Кад иду преко села.

Ми идемо преко села,
Ој додо, ој додо ле!

А облаци преко неба,
Ој додо, ој додо ле!
А ми брже, облак брже,
Ој додо, ој додо ле!
Облаци нас претекоще,
Ој додо, ој додо ле!
Жито, вино поросише,
Ој додо, ој додо ле!

188.

Оиеш кад иду преко села.

Ми идемо преко села,

Ој додо ле!

Мој божоле!

А облаци преко неба,

Ој додо ле!

Мој божоле!

Кад улазе колећани у кућу.

Добар вече, коледо! домаћине, коледо! 6%)
Затекосмо, где вечера,

На трпези вино пије,
Твој говедар код говеда;
Краве ти се истелиле,
Све волове витороге;
Кобиле се иждребиле,
Све коњице путоноге;
Овце ти се изјагњиле,
Све овчице свилоруне.
Чобанин се наслонио
На гранчицу ораову;
Туд пролази млада мома,
Да поткине ту гранчицу;
Проговара чобанине:

„Девојчице, бело лице!

67) Ово се коледо додаје овако у сриједи и на крају у

свакој врсти сваке ове пјесме.

„Ко ти реза борну сукњу,
„У скутови разбориту,
„У појасу сабориту?"
„Имам брата баш-терзију,
„Те ми реза борну сукњу,
„У скутови разбориту,
„У појасу сабориту."

190.

Домаћину.

Домаћине, коледо! господине, коледо!
Застасмо те за вечером,
Где вечеру ти вечераш,
Белим грлом вино пијеш,
И очима бисер бројиш,
И рукама гајтан плетеш;
Додај нама крај гајтана,
На чем ћемо Бога молит

За старога за Бадњака 3),
За младога за Божића;
Божић баје по свем свету,
По свем свету, по овоме.
Слава и част домаћину!
Тебе на част господине!

191.

Као домаћици.

Уранила, коледо! стара мајка, коледо!
Светој цркви на јутрењу,

5) Овдје се бадњак спомиње као некакав човјек или бог (као и Божић) !

Сусрете је свети Петар
На јелену златорогу,
Златорогу и парогу:

,,

Врн' се натрат, стара мајко, „Ево су ти гости дошли, „Добри гости, колеђани, „Који оде, Бога моле

За старога за Бадњака,
„За младога за Божића."
Слава и част домаћину!
Тебе на част, стара мајко!

192.

Војвода

и вила

(мени се чини, да није читава пјесма).

Пођо с пушком, коледо! у ливаду, коледо!
Пусти коња на ливаду,

А ја одо под крушчицу,
Метну калпак на јабуку,

A

пушчицу на крушчицу, А рогљицу под главицу, А ја лего, да поспавам, Проговори бела вила: „Устај горе, млад војвода, „Отуд иде чудно чудо, „Чудно чудо невиђено, „Страота је погледати, „А камо ли дочекати!"

IX.

ПЈЕСМЕ БОЖИЋНЕ.

193.

Од варина дне почиње се пјеваши
Божићу.

Поручује варица Божићу,

Да јој пошље од прасца ножицу,
Да зачини варицу шеницу.

194.

У очи Божића.

Божић, Божић бата

На обоја врата,

Носи киту злата,
Да позлати врата
И обоја побоја. 9)

9) Т. ј. довратнике. У Библији, исход глава ХІІ. стих 7 и 22 на бкою подвою." У Славенскоме језику ваља да је у имен. падежу подвой; али у нас ја ништа више нијесам чуо, до ово у овој пјесмици.