Кад кум долази.
Кум дојезди, двори зазвонише.
А где ћемо куму коња свезат?
Младожењска мајка милостива,
Насадила гуње и јабуке;
Ту ми вежʼте милом куму коња,
Милом куму и староме свату,
По закону и ручном деверу.
Кад долази сшари сваш.
Пуче пушка, пуче за њом друга:
Чини ми се, стари сват да иде.
Кад долази дјевер. Братац сестру с нова града зове: „Оди, селе, оседлај ми коња, „Дуждевић ме зове у сватове, „Да му будем девер код девојке."
Кад долази војвода. Шта се сјаји кроз гору зелену? Да л' је сунце, да л' је јасан месец? Нит' је сунце, нит' је јасан месец, Већ зет шури на војводство иде.
Кад хоће да полазе по дјевојку.
(Рисанска).
У име Бога, у час добар сунце истече,
Ајдʼ из двора, првијенче, бријеме ти је,
Коњи су ви оселдани, те вас чекају,
А јунаци оружани, те вас гледају;
Ко ви стио наудити, не дао му Бог!
У име Бога, у час добар сунце истече,
Ајд' из двора, стари свате, бријеме ти је,
Коњи су ви оселдани, те вас чекају,
А јунаци оружани, те вас гледају ;
Ко ви стио наудити, не дао му Бог!
У име Бога, у час добар сунце истече,
Ајдʼ из двора, барјактару, бријеме ти је,
Коњи су ви оселдани, те вас чекају,
А јунаци оружани, те вас гледају;
Ко ви стио наудити, не дао му Бог!
У име Бога, у час добар сунце истече,
Ајд' из двора, златни куме, бријеме ти је,
Коњи су ви оселдани, те вас чекају,
А јунаци оружани, те вас гледају;
Ко ви стио наудити, не дао му
9) Оселдани мјесто оседлани! Тако се онуда говори и селдо мјесто седло.
Младожењи.
Мила коња на Босни поткива,
Не кује га, чим се коњи кују,
Већ га кује сребром и оловом;
Он га кује, коњ се ногом баца.
Мила коњу потијо говори:
, Стани коњу, стани, добро моје!
Ако, коњу, добро доведемо,
„Биће добро и мене и тебе:
„Оплешће ти јасле јаворове,
Метаће ти смиља и босиља,
„Дан да једеш, а два да се играш;
„Ако л', коњу, удо доведемо,
„Биће удо и мене и тебе:
"Оплешће ти јасле јадикове,
"Метаће ти горке чемерике,
„Дан да једеш, а два да болујеш."
Свашовима, да се опремају.
Опремајте се, Поморављани,
Поморављани, Подунављани,
По лепу мому девојку.
За ран', куме, за ран' стари свате;
Моли вам се женикова мајка,
За рана јој снау доведите,
Да донесе сунца у недрима,
У рукав'ма сјајне месечине.
Кад полазе свашови по дјевојку. (Рисанска).
Молила се млада Петра мајка
Старом свату и вјенчаном куму:
„За ран' нама снаху доведите,
„У косам јој сунца донесите,
„У њедрима јаснога мјесеца,
„Да огрије бјеле дворе наше
Оиеш шада.
(из горњега приморја).
Пођ'те с Богом, кићени сватови!
За ран' нама снаху доведите,
За косом јој сунца донесите,
У њедарца јаснога мјесеца,
A у руке двије ките мира,
Да је мирна једна и друга банда,
А највише Јову мила мајка.
Кад полази младожења.
Облак се вије по ведром небу,
И лепи Ранко по белом двору,
Опроштај иште од своје мајке,
Од своје мајке, од свога оца:
„Опрости мени, мила мајчице!
„Мила мајчице, бела црквице,
„Опрости мени, и благосов ме;
„Ја ћу да идем у туђе село,
„У туђе село, за туђу сеју,
„За туђу сеју, за моју љубу."
Оиеш кад полази младожења
(Бачванска).
Оправљен Ранко по двору шета,
Шета, не шета, често погледа,
Да би му мома и сама дошла.
Луда би била, кад би му дошла,
Док не дотера кола седмера,
Кола седмера, коње седмаке;
Коње седмаке, свате једнаке;
Свате једнаке, јенђе девојке.
Ласно ће наћи кола седмера,
Кола седмера, коње седмаке;
Коње седмаке, јенђе девојке;
Али не може свате једнаке,
Већ Бог како је кога створио,
И како га је мајка родила.
Кад долазе свашови по дјевојку. (из горњега приморја).
Добри дошли, кићени сватови!
А за Мару гиздаву ђевојку!
|