имају млож. број на и, н. п. поси, очи, уши и I. д. 2) Кост, кокош, уш, ваш, очи, прси, уши, имају у род. млож, костију, кокошију, ушију, вашију, очију, прсију, ушију; а говори се и по правилу, н. п. Пости као пас од кости. 3) Нипи има у род. нима (по другом склоненију, као ните); тако јасли јасала (као јасле). 4) Код овога је склоненија двојак творит. падеж у јед. броју, т. . j. на и и на ју (осим матере и сабиратерни имена на ад), н. п. ствари и ҫтв арју; кокоши и кокошју; жучи и жучју и т. д. Мени се чини да је овај први (ствари) обичнији у народу од другога. Код овога другога (на, ју) треба ово уйамшиши: а) код имена, која се свршују на д, л (на о), н, щ |