27234·3

1861, Jan. 1. Shapleigh Fund. 3 vols - $6.18

7538

41-173

54

МЈЕСТО ПРЕДГОВОРА.

Прави предговор к овоме изданију нашијех народнијех пјесама, у коме мислим саставити оно из прве и из четврте књиге

пређашњега изданија и додати још којешта онаково ново, моћи ће се само онда написати, кад све три књиге буду готове; него за сад овдје назначујем само оно, што мислим да је особито нужно за ову прву књигу. И тако:

1) Слово х ја сам у овој књизи наштампао само у онијем пјесмама, које су из онијех крајева, гдје се оно изговара Ја врло добро осјећам, како је овај посао тежак и замршен; али за сад нијесам знао друкчије чинити. Може бити, да би најпаметније било, и у народнијем пјесмама свима наштампати х свуда, гдје му је по етимологији мјесто, а у предговору казати (од прилике онако, као што је казано у предговору к пословицама од стране XI. до XXV.), како се гдје по народу изговара, па читатељи нека га читају, како ко и говори; но ја за сад то нијесам смјео чинити, да се не би, н. п. у Сри

јему или у каквоме крају Србије рекло, да сам пјесме из онијех мјеста покварио. Но и гдје сам га наштампао, наштампао сам га само, гдје би се по етимологији морало изговарати, као у Њемачком језику ch; а мјесто чистога һ (особито у туђијем ријечима) нијесам га смјео писати: ПО ОВОМЕ Се може дознати, за што на страни 260. у пјесми 346. стоји: Хоџе и аџије. На страни 298. у пјесми 406. наштампано је валаа мјесто валаха.

2) Да би се пјесме боље разумјети могле, код многијех сам назначио ошкуда су. Код којијех стоји: од Дубровника, од онијех сам гдјекоје ја писао у Дубровнику, но од чељади, која нијесу оданде родом (јер прави Дубровчани - старосједиоци — немају данас никаквијех народнијех пјесама), а највише ми их је написао од своје мајке Г. Јово Лаиновић, који се родио у Новоме у Боки од родитеља из Фоче у Ерцеговини, а прије 23 године, као дијете, дошао у Дубровник, гдје и сад тргујући живи. Тако се слободно може рећи, да су оно готово све праве Ерцеговачке пјесме, које су гдјешто по приморскоме начину и говору окренуте. Код којијех стоји :

из горњега приморја, оне сам гдјекоје ја писао по Паштровићима и на Стањевићима од жена из Побора и из Маина, а највише ми их је написао, као и много још другијех драгоцјенијех ствари, Г. Вуко Врчевић, који је родом из Рисна, а сад сједи у Будви. Многе од онијех пјесама познате су и по сусједној онуда Црној гори. У правоме предговору више ће се Ꭹ говорити како о помагачима у скупљању пјесама, тако и о онима, који су ми их помагали преписивати и штампами.

,

3) Пјесме ове ја сам се старао да намјестим у ред, како која за којом иде (при обичајима), или, како је која на коналик. Држећи се овога ваљало би, да је пјесма 81. одмах послије 78.; тако би и пјесми 613. било приличније мјесто иза 484. Може бити, да ће се овакијех погрјешака и више наћи.

4) Кад два имена дођу заједно, па се само посљедње склања, ја сам их сад са стављао, н. п. „ говори МорњаковићЈову”; „Неимање Алил-чәләбије” и т. д.; но из почетка има против овога погрјешака, н. п. у пјесми 266. на страни 181. „Уғрин Јанку говорила” (мјесто Угрин

Јанку); тако би ваљало и у пјесми 648.
на страни 477. да је састављано „с дил-
бер Илијом” и „дилбер Илију”. Вриједно
је споменути, да је у пјесми 747. на страни
592. у оваковоме догађају ушло се међу
овака два имена, н. п. „Лауш се бану
поклања” (мјесто: Лауш-бану се поклања),
и то је учињено само за то, да се у сри-
једи стиха добије трохеј!
Као што је
на страни 576. у пјесми 741. растављено
„Ал-ага”, тако би ваљало, да је ово и-
ме (које је по свој прилици скраћено од
Али-ага) растављено и на страни 281. у
пјесми 384.; али је ондје остало Алага.
Као што је на страни 566. у пјесми 737.
Ђул-кадуна, тако би ваљало и на страни
287. у пјесми 392. да је Ђул-дјевојка. Ја
сам и од прије овако састављао ријечи,
које су од два сушшесшвишелна имена, као,
н. п. диван - кабаница, самур - калпак ,
Бул-баклава, сакшијан-сәиеш, шимшир-
каша и. т. д.; по овоме правилу може би-
ти да би ваљало и синџир гвожђе саста-
вити (синџир-гвожђе). Може бити, да би
овако са суштествителнима ваљало са-
стављати и она прилагателна Турска и-
мена, која се не склањају, н. п. мор до-