39 „Јел' ти какво добро у род било, 99 113. 31) 97 Кад изиђу на гумно да играју. (из Конавља); Кад сам била с мајком мојом, Мени Фале ове дворе, 31) По онијем су крајевима куће готово све тако по стрме Да су двори самотвори, И Ꭹ њима златни столи, У столима паунови, И по двору паунице. Што у њима златни столи Нека ми их, с Богом биле! 114. Оиет y колу Петар се граду Фалио: „Не 33) љепше љуби од моје, „Ни б'јеле виле од горе." Зачу га вила из горе, Панула Петру на дворе, Дозивље Петра именом: ни, да се око њих на другоме мјесту ријетко гдје може играти, осим на гумну. А гумна су лијепо патосана камењем, и унаоколо свуда ударен коломат од камена, на коме се обично сједи, као на клупама. 32) т. ј. зидом (од Талијанскога muro). 33) Не за невољу скраћено од није. Изиди амо, делијо! „Изведи твоју љубовцу, „Која је љепша од мене, „Од мене виле од горе Када је Петар зачуо, Уфати љуби за руку, Дивно је Петар ођеде: Ма јој је свила до земље, A руса коса до бедре, А дробни бисер до паса, Ꭹ уши златне брњице; Изведе љуби пред дворе, Трипут је љепша од виле. Кад виђе вила истину, Онда му вила говори: „Мала ти фала, делијо! Ако т' је љепша љубовца Од мене виле од горе, A њу је мајка родила, У свилен повој повила, Мајчиним мл'јеком дојила; А мене вилу од горе, Мене је гора родила, Ꭹ зелен листак повила; Јутрења роса падала, Мене је вилу дојила; Од горе вјетриц пувао, Мене је вилу шикао, То су ми биле дадије. 115. Кад посједају послије игре. И (из Конавља). Л'јепо ти је погледати, "Биће теби свака добра." 116. Оиеш сједећи послије игре. (из Конавља). Пала магла на Бојану, Жуту дуњу мирисала, Четруном се пометала, Домаћину у штит пала; Ал' му вели првијенче: ᎪᏗ' „Благо теби, домаћине! „Лијеп ти те дар допаде!" Пала магла на Бојану, Пала магла на Бојану, 99 |