Мајка светога Пешра. Свети Петар у рај пође, За њим мајка теком тече, Па беседи стара мајка:
Стан' почекај, сине Петре, „Да ја с тобом у рај идем. Ал' беседи свети Петар: „Врат се натраг, моја мајко, Колико си живовала,
, Ниси раја достајала : „Ни си гладног наранила, „Ни жеднога напојила, "Нит си гола преодела, „Нити боса преобула, „Нит си слепом уделила, „Ни за душу наменила, „Веће једно повесамце „На троје си расцепила, „И трипут си узданула: „„Јао моје повесамце! „Куда ћеш се повлачити, „По брдина по долина, „„По слепачким торбетина!"" Јошт беседи свети Петар: „Врат се натраг, моја мајко, Те настављај све влаканце,
„Све влаканце по влаканце, „И по њему у рај пођи. Поврати се стара мајка,
Настављала све влаканце,
Све влаканце по влаканце;
Пошла мајка по влаканцу,
Да би раја достајала,
Прекиде се то влаканце,
Паде мајка усред пакла.
Највећи гријеси.
Расло дрво сред раја
Племенита дафина,
Племенито родила,
Златне гране спустила,
Лишће јој је сребрно;
Под њом света постеља,
Сваког цвећа настрта,
Понајвише босиљка
И румене ружице;
На њој светац почива,
Свети отац Никола,
К њем долази Илија
Мироносна војвода,
Па беседи Илија
Мироносна војвода:
„Та устани, Никола!
„Да идемо у гору,
„Да правимо корабе,
„Да возимо душице
„С овог света на онај."
Ал беседи Никола:
„Окандер се, Илија
„Мироносна војводо!
„Данас јесте недеља,
„У њој с’ништа не деља,
Већ се крсти и венча,
„Русе косе чешљају,
"Бело лице умива.
Опет вели Илија Мироносна војвода: „Устај горе,
„Да идемо у гору,
„Да правимо корабе."
Ал' устаде Никола,
Отшеташе у гору,
Направише корабе,
Превезоше душице
С овог света на онај,
А три душе не могу:
Једна душа гријешна,
Кума на суд водила;
Друга душа гријешна,
С комшијом се мразила;
Трећа душа најгрешнија,
Девојку је скудила.
Рођење Христово.
Ода шта се потресе
Ведро небо и земља? -
Роди света Пречиста
Риста Бога нашега,
Који нам је створио
Ведро небо и земљу,
И нас грешне на земљи.
Што је вере у Бога,
Све ће доћи пред Бога,
Са страом ће стајати,
И с опрезом гледати,
Гди ће Господ судити
Свим праведним и грешним.
Молиш ва.
Спаси, Боже господе!
Спаси, Боже, душице,
На престолу Христовом,
Гдино Божиј" анђели
Летургију појају,
Божје слово 75) слушају.
Молишва анђелима.
Ој анђели Божији!
Једни Божиј' учени,
Кажите нам стазице
75) Слово мјесто ријеч узето је из црквенога језика; а
и у осталом је ова молитва много по црквеноме начину, и томе се није чудити, јер слијепци највише просе код цркава и код манастира.
До те свете водице,
Да оперем ручице,
Да се машим рамена
Криста Бога рањена.
Шша да чини, ко мисли Божиј виши.
О човече праведниче!
Један Божиј службениче!
Ако мислиш Божиј бити,
Чини добро за живота,
Поштуј брата старијега,
И тебе ће млађи твоји;
У добру се не понеси,
А у злу се не поништи,
На туђе се не лакоми;
Јер, човече праведниче,
Кад човека самрт нађе,
Ништа с' собом не понесе,
Већ скрштене беле руке
И праведна дела своја,
Што за Бога уделите
И за душу намените,
Еда би вам добро било
Овог света и онога.
Пред Богом ћемо биши сви једнаки.
Не знају се краљеви,
Не познају цареви,
|