сама и од осталијех мојијех рукописа? А камо страх и брига, што сам подносио, да их гдје у путу како не изгубим? 8) Имена ГГ. пренумеранта штампаће се у трећој књизи. 9) Друга књига биће овако исто ве лика, као и ова. У њој ће бити пјесме јуначке од најстаријих времена до пропасти царства и господства Српскога. Осим 46 пјесама овога реда из пређашњега изданија (т. ј. 38 из друге књиге, 14 из четврте, 2 из прве и 2 из треће) биће их готово толико на ново скупљенијех, које до сад нигда нијесу штампане: међу овима има их девет, понајвише побожнијех и особито митологичкијех, којима се не зна старина (у једној се од њих спомињу Дивови = bie Riefen); једна има о цару Дуклијану (Dioclecian), двије о цару Консшаншину, три о Силноме цару Стефану (Душану), четири о кнезу Лазару, осам о Марку Краљевићу, и тако даље о различнијем старјешинама народа нашега до Турске владе у нашијем земљама. У Бечу на мученике 1841. В. С. К. I. ПЈЕСМЕ СВАТОВСКЕ. 1. Просцима. (из Сријема). Ој! и два свата, два упросника! ле, леља ле!') Куд ви идете, шта ви тражите? 2. На просидби. (нз Барање). Ој ти коло велико! Што нас зовеш, малено? 1) Ле леља ле припијева се уза сваку врету. А ви два свата, два уводника, Отворена су јоште с вечера 3. Оиеш на просидби. (из Барање). Надви се облак изнад дјевојак'; 4. Оиеш на просидби. Запросио челебија Петро 3) На далеко лијепу ђевојку, 2) Ова су три посљедња стиха врло злочеста, али их за сад нијесам могао боље наћи. 3) Или како буде име младожењи, |