101.

Оиеш шада, барјакшару.

(Рисанска).

Одвила се златна жица од ведра неба,
Савила се барјактару око барјака;

То не била златна жица од ведра неба,
Већ то била добра срећа од мила Бога.
Част да ти је, барјактару, и црвено вино!
Попиј и ту и другу, да ти обје пробуду!

102.

Олеш шада, младожењи.

(Рисанска).

Около двора јасење,
У овом двору весеље,
Млади се Петар жењаше,
Сву браћу зове на свадбу,
Сва браћа њему доходе,
Петар им вино служаше,
Браћа му чашу примаху,
Све добре часе спомињу:
„Све ти, брате, у час добар било!
А ово ти данас у најбољи!"

103.

Младожењи уз чашу.

Јеленак ми гору ломи,
Путак да му је;

За њим иде кошутица,
Тек друг да му је.

104.

Дјевојци уз чашу.

Еј кондире! мој кондире!
Што си тако леп?
Од рода сам од голема,
Те сам тако леп.

105.

Невјесмама уз чашу.

Пила кошута на леду воду.
За кошуту је та ладна вода,
А за невесте то рујно вино.

106.

Оиеш невјесшама уз чашу

Играла је кошутица,
Баштина јој је;

Невестица вино пије,

Прилика јој је.

107.

Наук дјевојци.

Лепо ти је под ноћ погледати
Где девојка седи код девера,
Испод венца младожењу гледи!

Њој говори млади младожења: „Што ме гледаш, драга душо моја ?" „Ја те гледам, суђен господару,

Какав ћеш ми сада наук дати, „Како ћу ти мајци уговети." Лако ћеш ми мајци уговети: „Доцне легни, а рано устани; „Двор помети, и воде донеси, „И очешљај своју русу косу."

108.

Оиеш на свадби.

Расла јабука Ранку пред двором:
Сребрно стабло, злаћене гране,
Злаћене гране, бисерно лишће,
Бисерно лишће, мерџан јабуке;
По њој попало сиво голубље,
Сви јој голуби гуком гукау,
Гуком гукау, бисер зобау,
А један голуб гуком не гуче,
Туком не гуче, бисер не зебље..
Терала и је Ранкова мајка:

Ите одатле, сиво голубље!

„Ту је јабуку Ранко садио,

99

Ранко садио и заливао,

„Да под њом седе Ранкови свати, „Под њом, да седе, вино да пију."

Везак везла, војно ле! лепа Ружа.
Њој долети, војно ле! сив соколе,
Сив соколе, војно ле! лепи Ранко:
„Навез’дер ми, војно ле! лепа Ружо,
„Навез’дер ми, војно ле! десно крило;
„Кад полетим, војно ле! нек затрептим,
„А кад шећем, војно ле! нек се сија."

110.

Оиеш шада.

(Рисанска).

Пијте вино, гости наши,

Није вода то, није вода то,
Него вино кратошија,

Које премеће, које премеће;

Преметнуће домаћина

Све је мене страх, све је мене страх. 30)

111.

Када младу очекују у колу.

(Рисанска).

У име Бога, у час добар сунце истече,
Ход у коло, снахо наша, бријеме ти је,
Свекрови ти редом сједе, дара чекају.
Буди, снахо, собом добра, то су дарови.

30) Тако се припијева и осталима, ако се има кад.

У име Бога, у час добар сунце истече," Ход у коло, снахо наша, бријеме ти је, Свекрве ти редом сједе, дара чекају. Буди, снахо, собом добра, то су дарови

У име Бога, у час добар сунце истече. Ход у коло, снахо наша, бријеме ти је, Бевери ти редом сједе, дара чекају. Буди, снахо, собом добра, то су дарови.

У име Бога, у час добар сунце истече.
Ход у коло, снахо наша, бријеме ти је,
Јетрве ти редом стоје, дара чекају.
Буди, снахо, собом добра, то су дарови.

У име Бога, у час добар сунце истече. Ход у коло, снахо наша, бријеме ти је, Заове ти редом стоје, дара чекају.

Буди, снахо, собом добра, то су дарови.

112.

Кад Дјевери воде невјесту у коло.
(Рисанска).

Поред расла ружа и виојла,
Повиша је ружа од виојле,
Наша снаша љепша од ђевера,
Па се ђевер с' снахом разговара:
Снахо моја, од злата јабуко!