Е се Маре од рода дијели
Али јој се жао одјелити;
Јово Мари тако говораше :
„Што т' се, Маре, жао одјелити
Од твог рода и од миле мајке,
И од браће и од братучеда,
Од сестрица и мили невјеста ?
И ја, Маре, доста рода имам:
Имам тајка, имам милу мајку,
Имам браћу, имам братучеда,
Имам сестре, имам и невјесте;
Не ће тебе, Маре, поулити,
Не ће, Маре, жими 10) моја глава!

30.

Олешшада.
(Рисанска).

Првијенче господине, добро дошао,
С вама дошла свака срећа и сам господ
Ко ви стио наудити, не дао му Бог!

Барјактару господине, добро дошао,

Бог!

С вама дошла свака срећа и сам господ Бог! Ко ви стио наудити, не дао му

Бог!

Стари свате господине, добро дошао!
С вама дошла свака срећа и сам господ Бог!
Ко ви стио наудити, не дао му Бог!

10) Жими мјесто жива ми, као што се и у говору може чути (жими) мјесто жив ми

Златни куме господине, добро дошао!

С вама дошла свака срећа и сам господ Бог! Ко ви стио наудити, не дао му Бог!

Бевер-баше, браћо наша, добро сте дошли! С вама дошла свака срећа и сам господ Бог! Ко ви стио наудити, не дао му Бог!

Војвод-баше, браћо наша, добро сте дошли! С вама дошла свака срећа и сам господ Бог! Ко ви стио наудити, не дао му Бог!

31.

Ойеш шада.
(из Конавља). ")

Прва кита првенчева,
Добри сте дошли, сватови!
А друга је старог свата,
Добри сте дошли, сватови!
А трећа је кум' вјенчана,
Добри сте дошли, сватови!
А четврта свијех свата,
Добри сте дошли, сватови!
Која кита прв'јенчева,
Та је кита свилом вита,

11) Конављани су сви закона Римског, а из овијех пјесама њиховијех свак може видјети, да се у језику и у обичајима ни мало не разликују од осталијех Ерцеговаца закона Грчкога (већ ако по томе, што Х мало боље и чистије од њих изговарају).

Добри сте дошли, сватови!
А која је старог свата,
Та је кита срмом вита,
Добри сте дошли, сватови!
А која је кум' вјенчана,
Та је кита златом вита,
Добри сте дошли, сватови!
А која је свијех свата,
Та је кита миром вита;
Мир донијели!

Мир понијели!

Добри сте дошли, сватови!

32.

Кад младожења улази у кућу дјевојачку. (Бачванска).

Сниска стреа, висок ђувегија,
Пријо наша, девојачка мајко!
Дижте стреу, нови пријатељи,
Да наш Ранко не поломи перје.

33.

Док се свашовима месо сијече.
(из горњега приморја).

Цвјетак паде од наранче
Пред сватима ") на трпезу.

12) Ја мислим, да би приличније и правилније било каза

ти: пред сватове, него: пред сватима или: пред сватовима; но овакијех погрјешака, и још много

34.

Код куће дјевојачке.

Освану звезда на ведром небу,
Рабар девојци пред белим двором:
„Јеси л', девојко, пешкир навезла ?"
„Јесам навезла, нисам повезла;
„Нестало ми је свиле тавлије,
„Свиле тавлије, и ђулвезије."

35.

Оиеш код куће дјевојачке.
Јелен попасе смиљ по загорју,
Више га тлачи, нег' што га пасе,

већијех (гдје се не може сумњати, како би било правилније), може се по онијем крајевима доста чути, особито у пјесмама, и то без и каке певоље. Као што је познато, да се по јужнијем крајевима народа нашега узима вин. падеж мјесто сказ. и твор. (н. п. такога јунака нема у сву нашу земљу — мјесто у нашој земљи; био сам на војску — м. на војсци; пред дворе му коло игра — м. пред дворима и т. д.), тако се по Црној горн и онуда по приморју, особито у пјесмама, и то без и каке невоље, узима сказ. и твор. мјесто вин. н. п. отишао у Млецима (мјесто у Млетке); изиђе пред кулом (м. пред кулу) и т. д. За оно прво (вин. м. сказ.) готово би се могло рећи, да (у онијем крајевима) већ није погрјешка; али ово друго (сказ. и твор. м. вин.) заиста је велика погрјешка и нагрда у језику нашему, како год и оно, што се у Маџарској (особито по варошима) говори: на белим коњу, по сувим путу, у нашим сокаку и т. д.

,

Лепи га Ранко на коњу тера, Братац га Веса на друму чека, А братац Мила код бела двора, A сестра Јела кроз пенџер гледа, Кроз пенџер гледа, тијо беседи: „Терај га, брате Ранко, не остављај га, „Удри га, брате Весо, не пропуштај га; „Није то звере у гори расло, „Веће је расло код миле мајке, „Код миле мајке, код драге браће, „Код свега рода, код родитеља."

36.

Оиеш код куће дјевојачке.

Златни топи у град ударише,
А девојци сватови дођоше.
Девојка се сватовом надала,
Вас дан дуги босиљак сејала,
На војнову срећу намењује:
Ако војно добре среће буде,
С вечера ће босиљак никнути,
„До по ноћи и прекрстити се,
A

99

99

у зору у ките се вити."

И војно је добре среће био:
С вечера је босиљак никао,
До по ноћи и прекрстио се,

A

у зору у ките се вио; Сваком свату по кита босиљка, Младожењи лепота девојка;