Устај горе, наша неве, саба зора је!
Чекају те сви сватови, да их дарујеш.

Устај горе, наша неве, саба зора је!
Чекају те сви пирници,

Сви пирници и пирнице, да их дарујеш. 37)

122.

Кад убрађују дјевојку.

Ој ти зрно шенично!
Ти не буди језично,
Па ћеш бити честито;
Ако л' будеш језично,

Не ћеш бити честито.

123.

Кад јој мећу ваћел на главу.

Долети листак од ника поља,
Паде девојци на зелен венац,
На зелен венац, на русу косу.
Није то листак од ника поља,
Већ је то бела авли-марама,
Бела марама, брига голема:
Да туђу мајку мајком позове,

37) По том невјеста, кад устане и изиђе, дарује све (некога од кућана кошуљом, некога чим другим; сватове махрамицама, а пирнике и пирнице јабукама)

А своју мајку да заборави;
Да туђа брата братом позове,
А свога брата да заборави.

124.

Кад је већ са свим убраде.

Бела мома пребела

Од вечера до света,
А од света до века.

125.

Кад свашови умивају руке.
(из горњег приморја).

0 наранцо, војко 3а) племенита!
Танка ли си, високо ли растеш!
Дажд находи, тебе кор’јен расте,
Вјетар пува, гране ти подвија;
Сврх тебе се град Будва виђаше,
У Будву се млад Јово жењаше,
Из кола му вила кликоваше;
Утај данак, у који с' жењаше,
Танка га књига допаде,
Да иде дужду на војску,
Она му млада говори:

33) Војко мјесто воћко! Тако има и нојца мјестоноћца. Ово је налик на оно, што је споменуто у предговору к пословицама, да се на Корчули, а и по другијем мјестима у приморју, ЂиЉ изговара као J.

„Буди ли идеш на војску,
„Коме ме младу остављаш?"
А Јово њојзи говори:
„Како, коме те остављам?
„Ето ти свекра свекрвом,
„Ето ти осам ђевера,
„Ето ти осам јетрва,
„Ето ти једна заʼвица.”
А она Јову говори:

„Што ми је свекар свекрвом,
„То ми је старо нејако;
„Што су ми осам ђевера,
„То су ми вјетри по гори;
„Што су ми осам јетрва,
„То су ми зв’језде по небу;
„Што ми је једна завица,
„То ми је мајка у мајке;

Кад ионесу барјак у цркву. (Рисанска).

Милији Мари свекар свој,

Негʼ у род мили бабо свој;
Милија Мари свекрва,
Нег' у род мајка рођена;
Милији Мари ђевери,
Нег' у род браћа рођена;
Милије Мари заове,

Нег' у род сестре рођене;
Милија Мари срећа свој,
Нег' у род племе и вас род.

127.

Кад се враше од цркве.
(Рисанска).

Моја росна кошутице!
Што си скуце 39) обросјела?

Пратила сам првијенца,
Ту сам скуце обросјела.

Моја росна кошутице!
Што си скуце обросјела?
Пратила сам старог свата,
Ту сам скуце обросјела.

Моја росна кошутице!
Што си скуце обросјела?
Пратила сам сретног кума,
Ту сам скуце обросјела.

Моја росна кошутице!
Што си скуце обросјела?
Пратила сам барјактара,
И остале све сватове,
Ту сам скуце обросјела.

39) Мјесто скуце говори се и: тако.

II.

ПАШТРОВСКИ ПРИПЈЕВИ УЗА

ЗДРАВИЦЕ.

У Паштровићима је обичај, да се на свадбама, ано крснијем именима и на осталијем великијем гозбама пије управо и само по седам здравица, и то: І. у славу Божју II. у славу свијех светијех; III. у здравље домаћиново; IV. у здравље црковно или свештеничко; V. у здравље својијех старјешина и поглавица 40); VI. у здравље царско; VІII. у здравље софре (цијелога друштва). Осим напијања или молитве уза сваку здравицу имају мали припјеви, које сви у глас пјевају. Да би читатељи из другијех крајева то све боље могли разумјети, ја ћу овдје поставити најприје од сваке здравице молитву, која се говори, па онда припјев, који се пјева. И тако:

I.

„У велику славу Божу. Да ни Бог и слава Божа и света неђеља 41), која је сјутра, поможе нашега брата домаћина, и ко му добра хоће!" 42)

128.

Приијев.

Ко винце пије у славу Божу,
Слава му Божа вазда помогла!

Слава и сила Бога господа.

40) Ова се (V) здравица на броју зове кумовска, но у напијању од кума нема ни спомена, као што ће се видјети.

41) Или који буде светац.

4) Мјесто: и ко му добра хоће једни кажу: и његове пријатеље.