Ми играмо и пјевамо
Око скриње невјестине;
Неве зове другарице,

Да јој скрињу сребром поспу.

Ми играмо и пјевамо
Око скриње невјестине;
Неве зове домаћина, 14)
Да јој скрињу сребром поспе.

Ми

играмо и пјевамо

Око скриње невјестине;
Неве зове првијенца,

Да јој скрињу сребром поспе.

Ми играмо и пјевамо
Око скриње невјестине;
Неве зове старог свата,

Да јој скрињу сребром поспе.

Ми играмо и пјевамо
Око скриње невјестине;
Неве зове кум' вјенчана,
Да јој скрињу сребром поспе.

Ми играмо и пјевамо

Око

скриње невјестине,

14) т. ј. од сватова.

Неве зове два ђевера,

Да јој скрињу сребром поспу.

Ми играмо и пјевамо
Око скриње невјестине;
Неве зове све сватове,
Да јој скрињу сребром поспу.

Ми играмо и пјевамо
Око скриње невјестине;

Неве зове све пирнике,
Све пирнике, и пирнице,

Да јој скрињу сребром поспу. 15)

48.

Пошшо дјевојка дарује свашове. 16)
(из Конавља).

Наша неве прела, ткала,
Све сватове даровала,

И себи је оставила.

15) Док се ово пјева, свак по нешто меће на скрињу (мушкарци новце, а жене и дјевојке робу, н. п. махрамицу, убрушчић и т. д.). 10) У Србији се данас сватови дарују код младожењине куће, а у Конављу и у свему горе приморју и у Црној гори код дјевојачке (као што се и у народнијем нашијем пјесмама налази). У Конављу се пред свакога свата у софру баци по махрамица.

49.

Кад ошац да дјевојци добру молитву. (Рисанска. Пјевају сватови.)

Добар чоече!

Добро ти рече!

Добро ти рече!

Брзо се стече!
У добре часе,
Под пуне чаше

Свему роду и племену на велику част,
А нашијем млад’јенцима у најбољи час !
А свак реци и помисли, да је добар час!
Тако вама и Бог дао вазда добар час! 17)

50.

Кад се сватови спремају да полазе.
Не стој, куме, не стој, стари свате,
Не гњевте нам гиздаве девојке,
Девојка је и од себе гњевна,
Остаје јој рукав недовезен,
Нема мајке, да јој га довезе,
Нема брата, да јој га донесе.
Алʼговори ујна нећачици :
„Пођи, пођи, моја нећачице!

17) Овако се припијева и матери и осталој родбини, кад дају добру молитву, само што се матери мјесто добар чоече каже: „добра мајчице", а брату: „добар брате" и т. д.

„Ујна ће ти рукав довршити,
„И послати по ујаку твоме;
„Рукав прими, ујака пољуби."

51.

Оие ш шада.

Пооди, мили куме! време ти је,
Остави нам колу дара, закон ти је;
Ако ли нам не оставиш, зазор ти је.

52.

Оием шада.

(од Црне горе).

Ну излази, стари свате, бријеме ти је; Ти не пијеш млаћеницу батом 13) бивену, Него вино кратошију куком трапену. 19)

13) Млаћеница се у Црној гори и онуда по околини зове она вода (као сурутка), што остане, кад се препира скоруп. Бата (од Талијанск. batto, од куда се и амо код нас зове батина) овдје значи оно дрво, којим се скоруп у етапу бије (мени се чини, да и ово дрво, како год и стап, има још друго своје име, него га ја сад међу осталијем мојијем ријечима нијесам могао наћи). 19) Кратошија се онамо зове некако црно грожђе и од њега вино. Кука овдје значи кљуна (с једне стране као трнокоп, а с друге као велики кљун); и по свој прилици ће кука ово значити и у народнијем пјесмама, гдје се каже:

Трапену (мјесто трапљену) значи сађену; јер се онамо мјесто садити виноград говори трапити.

53.

Оиеш шада

(Рисанска).

Ајд' из двора, првијенче, бријеме ти је, Сусрела вас добра срећа и сам господ Бог! Ко ви стио наудити, не дао му Бог! 20)

Подигни се првијенче, бријеме ти је,
Сусрела те добра срећа и господин Бог!
Ко ти шћео наудити, не дао му Бог!

Подигни се, стари свате, бријеме ти је,
Сусрела те добра срећа и господин Бог!
Ко ти шћео наудити, не дао му Бог!

Дигните се, два ђевера, бријеме ви је,
И водите младу Мару, у закон ви је,
Сусрела ве добра срећа и господин Бог!
Ко ви шћео наудити, не дао му Бог!

20) Овако се припијева и осталијем сватовима, докле не пођу.