Госпођ и.
Заспала госпођа
Под жутом неранџом,
Господар је буди;
У очи је љуби:
„Устани, госпођа!
„Краљице су дошле;
„Дај, да дарујемо;
"Не ћеш млого дати:
„Краљу врана коња,
„А краљици венце,
„Венце и обоце,
Не плет на мач косе,
Не мами ми сина
„Лети од орања,
Зими од оваца. Говори девојка Из међ девојака: „Ој тако ти Бога, „Ратарева мајко! „Ако ти је жао „Твог сина ратара, „А ти га загради „Од села селеном, „Од мене босиљком; „На воду ћу ићи, „Босиљак ћу брати „Ратара љубити.”
Овде нама кажу
Баче самоуче:
Само књигу учи.
Њему књига каже,
Коња да не јаше,
Сабљу да не паше,
Вина да не пије,
Драгу да не љуби;
То ђаче не слуша
Што му књига каже,
Више коња јаше,
Боље сабљу паше,
Већма вино пије,
Већма драгу љуби.
Maj cu o py.
Ми дођосмо овде
Пред мајсторске дворе.
Мајсторски су двори
Скоро сазидани:
Камен по камену,
Ивер по иверу;
И по њима шета
Млада мајсторица,
У наручју носи
Сина Пантелију,
За ручицу води
Ћерку Анђелију,
Треће јој се вата
Скут свил'на зубуна.
Гледале је друге,
Пак јој завиделе:
Благо тебе, друго!
„Мајсторова љубо!
„У наручју носиш
„Сина Пантелију,
„За ручицу водиш
„Ћерку Анђелију,
„Треће ти се вата
Старцу
Овде нама кажу
Старога властеља;
Кад у цркву иде,
Жубори му брада,
Као жуборика;
Кад из цркве иде,
Мирише му душа,
Као ран босиљак.
Тројици браће.
Овде нама кажу
Дворе понајбоље,
Понајбогатије,
Сребром покривене;
И у њима кажу
Три златне трпезе:
На једној трпези
Књиге нечаћене,
На другој трпези
Благо небројено,
На трећој трпези
Свила некројена.
Зовите попове,
Нека књиге чате;
Зовите трговце,
Нека благо броје,
Зовите трзије,
Нека свилу кроје
Овде нама кажу
Брата и сестрицу;
Сеја на удају,
Братац на женидбу;
Јалга ви жените,
Јал' га нама дајте,
Да га ми женимо
Нашом коловођом.
|