Narodne srpske pjesme: Pjesme junačke najstarije

Front Cover
U štampariji Brejtkopfa i Eršla, 1823

From inside the book

Selected pages

Contents

Other editions - View all

Common terms and phrases

Ал говори Арап Арапине Бе Бемо бесједи бијеломе бијелу бјеше блага благо Бог Бога Богдане Богом брата браше Вели њему Већ виђе вина вино води војвода војску га гвожђе ГГ главу госпођа града граду даде дана дванаест двору дође Дојчине Док дора драго Ђе ђевера ђевојку Ђорђије Ето зачу зета злаша има јеванђеље Јован јој Југ јунак књигу коња коње коњиц копље Косово Краљевићу Марко краљу Крушевцу куме лијепа лице љубиш мајка мало Марка Марко Краљевић Марку ме мејдана мене мила Милош мој моја моје му Наод Нек нема Немој ни није Ниш ноге њега њима Оде он Оће паде Пак пиша поље право пред Прилипа приморје проговара рече руке руку сабљу сватове Све себе седам сине сједе сједи слуге Страинићу бане сузе сунце Тад тако тебе ти товара три Турци ће ћеш ћу удари Узе ум цар Стјепане цара царе царство цару Шарина ше шебе ши шијо шће

Popular passages

Page 174 - За њим иде КосанчиЬ Иване, красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му бурма позлаЬена; обазре се и погледа на ме, с руке скиде бурму позлаЬену, с руке скиде, па је мени даде:...
Page 146 - Немој ми се, тасте, раскарити, ни ви, моје шуре, препанути; у цара се не на^е јунака да дохака мене и обрани. Да ви кажем ко ме обранио, од кога сам ране допануо: кад дијелих мегдан са Турчином, о мој тасте, стари Југ-Богдане, онда мене љуба обранила, љуба моја, мила шЬера твоја, — не...
Page 25 - Милон!у, наш ро^ени брате, брже да си граду Вучитрну! Стара нам је мајка на умору, пак те зове да те благосови, да на тебе клетва не остане". Када Милош ситну књигу прими, књигу гледа, а сузе прољева. Пита њега тридесет чобана: „О Милошу, наша поглавице, и досад су књиге долазиле, ал'...
Page 137 - Како ви^е и оком разгледа, Турчина је дланом ошинула, ошину га по десном образу, ошину га, па му проговара: „Господаре, силан Влах-Алија, ну се дигни, главу не дигао! Ну опасуј мукадем-појаса, и припасуј свијетло оруже, ето к нама СтрахиниЬа бана, сад Ье твоју главу укинути, сад Ье...
Page 174 - ... идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, драга душо Moja, да ти с' здраво из табора вратим, а и тебе добра cpeha на^е, ysehy те за Милана мога, за Милана, богом побратима, Koj' je мене богом побратио, виппьим богом и светим Лованом; ja hy теби кум венчани бити".
Page 125 - Плану бане како оган> живи, у и}еду и TOJ муци зьуго] не nihe викнут ни призвати слугу, за сеиза ни хабера нема, но сам оде к tjory y ахаре. Ja како га бане оседлао, како ли га тврдо опасао! Па заузда ^смом од челика, пред дворе га води у авли]"у к бгаьекташу биjeлy камену, па се i)ory фати на рамена.
Page 108 - Шарца од мејдана: притеже му седморе колане, заузда га уздом позлаЬеном; па наточи тулумину вина, објеси је о ункаш Шарину, с десне стране тешку топузину, да не крива ни тамо ни амо; па се Шарцу на рамена баци, окрену га од Прилипа града, оде право стојну Биограду. Кад је био покрај...
Page 58 - Ьерати, а брат брата звати по мегдану!" Кад то зачу вјеран слуга Лазо, он отрча на танану кулу, те донесе ону чашу златну, наслужи је црвенијем вином, поклони је стару Југ-Богдану. Богдан прими златну купу вина, купу прими, а пити је неЬе; мисли Богдан шта је и како је, чиме ли Ье даривати...
Page 112 - Па он дрмну на граду топове, три хил>аде састави катана, па посједе своју бедевију, и изиЬе граду на капију. Он нареди низ поље катане, опколише са четири стране, а то ништа и не види Марко, ал' припази Шарац од мејдана, па ногама о земљицу туче, примиче се своме господару.
Page 28 - ... три танке ^ечерме, пак доламу са тридест путаца; по долами токе саковане, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире; а сврх свега бугар-кабаницу, и на главу бугарску шубару: начини се црни Бугарине, ни браЬа га познати не могу; дадоше му когоье убо1ито и мач зелен старога...

Bibliographic information