Болујући и кад ће ми доћи,
Ашикујућ, никад ни до в'јека.

360.

Срдачна брига.

Ах мој Боже благи!
Гди л' је сад мој драги!
Или пут путује,
Или винце пије?
Ако пут путује,
Срећно путовао!
Ако л' винце пије,
На здравље му било!
Ако л' другу љуби,
Од мене му просто!
Од мене му просто,
Од Бога проклето!

361.

Жалосш драге
(од Дубровника).

Порасло је цмиље и босиље,
Цмиље расте покрај мора слана,
А босиље покрај воде ладне,
Наслоња се цмиље на босиље,
Свака драга на својега драга,
А ја јадна немам на којега,
Драги ми је у Млетке пошао,
Писаћу му листак књиге танке,

Да не дјели љубав с Млеткињама,
И да иде двору бијеломе;
А ако ли дома доћи не ће,
Ја ћу млада за другога поћи,
За левшега и бољег од њега.

99

362.

Благосов.

Сву ноћ ми соко препјева
На Миланову пенџеру:
„Устани горе, Милане!
„Бевојка ти се удаје,
И тебе зове на свадбу;
„Ако јој не ћеш на свадбу,
„А ти јој пошљи благосов.”
„Нека је, нек се удаје!
Ићи јој не ћу на свадбу,
„Него јој шаљем благосов:
„Мушкога чеда немала!
"Колико љеба појела,
„Толико једа имала!
, Колико воде попила,
„Толико суза пролила!"

99

363.

Праведна

клетва.

Девојчица ружу брала, пак је заспала, Њој долази младо момче из Новог сада: "Устан, устан, девојчице, што си заспала?

„Ружа ти је увенула, што си набрала; „Драги ти се оженио, ком' си мислила.". „Нек се жени, нек се жени, просто да му је! „Ведро небо загрмило, гром га уд’рио!”

99

364.

Оирошwaj.

Вишњичица род родила виши од рода, Под њом седи млад господар и с њим госпођа, Пред њима је кондир вина и огледало: Напију се, пољубе се, огледају се. Шеве птице небом лете, ситно жуборе, Да је лепши млад господар, него госпођа. Тадʼ говори млад господар својој госпођи: „Чујеш, госпо, чујеш, душо, птице што веле, „Да ја узмем љубу лепшу него што си ти ?" „Узми, душо, узми, драги, просто да ти је! „Узрасла су два дрвета танка висока, „Једно расло на Дунаву, друго на мору ; „Кад се она два дрвета връом састала,

"

Састао се онда и ти са другом љубом!"

365.

Дјевојка куне очи и драгога.
Бевојка је црне очи клела:
„Црне очи, ви га не гледале!
„Све гледасте, данас не виђесте,
„Бе мој драги мимо дворе прође
„И пронесе цвијет у рукама,

„На рамену везену мараму,
„Коју му је друга драга дала,
„На њојзи су гране свакојаке.
„Колико је на марами грана,
„Толико му на срдашцу рана!
„Колико ли по гранама кука,
„Толико му на срдашцу мука!"

9,

99

366.

Болан Јово и Јела.

Болан Јово по гори ходно, На виту се јелу наслонио: „Вита јело, мене боли глава."Болан Јово, не боли те с мене, "Већ те боли с трију дјевојака, „Које су ти зарукавље везле; „Једна везла, двије тебе влеле: „Колико је на рукаву грана, "Тол'ко било на Јовану рана! Колико је по гранама кука, Тол'ко било на Јовану мука! Колико је у рукаву жица, Толико га удрило стр'јелица.""

99 99

99 99

99 99

367.

Болан Асан-ага и јела
(од Дубровника).

Асан-ага кроз гору јахаше,
На виту се јелу наслоњаше:

„Вита јело, мене боли глава." Асан-ага, с мене ли те боли?" — „Вита јело, ја не велим на те, Већ на оно троје дјевојака: „Једна, јело, танка и висока; „Друга, јело, б'јела и румена; „Трећа, јело, црније очију; Она, јело, танка и висока, „Од оне ме глава забољела, „Она, јело, б'јела и румена, С оне ме је и срце и глава; „Она, јело, црније очију, „Она ми је и памет зан'јела; „Вита јело, истина је била."

368.

Клешве Дјевојачке.

Умре Конда једини у мајке
Жао мајци Конду закопати,
Закопати далеко од двора,
Већ га носи у зелену башчу.
Те га копа под жуту неранчу.
Свако га је јутро облазила:

Сине Конда, јел' ти земља тешка?

„Ил' су тешке даске јаворове?"
Проговара Конда из земљице:
„Није мени, мајко, земља тешка,
„Нит' су тешке даске јавоворе,
„Већ су тешке клетве девојачке:
„Кад уздишу, до Бога се чује;