Код младожењине куће, кад се надају
свашовима.
Ој орлови орлови!
Летисте ли високо?
Летисте ли високо,
Гледасте ли широко ?
Видисте ли сватове ?
Воде ли нам снашицу ?
Јели танка висока?
Јели бела румена ?
Трепећу ли нови венци на нашој снаши ? Вије ли се црвен барјак над милим кумом? Јели здраво коњ зеленко под младожењом?
Ој сватови драга браћо! јесте ли здрави
Идете ли сви заједно гором зеленом?
Игра ли вам коњ зеленко под ђувегијом?
Вије л' му се б'јело перје око калпака,
Кано свила препредена око вретена?
Оием шада.
(из горњега приморја).
Истекло је жарко сунце ћа иза горе,
Обасјало младожењи бијеле дворе,
Пред дворе му коло игра, пјесне се поју,
Вес'о ти је ови данак, мој мили Боже!
Бе Јовану љуби воде у часе добре.
Вод' је, води, млади Јово, сретња ти била!
У њу су ти свака добра, која с' могу наћ:
У њу ти је бјело лице, ка ̊ цвјет проћетан;
У њу су ти црне очи соколова чина;
У њу су ти б’јеле руке града вриједне.
Када зачу млади Јово, што му говоре,
Дваш је и триш млади јунак колом скочио
Од доброте драге љуби што је зачуо.
Сунце нам је на заходу, брзо ће нам заћ';
Сватови су на доходу, брзо ће нам доћ.
Кад долазе мушшулугџије.
Пуче пушка, ето коњаника,
Пуче друга, ето и другога,
Пуче трећа, ето и војводе.
Наш војвода, камо ти сватови?
Остали се на мору возећи. - 85)
Наш војвода, ко возар бијаше? -
Возар беше госпођа девојка;
25) у говору би се казало: „ Остали на мору возећи се."
Све сватове на венцу превезе,
Младожењу на струк' рузмарина.
Олеш мушшулугџијама.
(Рисанска).
Ha муштулук, браћо наша, добро сте дошли! С вама дошла свака срећа и сам господ Бог! Ко ви стио наудити, не дао му Бог!
Кад буду близу куће.
Радуј ми се, војинова “) мајко!
Иде војно и води девојку;
До јако си пила синотњицу
Натруњену труњем и пеленом,
Од јако ћеш пити јутрошњицу
Натруњену смиљем и босиљем.
Кад се помоле сватови с дјевојком.
Весели се женикова мајко!
Три ти сунца дворе обасјала:
Једно сунце момак и девојка,
Друго сунце куме и девере,
Треће сунце кићени сватови.
25) Увојинова (м. војнова) додато је И (или узето од Воин), да се испуни стих.
О Виторе, висока планино!
Из тебе ми три сунца грануше:
Једно сунце првијенац с кумом,
Друго сунце стари сват од свата,
Треће сунце ђевери с ђевојком;
Које сунце првијенац с кумом,
То је сунце мјесто огријало;
Које сунце стари сват од свата,
То је сунце свате огријало;
Које сунце ђевери с ђевојком,
То је сунце дворе огријало.
Иде соко, води соколицу,
Благо мајци! златна су јој крила.
Кад долазе свашови с дјевојком. (из горњега приморја).
Добри дошли, кићени сватови!
С вама дошла свака добра срећа!
Оиеш шади.
(из Ерцеговине).
Дурмиторе висока планино !
Из тебе ми три сунца грануше:
Једно сунце стари сват од свата,
Друго сунце првијенац с кумом,
Треће сунце ђевер и ђевојка;
Које сунце стари сват од свата,
То је сунце свате огријало;
Које сунце првијенац с кумом,
То је сунце коло огријало;
Које сунце ђевер и ђевојка,
То Јовове дворе огријало.
Обазри се, лепа Цвето, мајка те зове.
Нит' се могу обазрети, ни одазвати;
Занесе ме коњ зеленко међу свекрве.
Обазри се, лепа Цвето, отац те зове. -
Нит' се могу обазрети, ни одазвати;
Занесе ме коњ зеленко међу свекрове.
Обазри се, лепа Цвето, братац те зове. —
Нит' се могу обазрети, ни одазвати;
Занесе ме коњ зеленко међу девере.
Обазри се, лепа Цвето, сеја те зове. —
Нит' се могу обазрети, ни одазвати;
Занесе ме коњ зеленко међу заове.
|