Лепој Мари у босиљак.
Љуто куне лепа Мара :
„Оте! коњу, пуст остао !
„Стрелица те устрелила
„Кроз седлашце у срдашце!
„Кроз уздицу у губицу!
„Кроз све ноге кроз четири!"
Ал' говори Радоица:
"Не кун, Маро, коња мога;
"Ја ћу тебе горе клети:
„Ти се, Маро, не удала!
„Ако ли се и удала,
„Мушка чеда не родила!
Ако ли га и родила, „За руку га не повела!
Ако ли га и повела, „На војску га опремила! Са војске ти не дошао! „Дружина му коњ довела, , (Коњ довела, глас донела) И на коњу бојно седло, „И о седлу бритку сабљу, „И о сабљи рукавице „Црном крвљу напуњене, Сваком свилом навезене, „А највише црном свилом, „Нек су мајци црни данци, "А сестрици годинице, „Верној љуби тавне ноћи.”
Оп цуп, цуп цуп, драгана!
Шта ми ниси казала,
Да мој драги болује,
Да му носим понуде:
Од комарца ребарца,
Од мушице душице;
И од рака два крака,
И чашицу ракије,
Да се драги напије
Дјевојка се надмеће с момчешөм (T *).
Расла танка јелика
На два брда велика.
То не била јелика,
Већ дјевојка велика,
С момчетом се надмеће
Три године с очима,
А четврту с образом.
Момак цуру потвори:
„Стан', дјевојко, ђаволе!
Стала си ми на ногу
„И на чизму црвену.
Нисам, драги, на ногу, "Већ на чизму црвену:
„Дођ довече, драгане,
Ја сам бисер просула,
Помози ми низати
„И у киту китити;
„Сутра ћемо у коло,
„Не стој, драги, код мене,
Сад су људи ђаволи,
О свачему говоре,
„Понајвише о нама,
„Да се двоје љубимо;
„А нијесмо, драгане,
„Него синоћ и јутрос,
„И дођи ми довече
„Свекрвама пред очи,
„Заовама у очи.”
Без Драгога ни у коло.
Играло коло под Видин, под Видин; 99)
Пусти ме, мајко, да видим.
Ето ти брата, иди с њим.
Нека ми брата, ) не ћу с њим.
9) У пјевању свакога се стиҳа посљедња стопа овако по Двапут говори.
9) Мјесто: „Нека ми брата," и у осталијем стиховима мјесто овога једни пјевају: „Није ми мио,” а на крају: „Јесте ми мно.”
Играло коло под Видин;
Пусти ме, мајко, да видим.
Ето ти сестре, иди с њом, —
Нека ми сестре, не ћу с њом.
Играло коло под Видин;
Пусти ме, мајко, да видим.
Ето ти оца, иди с њим.
Нека ми оца, не ћу с њим.
Играло коло под Видин;
Пусти ме, мајко да видим.
Ето ти драгог, иди с њим.
Нека ми драгог, оћу с њим.
(у Рисну пјевају момци играјући у колу).
Шатор пење Угрин Јанко
Украј Саве воде ладне
На вилино игралиште,
На јуначко разбојиште
И на вучје вијалиште;
Док ето ти б'јела вила,
Угрин Јанку говорила:
„Ход отоле, Угрии Јанко!
„Не пењи ми шатор тудар;
„Ако запех стрјеле моје,
„Устр'јелићу тебе, Јанко."
Јанко вили одговара:
„Не бојим се тебе, вило,
„Док су мене два сестрића:
„Бан Секуле с Мијаилом."
У то доба бан Секуле,
Бјелу вилу уфатио,
Пак је води ујку своме,
Ујку своме Угрин Јанку;
Богом куми б’јела вила,
Богом куми бан Секула:
„Богом брате %), бан Секуле!
„Не води ме ујку твоме,
„Ујку твоме Угрии Јанку,
„До три ћу ти биља казат':
„Прво ћу ти биље казат”,
„Да ти љуба роди сина;
,,Друго ћу ти биље казат,
„Да ти сабља сјече Турке;
„Треће ћу ти биље казат,
„Да си стиман у дружину.
Секул вили одговара:
„Луда ли си, б'јела вило!
„Била здрава глава моја,
„Родиће ми љуба сина;
91) Кад се каже: Богом куми, ” могло би се рећи, да би ваљало казати: Богом куме! а не: Богом брате! али по онијем мјестима кумити Богом (и у обичном говору) значи: врло молити и заклињати, тако, н.п. и син рекне оцу, кад га што врло моли: кумим те Богом!
|