Page images
PDF
EPUB

лама, ал бињиш, кара зулови, варакли преслица, шимширли вретено и т. д.; но ја сам их за то овако оставио, што се овака прилагателна имена и у говору могу додати свакоме суштествителном имену; а на страни 590. у пјесми 747. узето је оваково прил. име и послије суштествителнога: „На главу калпак самурли”, и ово је учињено, само да се у сриједи стиха добије трохеј. На страни 337 у пјесми 462. саставио сам за то „од били-биљура”, „од мави-иируза”, и „од цкрли-мерџана”, као и на страни 615. у пјесми 756. „у алКергелешу”, што нијесам знао, да ли се ова сушт. имена и без овијех прилагателнијех говоре. Били и укрли може бити да нијесу праве Турске ријечи, него да су од нашијех по Турски узете, прво од бијели = били, а друго од стакло=цкло (као што се говори укли се, и цкленица= стаклена чаша).

5) Знаке, којима се назначују чије ријечи („), понајвише сам метао, али у пјесмицама, које се с говором једнога лица почињу, а друго му по том одговара, гдјешто су пометани различно, а на највише мјеста нијесу никако, н. п. на страни 175. у пјесми 258. и на страни 509. у

пјесми 691. назначене су овијем знацима ријечи само другога лица, које одговара; на страни 415. у пјесми 576. назначене су и првога и другога; а на страни 408. у пјесми 564., као и у многијем другима, нијесу ниједнога. Ако се ови знаци у почешку могу метнути, као што су метнути овдје на страни 415. у пјесми 376., онда би их ваљало пометати свуда, и тако би, н. п. пјесму 564. на страни 408. ваљало

наштампати овако:

„Драга моја, јеси л' се удала ?" -
„Јесам, драги, и чедо родила, *)
„Твоје сам му име наденула,
„Кад га зовнем, да ме жеља мине;
„Не зовем га: ,,,Оди к мени, сине;"
Већ га зовем: „Оди к мени, драги.

99

[ocr errors]

*) Мјесто овога стиха једни и овако пјевају :
„Јесам, драги, али за недрага ;
„Са недрагим и чедо родила,

[ocr errors]

6) Код гдјекојих пјесама може тко рећи, да сам што сувише доље назначио; а код гдјекојих сам јамачно изоставио, што би ваљало казати. Тако је, н. п., код пјесме 49. на страни 30. ваљало казати, како се даје добра молишва. То је обичај врло лијеп и знатан, а амо га у нашијем крајевима нема; за то ћу

[ocr errors][ocr errors]

га ево овдје додати. Кад сватови с дјевојком већ хоће да полазе, онда, у Рисну, дјевери изведу дјевојку на молишву : сватови сазову дјевојачке родитеље (или оне од кућана, који су јој мјесто њих) и осталу родбину, да јој даду добру молишву, па узевши велики колач, или, као што ондје кажу, сомун и на њему, на мјесту за то у мијешењу начињеноме, чашу вина, даду га најприје оцу, говорећи му: „Оче! дајте вашему ђетету до„бру ријеч, тако и вама Бог дао сваку добру „срећу!” Отац онда држећи колач с чашом у руци одговори: „Шћерце! Да ти Бог да сва„ку добру срећу и свако добро, како бих и „сам себе рад!” Изговоривши ово, сркне мало вина из чаше; по том се колач с онакијем ријечима даде матери, која одговори овако: „Шћерце! Боже ти дај добру срећу! колико „шкрока поступила од твога рода до твога „дома, толико ти Бог дао добријех и срет„нијех часа!” А тако, од прилике, и браћа и остала родбина. И у Црној се гори, од прилике, овако даје дјевојци добра молитва, осим, што је онамо не даје само родбина, него и сватови, и најпослије дјевер попивши све вино, молитвену чашу да дјевојци, те је она остави у себе до вјенчања, а онда

опет из ње пију, и по томсе са свијемњојзи даде, те је остави и чува. Но у ПаштровиЋима се добра молитва даје још друкчије. Онамо дјевојка, док сватови још сједе за трпезом, клекне на прострте струке насред

куће, па пружи од себе руке, на које јој натрпају малијех пушака и ножева, колико год држати може, а два засједе (или заставе) узму јој ве о с главе, и држећи га раширена изнад ње један од њих говори: „Помози Бо„же, а намјери се велики добри час! Моја „сестрице! Бог ти дао мјесто порода девет „синовах и десету кћерцу за милост: два, „ка’ и два стари свата; два, каʼ и два засје„де; два, ка’ и два првијенца; два, ка’ и два „ђевера; један добар и поштен, каʼ и твој „отац; а кћерца била добра и поштена, као „и твоја мајка!" *) Уза сваки овај благослов сватови вичу : „Амин!” Кад сватови већ устану да пођу, онда опет на кућноме прагу простру струке, и дјевојка клекнувши на њих, отац јој држећи у рукама букару вина овако даје добру молитву:,,Помози Боже, а „намјери се велики добри час! Ајде с Богом,

[ocr errors]

*) Ово се овако говори, макар мајка каква била : тако се кашто може догодити, да се гдјекоји уз ове ријечи и насмије у себи.

[ocr errors]

„моја кћерце! Из овога дома изљегла у добри „час, а у други дом уљегла у бољи час! Да „Бог да, моја кћерце! да ти креши и реу„ши *) свака твоја работа, како вода о бо„жићу **), а лист и трава о ђурђеву дне! ,,И да ти сваки твој брат и пријатељ завиди „на добро! И да ти у ови дом више поврат„ка не буде, већ ако гостом кад дођеш!” А тако је, од прилике, благослови и мати, а и свекар, кад онамо с њом дођу.

7) Све ове неједнакости само сам за то споменуо, да се зна, да ја то не одобравам, и да сам о томе мислио; али при оволикој, множини пјесама и поред болести моје главе и очију за сад се друкчије није могло учинити. Хвала Богу, кад сам Дочекао, да их и овако видим наштампане! Ако дочекам, да се и осталијех овако опростим, онда ћу се избавити велике бриге; јер кад сам год на смрт морао помислити, прва ми је брига и жалост била: Шта ће бити од овијех пје

*) т. j. расте и напредује.

**) У нашијем крајевима, амо к истоку и к сјеверу, воде се зими замрзну и ослабе, али онамо, у жупноме приморју, гдје мјесто снијега пада киша, онда су нај јаче.

« PreviousContinue »