БАСТИСАТИ*, ищем, v. pf. jertreten, vernioten, perdo, cf. погазити, покварити:

Лави би му чадор

бастисали

БАСУЉА, f. vide мангуљица.

Біт", m. vide срећа.

Фадец, recellere: башила се пушка,
т. ј. тргла се.

БАТИЋ, m. (у Барањи) 1) vide палацка. 2) од-
сјечен прст, пребијен кључ, ein
truncus.

Біт, m. vide бахат : За добрим се коњем баш Батли*, adj. indecl. vide срећан.
чује.

БАТА, м. (ист.) vide бато.

BATA, f. (gen. pl. 6ârâ) (y I. r., ital. batto) 1) vide батина: Триста баша по туђим леђима не боли ништа. 2) оно дрво којим се скоруп у стапу бије, ber Butterftempel, pistillum butyro faciendo:

-

Ти не пијеш млаћеницу, башом бивену BATAK, m. die Hüfte nebst dem Fuße beim Geflü gel, femur (volatilium).

БАТАЛ*, покварено, разваљено, запуштено,

tümmel,

BÀтлHJA, m. der Glückliche, felix, cf. cpeħan:
Јер је Лазо у боју башлија -
BATO, m. (jyж,)) hyp. v. 6par. 2) manchmal
fo viel als бабо (Bater), pater.

баток, m. (око Дунава доље од Пореча) де
dörrtes Fischfleisch, piscis arefactus.
БАТОЧИНА, Е. мала варошица између Багрдана
и Асан-пашине паланке, täòthen in Ger=
bien, nomen urbis.

BATPгÂHE, n. das Ausschlagen mit Füßen, calci

tratio.

н. п. пушка, сахат, виноград и т. д., verbor= |БАТРГАТИ СЕ, Гам се, v. impf. у ходу, т.ј. баben, verlassen, verwahrlost, corruptus, desertus. БАТАЛИЈА, Е. Штогод покварено, н. п. пушка, caxar, verdorbenes Zeug, res corrupta. БАТАЛИЈА, Е. vide битка.

БАТАЛИТИ, баталим, v. pf. н. п. пушку, сахат, виноград, verlaffen, verwarlofen, desero. БАТАЉАК, ЉКа, m. vide батаљнца.

цати се, изаден, calcitrare: Башрга се ногама као удовац у колу. БАТРЕЊЕ, П. bas Ermuntern, animatio. БАТРИТИ, батрим, v. impf. (у Славонији) ет= muntern, animare. cf бадар.

БАТУН, батуна, m. (у Боци) вода која стоји на једном мјесту, мања од језера, vide бара.

БАТАЉИВАЊЕ, П. baš Berwahrlofen, neglectio. | БАЋА, m. hyp. v. брат.
БАТАЛЬИВАТИ, батаљујем, v. impf. verlaffen,ne-
gligo, desero.

БАТАЉИЦА, f. Der Mumpf beš Hrmś ohne Panb,
brachium mutilum manu. cf. батаљак.
БАТАЉКА, Е. in ber Hebenšart: Хаљку на
башаљку, ber to, baculus. cf. бата, ба-

ВАТАЧИЋ, m. dim. v. батак.
БАТИНА, f. (gen. p]. батина) 1) ber to, fustis.
2) toditreich, verbera : ударили му двадесет |
башина. 3) сулудаст човјек, ber to, sti-
pes. 4) хоћеш батину! bu friegit (thut) es
gewiß nicht, nequaquam auferes (facies).
БАТИНАЊЕ, П. baš Borbringen bon buттет Зенд,
deliratio, nugae.
БАТИНАТИ, нам, v. impf, говорити којешта,
dummes Zeug daherschwägen, nugari.
БАТИНИЦА, f. 1) dim. v. батина. 2) оно на врху
рога у говечета, док се рог не очисти.
Бітити се, тим се, v. г. pf, (у Ц. г.) jurüc=

БАЎК, m 1) ber Baubau, Bauman, terriculum.
2) vide бак.

БАЎКАЊЕ, n. baš 23qubauen, terrificatio.
BAYKATH, бàучêм, v. impf. baubauen, terrifico.
БАЎКНУТИ, баукнем, v. pf. baubauen, terrefacio.
БАУЉАЊЕ, n. baš Sriehen, reptatio.
БАУЉАТИ, љам, v. impf. (у Шумад.) ићи по-
баучке, највише се говори за малу дјецу,
кад још не могу управо да иду, него тако
пужу, friedhen, repere.

БАУРА f. (у Бачкој) 1) шута овца, ein haf
ohne Porner, ovis absque cornibus. 2) у овој
загонеци: Јаше тута на баури? т. ј.
сврака на крмачи.

БАЎЧАК, ЧКА, m, vide бак.

BAX, m. (y Ayбp.) 1) das Leugnen, infitiae; yда-
рио у бах. cf. хаша. 2) ударити кога ба-
хом, т. ј. поплашити, кога особито виком
и пријетном, er[reen, terrefacio :
Удари га бахом и ршумом
Не би бахом из Клисуре тврде
BAXAT, m. das Getrappe, incessus cum sonitu,
cf. бат, бакат:

Зачу Раде бахаш од јунака Бахнути, бахнём, v. pf. unverhofft fommen, ex insperato adesse.

БАХОРЕЊЕ, П. baš Зauber, incantatio (morbi,
doloris).

БАХОРити, рим, v. impf. (у Боци) zaubern, in-
canto (morbum, dolorem), cf. бајати : 2
Нешто ме је забољела глава,
Нет, ми зови бахорицу, мајко,
Да би мене младу бахорила -
БАХОРИЦА, f. (У Боци) bie auberin, incantatrix,
с. врачара, бајалица :

Нешто ме је забољела глава,
Нег ми зови бахорицу, мајко,
Да би мене младу бахорила
Дозвала је другу бахорицу
Негми зови трећу бахорицу

БАХТАЊЕ, п.) baš Zrappen, incessus cum so- БАЧИЈА, f. bie ennerei, locus et casa mulgennitu. 2) das Streiten, contentio.

dis aestate ovibus. cf. стан, катун.

БАХТАТИ, башћем, v. impf. trappen, sonitum | БАЧИНА, f. 1) vide бачија. 2) augm. v. бак: Ба- 1 edo incedens.

БАХТАТИ СЕ, башћем се, v. г. impf. око чега, као препирати се, гонити се, ffreiten, contendere: ми смо се бахшали, ја сам се с њим бахшао.

БАЦАКАЊЕ, П. baš Umbermerfen ber Süße, s. 23. von Kindern, jactatio pedum.

БАЦАКАТИ СЕ, кам се, v. г. impf. н. п. ногама, mit den Füßen umberwerfen, jacto pedes. БАЦАЉКА, f.

БАЦАЊ, цња, т. кошар (као качица без и
једнога дна) што се по води баца те се
у њему риба хвата, eine Xrt $ifheufe, nas-|
sae genus.

БАЦАЊЕ, п. баś leife teen, punctio lenis.
БАЦАЊЕ, П. даš Berfen, jactatio.

БАЦАТИ, цам, v. impf. dim. v. бости, [eife ftechen,
leniter pungo.

БАЦАТИ, цам, v. impf. 1) werfen, jacio. 2) пуш-|

ке, озерен, emitto ictum, cf. метати. БАЦАТИ СЕ, цам се, v.r. impf. 1) werfen, jacere: бацају се дјеца камењем. 2) бацати се ноrama, ausschlagen, calcitrare.

БАцити, бадим, v. pf. 1) werfen, jacio. 2) пушку, [osießen, emitto ictum (највише се говори избациши иушку, и за то кад ко рече: баци неко пушку, други му одговори у шали: а ти иди те је узми). 3) око на што, feine Augen werfen auf etwas, es merken, oculos conjicio, cf. окомити.

БАЦИТИ СЕ, бацим се, ѵ. г. pf. 1)чим, werfen, jacio:
Прости Боже и бијела цркво,
Да се бацим једном преко тебе
2) sich auf etwas hinwerfen, se conjicere:
Па се баци на рамена Шарцу

БАЦКАЊЕ, n. dim. v. бацање.
БАЦКАТИ, кам, dim. ѵ, бацати.
БАЦНУТИ, нем, v. pf. fteen, pungo.
Бач, бача, т. vide станар.

чина ка и бачина.

БАЏАК*, m. 1) (слабо се говори) bas Bein, ber
hentel, crus. 2) vide ножа.
БАЏАКЛИЈА, f. ber ouänder Dufaten (wegen ber
geharnischten Beine), aureus hollandicus.
БАЏОМЕТ, m. (у Хрв.) ber aufnehrer, pur-
gator caminorum. cf. оџачар.

Баш*, баша, m. предњи крај од лађе, ber
Vordertheil des Schiffes, prora.

БАШ, gerabe, burus, ipsum, plane: баш не
ћу; нема баш ништа; баш сад дође.
БАША*, m. 1) у Србији и у Босни зову свакога
Турчина (који није бег или какав ага) ба-
шом (као у војводству што зову свакога
Варошанина господором), н. п. Усеин ба-
ша, Смаил баша и т. д. 2) баше, pl. (тако
су се у Србији звали јањичари послије
пошљедњега Њемачкога рата), eine Wrt
Adeliger, nobilium genus:

Осилише баше Биоградске

БАША, М. тако снахе у Сријему зову свекра. cf. бача.

БАШАЛУК*, m. bie Bürbe eines баша, dignitas чой баша.

БАШЁЊЕ, П. 1) baš afchen (баша и einem fagen), appellatio zou бaшa nomine. 2) das sich-zumбаша=тафеп, zo facere se ipsum zо баша. 3) das Leugnen, infitiatio.

BÁшEHE, n. das Betragen wie ein Bascha, affecta-
tio dignitatis zой баша.

Башин, а, о, beѕ аfфа, той баша.
БАШИНА, f. (у Ц. г.) cf. шарило.
БАШИНСКИ, ка, ко, Зафа=, чой баша, тобт
баше.

БАШИТИ, шим, v. impf. 1) кога, и einem баша!
Гаден, то баша appello aliquem. 2) што,
leugnen, infitiari, cf. 6ax.

2) (у Барањи) стабло у прорасла црнога лука, на којему је горе сјеме, cf. цволика. | БАшити се, шим се, v. r. impf. fih zum 23афа БАЧВАНИН, m. Siner aus ber Бачка, Serbus e Бачка.

machen, facere se ipsum tov бaшa.

БАШИТИ СЕ, башим се, v. r. impf. 1) fidh als Bascha betragen, stolz thun, affecto zou бaшa dignitatem et jus: шта се башиш туда? немојде се ти туда башиши! 2) vide ока

нити се.

БАШИЦА, f. (у Сријему) ber Borlauf, vinum |БЕГЛУК*, m. 1) bie Großne, angaria, opera serva:

ustum primum. cf. ртница.

БАШКА", особито, н. п. он живи башка од свога оца, т. ј. не живи с оцем, abgefonvert, separatim:

Башка ће нам дворе поградити БАШКАЛУЧЕЊЕ, n. baš 26fondern, separatio. БАШКАЛУЧИТИ, чим, v. impf. abfonbern, separo, ef. дијелити.

БАШ-Кнез, m. cf. кнез.

БАШЛУК*, m. 1) у варошке преслице оно горе

отишли на беглук. 2) ber Siscus, baš Mera= rium, die Kammer, der fürstliche Schaß, fiscus: војницима дају барут из беглука, узели му све у беглук (Fonfiširt).

БЕГЛУЧЕЊЕ, П. ber Grobnbienft, operae servae praestatio.

БЕГЛУЧИТИ, ча́м, v. impf. frobnen, angariam praesto.

БЕГЛучки, ка, ко, н. п. чардак, амбар, Бerr= schaftlich, domini.

на што се повјесмо навија (а сеоска је Бегнути, нём, (ист.) vide бјегнути. преслица самотвора, па је мјесто баш- Бќго, m. hyp. v. бёг.

лука горе као лопатица), ber Roden, colus. | Бегов, а, о, без Begs, чой бег.

2) оглавар коњски, ber Salfter, capistrum. | БЕГОВАЦ, беговца, m. einer von bes Begs leu= БАШОВА ГРАДИНА, f. vide Балшова градина. БАШТИНА, f. 1) очевина, или оно мјесто гдје се ко родно, ber Bruno uno Boden mo einer geboren, solum natale. 2) das Grundstück, fundus:

BÈ, interj. geh! abi:

Бе не лудуј моја снао драга

ten, homo той бег, miles, puer: Беговац је
беговац, ако не ће имати ни новац, а ма-
гарац је магарац, ако ће имати и златан
покровац.

БЕГОВИЦА, f. bie Begin, uxor чой бег.
Беговски, ка, ко, дет бег дебörig, той бег.
БЕГУНАЦ, НЦА, m. (ист.) vide бјегунац.
БЕГУНИЦА, f. (ист.) vide бјегуница.
БЕГУНЧЕ, чета, п. (ист.) vide бјегунче.
БЕДА, f. (ист.) (ѵос. бедо) vide биједа :

Иди бедо, аратос те било -
БЕДАН, дна, дно, (ист.) vide биједан.
БЕДЕВИЈА, f. Wrabifhe Štute, equa arabs. cf. ат-

БЕБА, f. Sinderwort für ein fleines inb, infans | БЕДРИКА, f. eine Sattung Lepfel, mali species.

sermone infantium.

БЕБИЦА, f. dim. v. беба.

БЕВУТ, бевута, m. (у Земуну) дошао у бевут,
т.). обезнанно се, vide незнан.
Ber", m. 1) Urt Adel, dem Fürsten entsprechend, no-

БЕДРИНИЦА, f. у пјесми сабља што уз бедру
стоји : лути

Повадише сабље бедринице
БЕДРИЦА, f. (ст.) vide бедро:
Па потрже мача од бедрице

biles quidam Turcarum: Живи као бег на БЕДРО, n. (pl. бёдра, gen. бедара̂) henfel, crus. Херцеговини. 2) у Дубровнику реку свакоме | БЕЂЕЊЕ, п. (ист.) vide бијеђење. човјеку кад хоће да покажу да га поштују, БЕЖАН, f. (ист.) vide бјежан.

ber Berr, dominus, cf. бан, господар. 3) (у | БЕЖАН, m. (ист.) vide бјежан. Хрв.) vide младожења.

Бег, ш. (ист.) vide бијег.

БЕЖАЊЕ, п. (ист.) vide бјежање.

• БЕЖАТИ, Жим, (ист.) vide бјежати.

БЕГАНИЦА, f. (у Уж. н.) Xrt 23irnen, piri genus.
БЕГАЊЕ, П. (ист.) vide бегање.
БЕГАТИ, гам, (ист.) vide бјегати.
БЕГАЦ, бекца, m. (ист.) vide бјегац.
БЕГЕЈ, Бегеја, m. ein Gluß in Banat, fluvii nomen.
БЕГЕНИСАТИ", ишем, v. pf. н. п. дјевојку, јело |
какво, чоху, Befallen finden, probo: Ко кога
бегениме, с оним и јегленише.
БЕГИЊА, Г. (у Дубр.) vide госпођа. cf. бег.

БЕЖУНАР, бежунара, m. (ист.) vide бјежунар.
БЕЗ, оnе, sine. cf. брез.
БЕЗ*, m. vide платно 6.
БЕЗАДЊИ, ња, ње, (у Ц. г.) н. п. јама (која нема
дна), воденов, fundo carens.
БЕЗАДЊИЦА (јама), f. (у Ц. г.) vide бездана:

Тако се не амбисао, као јама безадњица!
БЕЗАЗЛЕН, а, о, обne Wrg, arglos, unfulbig, in-

nocens.

БЕЗАЗЛЕНОСТ, f. bie un, innocentia,

БЕЗДИНАЦ, нца, m. Einer von Бездин.

БЕЗАКОНИК, m. ein Men one Religion, carens | БЕЗДӥнски, ка, ко, von Бездин.
religione (понајвише калуђери говоре).
БЕЗАКОНИЦА, f. Grauenzimmer ofne Religion,
mulier carens religione.

БЕЗАКОЊАК, m. (у Ц. г.) vide безаконик.
БЕЗАКОЊЕ, П. (ст.) bіе Grreligion, impietas:
У Инђији тешко безакоње:
Не поштује млађи старијега
БЕЗАР, m. vide платнар.

БЕЗБОЖАН, жна, жно, gottloš, atheus.
БЕЗБОЖНИК, m. ein Sottlofer, atheus.
БЕЗБОЖНИЦА, f. bie Sottlofe, athea,

БЕЗБОЖНИЧКИ, ка, ко, ber Sottlofen, atheorum.
БЕЗБОЖНОСТ, f. bie Sottlofigfeit, impietas.
БЕЗБОЖЊАК, м. (у ц. г.) vide безбожник.

БЕЗДРВАН, вна, вно, (у Ц. г.) н. п. земља, т. j. гдје нема дрва, hollos, carens lignis. БЕЗДУШАН, Шна, шно, berzloś, üѕ, еxрга cordis, sensus.

БЕЗДУШНИК, т. човјек, који не мари за душу
(као да је и нема), ber Berzlofe, &übllofe,
expers cordis, sensus:

Хајт отоле Божи бездушници!
Баволи вам понијели душу! -

БЕЗДУШНИЦА, f. женско, које немари за душу,
die Herzlose, Fühllose, mulier expers cordis,

sensus.

БЁЗЙЛАН, лна, лно, aufrichtig, sincerus. cf. бе

зазлен.

БЕЗБРАТНИЦА, f. bie 23ruberlofe, quae caret fratre : | БЕЗИМЕНА НЕДЈЕЉА, f. beißt bie britte Bohe ber

Па што те ти сестре безбрашнице

БЕЗБРИЖАН, Жна, жно, forglos, forgenfrei, solutus

cura, securus.

БЕЗВЕРНИК, m. (ист.) vide безвјерник.

БЕЗВИРНИК, m. (зап.) vide безвјерник.

großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. Прва се недјеља зове чиста, друга цачиста, трећа безимена, четврта средопосна, пета глува, шеста цвјешна,

седма велика.

БЕЗВЈЕРНИК, m. (у Ц. г.) који нема вјере, ber | БЕЗИМЕНИ, на, но, namenlos, обne Namen, anoTreulose, der Ungetreue, infidelis:

Од Турчина стара безвјерника БЕЗВОДАН, дна, дно, н. п. земља, мјесто, waffer= los, carens aquis.

nymus. БЕЗИСТЕН*, m.:

Асан гради нове безистене Да идемо нову безистену БЕЗЈАК, m. Æölpel, stolidus : иди безјаче један, sagt z. B. der Vater zum Sohne, der etwas bummes gethan ober gefagt bat (cf. Безјак in den Truberischen Vorreden um A. 1560). БЕЗМАТАК, тка, т. кошница у којој нема матице, weiferlofer Bienenftod, apes sine regina.

БЕЗВОНИК, m. (у Грбљу) човјек који нема вола, | der keinen Ochsen hat, bobus carens. Ja oвe ријечи у Србији нијесам чуо, али се опомињем да су они који имају своје волове орали од своје воље без и каке плате | онима који их немају; а тако кажу да се отприје и у Грбљу чинило, али већ готово | БЕЗМИТИЙ ВРАЧи, m. pl. који нијесу примали да је престао тај обичај.

БЕЗГЛАВАН, Вна, вно, 1) н. п. кућа, обне Дber=
baupt, 3. 23. eine Gamilie, beren старјешина |
gestorben, carens principe, patre familias, ca-
pite. 2) жена безглавна, која нема мужа,
gattenlos, carens marito.

БЕЗГЛАСАН, Сна, сно, timmlos, voce carens.
БЕЗГРЕШАН, ціна, шно, (ист.) vide безгрјешан.
БЕЗГРЕШНОСТ, f. (ист.) vide безгрјешност.
БЕЗГРИШАН, Шна, шно, (зап.) vide безгрјешан.
БЕЗГРИШНОСТ, f. (зап.) vide безгрјешност.
БЕЗГРЈЕШАН, шна, шно, (јуж.) fünòlos, sine |
noxa, sine peccato.

БЕЗГРЈЕШНОСТ, f. (јуж.) біе ©ünblofigfeit, Un
schuld, innocentia.

БЕЗДАН, m. (у Ц. г.) vide бездана.

БЕЗДАНА, f. 1) ber 2lbgrunb, abyssus, cf. безад-
њица, бездан, безданица:

Цар намаче два џелата млада,
Откида их једног по једнога,
Те их баца доле у бездану

Muтa, unbestechliche Aerzte, incorrupti medici (ber beil. Rosma uno Damian). cf. врачи. БЕЗМЛИВНИЦА, f. Уу приповнјеци како је нека најмљена жена жалећи туђега мужа говорила: „Ја сам јадна безмливница, ја сам јадна бесолница” (т. ј. која нема млива и сoлн), die Mehllose, die kein Mehl hat, quae caret farina.

БЕЗОБЗИРКЕ, Т. j. без обзира, обне итиеђен,

sine respectu: оде безобзирке, т. ј. тако брзо да се није имао кад обазрети. БЕЗОБЗИРЦЕ, vide безобзирке. БЕЗОБРАЗАН, Зна, зно, фамlos, impudens, cf. безочан.

hamlofe, impudens fe

БЕЗОБРАЗЛУК, m. vide безобраштина.
БЕЗОБРАЗНИК, m. ber hamlofe, impudens, cf.
безочник.
БЕЗОБРАЗНИЦА, f. bie
mina, cf. безочница.
БЕЗОБРАШТИНА, f. (у Ц. г.) біе Цnberfhämtheit,
chamlofigfeit, impudentia, cf. безочанство.

Са безорја Турци кенсаше

2) код града Голупца јама с водом, nom. pr. | БЕЗОРЈЕ, п. некако мјесто (?): БЕЗДАНИЦА (јама), f. (у Ц. г.) vide бездана 1: А то није ледена тавница, Но некака јама безданица Бездин, Бездина, т. намастир у Банату, me eines * monasterii nomen.

БЕЗОЧАН, чна, чно, (у Дубр.) vide безобразан. БЕЗОЧАНСТВО, П. (у Дубр.) vide безобраштина. = |Бізочник, m. (у Дубр.) vide безобразник. БЕЗОЧНИЦА, f. (у Дубр.) vide безобразница.

Бізочік, m. vide безочник.

БЕЗРИБИЦА, f. ber leftling, Nefterl, cyprinus al-|
burnus minor.

БЕЗРОДАН, дна, дно, unfruchtbar, infecundus.
БЕЗРОДНИЦА, f. vide безроткиња:

Ја нијесам всето безродница

Но да видиш ала и белаја
БЕЛА НЕДЕЉА, f. (ист.) vide бијела недјеља.
БЕЛАИЦА, f. (ист.) vide бјеланца,
БЕЛАНЦЕ, П. (ист.) vide бјеланце.
БЕЛАСАЊЕ, П. (ист.) vide бјеласање.
БЕЛАСАТИ СЕ, са се, (ист.) vide бјеласати се.

БЕЗРОТКИЊА, Г. Која нема рода, ein rauenzim=|БЕЛАЦ, Лца, m. (ист.) vide бијелац.

mer baš feine invermanbtfhaft. bat, mulier ca- БЕЛА ЦРКВА, f. (ист.) vide Бијела црква. rens cognatis:

Анђе моја ти си безрошкиња:

Свак ми чедо честитује младо,

Од рода ти ниђе нико нема

БЕЗУМАН, мна, мно, unvernünftig, demens:
Све Брђане безумне јунаке —
Дробњаци су безумни јунаци -

БЕЛАЧА, f. (Ист.) vide бјелача.
БЕЛАШ, m. (ист.) vide бјелаш.
БЕЛЕГА, f. (ист.) vide биљега.
БЕЛЕГИЈА*, f. vide гладилица.
БЕЛЕЖЕЊЕ, П. (ист.) vide биљежење.
БЕЛЕЖИТИ, Жим, (ист.) vide биљежити.
БЕЛЕНЗУКЕ", Зука, f. pl. vide наруквице.

БЕЗУМИТИ, МИМ, v. impf. bethören, binter baš БЕЛЕти, белим, (ист.) vide бијељети.

limt führen, decipere, cf. варати, завара-| БЕЛЕТИ СЕ, лим се, (ист.) vide бијељети се.

БЕКАВИЦА, f. 1) срицање у буквару, baš 23u= ftabiren, syllabarum prolatio: учи бекавицу; изучно бекавицу. 2) bie 23löferin (3. 23.

af), balatrix: нађох село манитијех људи, и напросих сто векавица и триста бекавица (у приповнјеци).

БЕКАРИЦА, Г. (у Грбљу) име кози, Зедепнате,
nomen caprae indi solitum.

БЕКЕ, f. (у Ц. г.) надимак женски.
БЕКЕЉЕЊЕ, П. òas Mauleten, rictio.
БЕКЕЉИТИ СЕ, бекёљим се, ѵ. г. impf. на кога,
das Maul fletschen, ringor.
БЕКИЦА, f.

infantium.

БЕЛИДБА, Г. (ист.) vide бјелидба.

БЕЛИЈА, Г. Т. ј. Погача бијела, bie Beiße, alba
Арами им погачу белију

БЕЛИЛО, п. (ист.) vide бјелило.
БЕЛИЉА, f. (нст.) vide бјелиља.
БЕЛИНА, f. (ист.) vide бјелина.

Белити, белим, (ист.) vide бијелити.
БЕЛИТИ СЕ, белим се, (ист.) vide бијелити се.
БЕЛИЦА, Г. (ист.) vide бјелица.

БЕЛИЧАСТ, а, о, (ист.) vide бјеличаст.
БЕЛНУК*, m. ein langes weibliches Unterfleib mit
Aermeln, tunicae muliebris genus.
Ој ђевојко дилберчићу!
У бијелу белнучићу,

Ко ти среза бијел белнук,
Отишло му све у беглук
БЕЛНУЧИЋ, m. dim. v. белнук.
БЕЛОБРК, m. (ист.) vide бјелобрк.
Белов, белова, m. (ист.) vide бјелов.
Белов, а, о, (ист.) vide бјелов.

БЕЛОВАР, Беловара, m. (ист.) vide Бјеловар,
mit allen Ableitungen.

БЕЛОВИНА, f. (ист.) vide бјеловина.

inderwort für haf, ovis sermone | БЕЛОВЉЕВ, а, о, (ист.) vide бјеловљев. БЕЛОГРАБ, М. (ист.) vide бјелограб. БЁКНА, f. (у Ц. г.) надимак женски. ВЕЛОГРЛИ, ла, лб, (ист.) vide бјелогрли. БЕКНУТИ, бекнем, v. pf. 1) böfen, ballare. 2) не | БЕЛОГУЗ, m. (ист.) vide бјелогуз. зна ни бекнуши, т. ј. не зна ништа, ни про- | БЕЛОГУЗА, f. (ист.) vide бјелогуза. говорити. БЕЛОДАНО, (Ист.) vide бјелодано. БЕКУТА, Г. himpfwort für ein fhlechtes afchen=|БЕЛОЈУГ, m. (ист.) vide бјелојуг. meffer, convicium in cultrum plicatilem sum, pravum.

Біл, бела, т. (ист.) vide бјел.
БЕЛА, f. (ист.) само у овој загонеци:
белу зове: дај ми бело бела леба
бела скута (т. ј. овца и јагње).
BEJA, f. Frauenname, nomen feminae:
И пред њима Белу Станишића
БЕЛА, f. adj. (ист.) vide бијела.

obtu-|БЕЛОКОРАЦ, Окорца, m. (ист.) vide бјелокорац.
БЕЛОЛИК, а, о, (ист.) vide бјелолик.
БЕЛОНОГА, f. (ист.) vide бјелонога.
Бела | БЕЛОЊА, m. (ист.) vide бијелоња.
испод | Белим*, cf. ваља да, може бити : белким ће
и он доћи.

БЕЛУГ, т. (ист.) vide бјелуг.

БЕЛУГА, f. (ист.) vide бјелуга.
БЁЛУГОВ, а, о, (ист.) vide бјелугов.

БЕЛАИСАТИ, аншём, v. pf. ударити на белај, | БЕЛУТАК, ТКА, m. (ист.) vide бјелутак.
vide огрансати.
БЕЛУШАСТ, а, о, (ист.) vide бјелушаст.
БЕЛА*, белаја, m. ber Unfall, baš Unglüct, ma-|БЕЛУШИНА, f. (ист.) vide бјелушина.
lum, ef. зло, биједа: белај! ударно сам на Бељ, m. (у Славонији) vide бјелика.
белај;
БЕЉ, m. (ист.) vide бије..