Да се жељно изгрлимо,
(Црно сврћи, б'јело врћи)
И од плача ућешимо.
Над гробом.
Јесу л' ово твоји двори?
Љуто уски и тијесни,
А без врата и прозора;
Како ћеш се обикнути
Иза сваког добра твога
Без свјећице, без стражице,
Без дружине изабране,
Без господе збора пуне,
Без љубљења и нуђења,
И без добра свакојега?
Ма ли ће те Бог помоћи,
Е ћеш тамо добра наћи:
Дивну киту својте твоје:
Наһ' ћеш тајка, наћ ћеш мајку,
Имаш милу браћу твоју,
Који ће те дочекати,
У путу те сусретати
И жељно те загрлити,
"Јеси л' трудан?" упитати,
И тебе ће посадити
У златноме своме столу,
Пак ће тебе принијети
Један имбрик ладне воде,
А у други рујна вина,
У трећему кордијала, 62)
Да им љепше проговориш,
На питања одговориш.
Кад удовици мећу црну мараму на главу. (на гробљу одмах по погребу).
Што учиње веље јаде
Младој твојој кукавици,
Којојзи си вјеру дао,
Да је не ћеш оставити?
Ето сада вјером сврну:
Јутрос си је зацрнио:
Нађеде јој худо име,
Худо име, удовица,
Ге би сјела, да не сједе;
Ге би пошла, да не пође;
Што би рекла, да не рече.
Ма те моли кукавица:
Ах! немој је бандунати
А за љубав, што имасте,
Ни ђечицу луду твоју,
Који су те татом звали;
Али има узданицу
У ту твоју мудру главу,
Да је не ћеш бандунати,
63) Кордијал, од Талијанск. cordiale (Herzftärfung), љековито пиће, што се особито даје ономе, који падне у несвијест, да би дошао к себи.
Ни осталу муку твоју,
Којуно си ти мучио
Од ђетета маленога;
Ни сиротну ђецу твоју
Без наставе и науке,
Без целива и грљења
И без сваког добра твога
Кад ко умре гдје на иушу.
Црни вране прелетио
Преко мора дуждевога
До кунфина Паштровскога,
А про 63) збора Паштровскога,
И Донесе зле гласове:
Црну књигу под криоце,
Црном булом забулана,
Да си, бане, преминуо
У далекој туђој земљи,
И туђи те оплакали,
Туђа уста наљубила.
Све си добро учинио,
Ма си врло залудио,
Што свој браћи не поручи,
Да им иштеш опроштење,
И с баретом да зафалиш.
Да ли ти се не ражали
4) Про мјесто прео (преко).
На свакога од твоијех?
Што се смрти не умоли?
Ал' оружем не обрани?
Да те пушти дома доћи,
Да ти начин учинимо,
И мртва те наљубимо.
Кад се усшаје у славу.
Ко пије вино за славе Божје,
Помоз му, Боже, и славо Божја!
А шта је љепше од славе Божје,
И од вечере с правдом стечене?
Кад се чије у здравље.
У чије се здравље вино пије,
Све му здраво и весело било!
Домаћине 4), све у твоје здравље,
Бог ти дао и срећу и здравље!
65) Или у чије се здравље успије.
Онако у сори.
Свети Петар и Никола путем шетају.
Свети Петре и Никола, сврат' се овамо,
Да одемо брату Божи, сад ћемо тамо.
Напиј ми се, брате Божо, нека ти је сласт,
Међу браћом и дружином вазда поштен глас
Код краљеве куће.
Краљу, светли краљу!
Краљу, светли краљу, лељо!
Краљице банице!
Краљице банице!
Краљице банице, лељо!
Устај, те пошетај,
Устај те пошетај,
Устај те пошетај, лело!
Од двора до двора,
Од двора до двора,
Од двора до двора,
До царева стола,
До царева стола,
До царева стола, лело!
Где цар вино пије,
|