Кад под мостом жубер стоји
Од младијех ђевојака,
Међу њима млада Маре,
Она вије три вијенца:
Једнога ми брату вије,
Други Петру вјеренику,
Трећи млада сама себе;
Који вије сама себе,
Златом ми га завијаше,
Шајку тицу увијаше,
Шајки тици говораше:
О Бога ти, шајка тицо!
„Ти прелети преко Рисна
На Петрове бјеле дворе,
„Те ти виђи, што бесједе,
„Трепте ли му бандијере
Све бијеле и црвене,
„Игра ли му пред двор коло,
„Води ли му мајка коло,
„Зачињу ли сестре пјесме,
Веселе л' се тамо мене!"
Оиеш у очи свадбе.
(Рисанска).
Бога моли прелијепа Ана:
„Дај ми, Боже, очи соколове
И бијела крила лабудова,
„Да прелетим преко Рисна града, „Да ја дођем у Петрове дворе,
„Да ја видим Петра вјереника:
„Јели лијеп, колико га кажу;
„Јели добар, колико га фале;
„Игра ли му коло пред дворове,
„Води ли му коло мила мајка,
„Води лʼ коло, пјесме зачиње ли;
„Трепте ли му пред двор бандијере,
„Вију ли му свилени барјаци."
Бога моли прелијепа Ана,
Бога моли, умолила га је:
Бог јој даде очи соколове
И бијела крила лабудова,
И прелеће преко Рисна града,
Она дође у Петрове дворе,
Баш у дворе свога вјереника:
Он је љепши, него ли га кажу;
Он је бољи, него ли га фале;
Игра њему коло пред дворове,
И води му коло мила мајка,
Коло води, а пјесме зачиње;
Трепте пред двор златне бандијере,
И вију му свилени барјаци.
Кад донесу барјак из цркве.)
У име Бога, у час добар сунце истече,
Честито ти, домаћине, у дом весеље!
5) У Србији, као и у Ерцеговини и у Црној гори, многи имућнији људи по селима имају своје барјаке, које
Одлећеше, долећеше сиви соколи,
Донијеше домаћину киту маслине; 7)
Честито ти, домаћине, у двор весеље! -
Фала тебе, сив соколе, био са срећом!
Кад се скупљају свашови.
(из Барање).
Ковиље и рано босиље!
Што си зелено
Тако полегло?
Како не би зелено
"вако полегло?
Синоћ мене љељен пројездио,
А јутроске три добре дјевојке,
Свака носи српак на рамену,
Оне жању траву свакојаку,
Понајвише траве дјетелине,
Па је међу пред коња братина:
„Гризи, паси, ти братин коњицу!
"Далеко ћеш сада путовати,
Бе *) дјевојка своје дворе мела,
остали узимају у наруч за сватове; у Рисну пак у очи свадбе донесу црквени барјак, те с њиме иду по дјевојку.
7) Приповиједа се, да је у Рисну отприје био обичај Ју сватове мјесто барјака носити грану маслине; но сад се то само онда чини, кад је младожењина или дјевојачка кућа у жалости.
3) Кад је дјевојка (а неђевојка), ваљало би да је и
„Бе је мела, ту је и заспала,
„Будила је најмлађа снашица:
„„Устанʼ горе, мила заовице!
Ето свати дворе обиграше,
Више главе копје ударише.
Бипила је лијепа дјевојка,
Редом она столе поређала,
На столове саге и мараме.
Оиеш кад се скупљају свашови.
(Рисанска).
Долеће сиви соколе,
Долеће Петру на дворе ;
Излази Петро делија,
Сокола стаде плашити;
Говори сиви соколе:
Немој ме, Петро, плашити;
„Доћиће брјеме година,
„Мене ћеш, Петро, молити,
„И стаће воде Дунави
„И друга бистра језера;
„Онда ћеш мене молити,
„Да твоје свате преведем,
гдје или дје (а не ђе); али се тако може чути п усред Дубровника и Сарајева, прем да се и оно прво (где) говори.
Кад се надају сватовима код дјевојачке
Сеја брата на сунашце звала :
„Ајде, брате, на сунашце јарко,
„Да се јарка сунца нагрејемо
„И лепоте красне нагледамо,
„Како језде кићени сватови!
„Благо двору, у који ће доћи!
„Чиј ли ће и двори дочекати?
„Чија л” мајка даром даривати?
„Чиј ли братац вином напојити?
„Чија л' сеја међу њима бити ?”
Братац сеји тијо одговара.
„Сејо моја, буди ми весела!
„Наши ће и двори дочекати,
, Наша мајка даром даривати,
„А ја ћу и вином напојити,
„Ти ћеш, сејо, међу њима бити."
Кад долазе свашови.
Бре не дај, не дај, девојко,
Јелен ти у двор ушета,
Босиљак бел ти попасе.
Нека га, друге, нека га;
За њега сам га сејала.
|