Ливаде су урешене

Бјелим цв'јетом и црвеним,
Млади Јово коња игра,
У ливаду копје мјери,
А вила га с горе гледа,
Вила Јову говорила:

„Што ливаду копјем мјериш ?
„Но с обрни с десном страном,
„С десном страном пут истока,
C
"Бено дивно коло игра,

99

„И

„Ту је твоја вјереница, Сваким добром испуњена, ружицом од прољећа, грињицом од бисера." Јово вилу послушао,

„И

Он с обрну с десном страном,

C

Десном страном пут истока, Ту находи ђевојчицу,

Милу своју вјереницу,
Сваким добром испуњена,
И ружицом од прољећа,
И грињицом од бисера ;
Он је фата за ручицу,
Пак је води мајци дома,
Путем јој је савјет дао:
„Што су мајке ти умјела,
„То при путу све остави;

„Моју мајку вјерно служи,
„Да се на те не потужи."

Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом куму у свил’на недра. То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом свекру у свил'на недра То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода.

94.

Кад се вијенац савија.
(из горњега приморја).

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала,
У в'јенац га увијала,
Првијенца даривала.

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала,
У в'јенац га увијала,
Два ђевера даривала

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала
У в'јенац га увијала
Мила кума даривала

Пасла Маре пауниће
И бијеле голубиће,
На дан перце узимала,
У в'јенац га увијала,
Војводу је даривала

95.

Кад полазе на вјенчање.

(Рисанска).

Мајка Петра на вјенчање спрема, Она њему добре часе дава: „Све ти, синко, у час добар било! • Сретали те два Божја анђела, Свети Петар и свети Никола, „Вазда теби у помоћи били, А у ови данас у најбољи!"

Ha

96

свадби.

(из горњега приморја).

Што се сјаје преко Будве града?
Ал' је сунце, али јасан мјесец?
Нит' је сунце, нит' је јасан мјесец,
Него снаха међу ђеверима;
Пољевша је ружа од вијоле,
Како наша снаха од ђевера.

97.

Олеш шада,

и ои у.

(Рисанска).

Попова брада
Три града ваља;
Бисерна брада,
Бисер се руни,
У чашу пада,
Свако ми зрнце
Дуката ваља.

И око и чело
Све ти било,

Свештениче,

Весело, весело!

98.

Оиеш шада, куму.

У нашега милостива кума
На руци му златан голуб гуче;

Волим кума, нег' златна голуба:
Голуб бити, па и одлетети,
А ја с кумом рујно вино пити.

99

Опеш куму, кад свашови нијесу весели.

Мили куме, камо твоја вала ?
Што се валиш од недеље дана,
Да покупиш момке и јунаке,
Да играју и певају за те?

Ни играше, ни певаше за те:
Напише се воде блатушине,
Попадоше, ка' и орлушине.

100.

Оиеш на свадби, ирвијенцу.

(Рисанска).

Одвила се златна жица од ведра неба,
Савила се првијенцу око клобука;
То не била златна жица од ведра неба,
Већ то била добра срећа од мила Бога. *9)

Част

да ти је, првијенче, и црвено вино! Попиј и ту, и другу, да ти обје пробуду!

9) Мјесто „добра срећа од мила Бога" говори се и: снаха наша од добра рода.”