Но га пита пречиста госпођа: „Што би тебе, мој Јоване куме?". „Како што је, моја мила кумо! „Помами се Јордан вода ледна, „Е не хоће вода потопити; „А сва гора попада на траву; „А погледај ваше себе, кумо! "Ка' се сломи небо на четворо. Говори му пречиста госпођа: „А не бој се, мој Јоване куме! Е се није вода помамила, „Но се вода, куме, посилила, Е се хоће од Христа посветит; „А гора се Христу поклонила; А није се небо саломило, „Но анђели небо расклопише, „Да гледају, каʼ Христа крстимо, „Ено Господ на источна врата!" Свети Јован књиге узимаше, Те крстио Христа кума свога, Јован Христа, а Христос Јована. Од таде су крста настанула; Све за милост Бога великога, Да ни буде вазда на помоћи!

204.

Неблагородни син.

Роди мајка девет пособаца,
Изродила, пак обудовила,
Све и мајка удова ранила,

15

20

25

30

35

На преслицу и десницу руку, Одранила, осам иженила; Кад је стала деветог женити, А он мајку у гору оправља: „Иди, мајко, у гору зелену, „Ту ће мени сад сватови доћи, „Па ће с на те свати сагадити, „Јер си ти већ стара крмељива; „Иди, мајко, у гору зелену, „Еда би те намерило зверје.” С штаком мајка у гору отиде, Путем идућ грозне сузе рони. Сретоше је два млада путника: „Та Бога ти, ти старице стара! „Куд си тако рано уранила? „Уранила, да ти береш биље?" Мајка плаче, не мож' да говори, Једва плачућ ово пробеседи: „Родила сам девет мили сина, „Девет сина, девет пособаца, „Изродила, пак обудовила, „Удова сам све и одранила „На преслицу и десницу руку; „Осам сам и иженила мајка, „Сад сам стала деветог женити, „Девети ме у гору оправља, "Не бил мене изело звериње. Али веле два млада путника : „Врат се натраг, ти старице стара, „Те ти види твоји девет сина." Кад се мајка натраг повратила,

5

10

15

20

25

30

Девет сина девет каменова,
Девет снаа девет љути змија;
Пак се змије по камењу вију.

205.

Неблагодарни синови.

Рани мајка девет мили сина
Све с преслице и деснице руке;
Сви је девет иженила мајка,
А кад и је иженила мајка,
Стали сини говорити мајци:
„Наша мајка, наше поругање;
„Већ да оће, наша мила мајка
„Да отиде у гору зелену,
„Да је ује каквогод звериње."
То зачула мила стара мајка,
Па је њојзи врло жао било,
Пак узима штаку и павлаку,
Па отиде у гору зелену;
За њом не ће нитко да изађе,
Доли једна два млада унука:
„Врат се натраг, наша стара мајко!"
Не ктеде се натраг повратити;
Сусрео је свети Димитрија,
Па беседи свети Димитрија:
„Врат’се натраг, мила стара мајко!"
Стара мајка свеца послушала;
Кад се она натраг повратила,
Ал код куће девет мили сина,
Девет сина, девет каменова,

35

Девет снаа, девет ладни стена,
Два унука, два златна голуба,
Они лете од стене до стене.

206.

Бећар Мара и Перо Бугарин.

Бећар Мара у Бугаре зашла,
Све Бугаре редом братимила,
А најпосле Перу Бугарина:
„Богом брате, Перо Бугарине!
„Извед мене из земље Бугарске."
То њој Перо за Бога примио,
Поведе је из земље Бугарске;
Кад су били насред горе чарне,
Ту нађоше студену водицу;
Стаде Перо мрку каву пећи,
А Марија лице умивати;
Сину лице, као јарко сунце,
А гръоце, кано месечина.
Тад' говори Перо Бугарине:
„Ој Марија, Богом посестримо !
"Ја ћу твоје лице обљубити."
Што рекао Перо Бугарине,
Што рекао, то и учинио.
Сину муња из неба ведрога,
Те удари Перу Бугарина;
Љуто куне Марија девојка:
„Бог убио свакога јунака!
„Који љуби Богом посестриму.

XII.

ПЈЕСМЕ СЉЕПАЧКЕ.

У Сријему, у Славонији, у Бачкој и у Банату слијепци наши слабо знаду јуначкијех пјесама, него пред кућама стојећи пјевају пјесмице побожне, да би њима људе на подјелу побудили, а на саборима (како код цркава и код манастира, тако и по варошима и по селима на панађурима и о празницима) посједају на земљу, па као пјевајући уз гусле моле, да им се што удијели. Прве ове пјесмице зову они преткућнице (или преткутњице, што се пјевају пред кућама), а друге клањалице (којима се људима кљања и моли). Слијепац Филип Вишњић, кад је чуо у Сријему ове клањалице, подсмијевао се, говорећи; „Ваши слијепци не знаду ништа да пјевају, него само богораде уз гусле, и вичу: „„подарујте, обрадујте!""

207.

Љуба Богашога Гавана. 70)

Заповеди Господ Бог
Двема трима анђелом:

20) У манастиру Троноши, у Јадру, био је с десне стране код двери намоловат го старац, кога су гује опасале, те га кољу и пију му сисе. Као што обично родитељи различне иконе по црквама и по манастирима деци толкују, тако је и мени мој отац казивао, да се онај старац звао Богати Гаван, и да је поред свега превеликога богатства био врло тврд и немилостив, па га за то Бог онако осудио. Сад ја управо не знам

,