Бирачити, бирачим, v. impf. (у Хрв.) паљет- БЙСКУП, m. (код кршћана) ber ifhof, episcoковати по винограду (а за кукурузе ка- pus. cf. владика 1.

жу палешковаши)namlefen (im Beinberge), БИСКУПОВ, а, о, òes of episcopi. cf. влаracemor. cf. пабирчити.

Дичин.

БИРАШЧЕ*, eines, unum (један), cf. бињашче. | БИСКУПСКИ, ка, ко, biföfli, episcopalis. cf. БИРВАТИ, m. pl. (у Сријему) an bem laftwagen,

Владичански.

mei (tare, runbe, ber länge nach auf ben = |Биснило, п. (зап.) vide бјеснило.
fen liegende, bie laft beš Bagens zrifфen Биснити, ним, (зап.) vide бјешњети.
haltende Bäume.
БИСНОЋА, Ғ. (зап.) vide бјесноћа.

БИРЗА, f. плијесан која се ухвати поврх вина,
Schimmel, mucor.

БИРИ, БИРИ! aut um bie jungen Eruthübner
rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae.
БИРКА, f. (у Бачкој) Xrt hafe, ovis genus.
БИРЛИЈА, f. (ст.):
Бирлија добрија

У риту тонула

Из рита говори:
Дарци моји дарци
Коме ми остасте?

БИРМАНАЦ, ӑнца, m. (од бароновац ? од ба-
рона Тренка?) ber linienfolbat, miles justus,
continuus: ухватили га у бирманце.
БИРОВ, бирова m. ber Unter=кнез im Dorfe,
genus magistri vici.

БИРОВИНА, f. (у Бару) што се год даје попу,
die Pfarrgebühren, jura stolae.
БИРОВЉЕВ, а, о, beš биров, sculteti.
БИРТ, m. (у Банату) 1) vide крчма:
Кад пијете вино по биршови
2) vide крчмар:

-

На капији бирша Крепси-бирта
вирташ, бирташа, m. vide крчмар.
БИРТАШЕВ, а, о, bes Births, cauponis.
БИРТАШЕЊЕ, П. baś henten, cauponatio.
БИРТАШИТИ, бирташим, v. impf. Birth fein,
cauponor.

БИРТАШИЦА, f. vide крчмарица.
БИРТАШКИ, ка, ко, vide крчмарски.
БИРЦАУЗ, М. (2Birthshaus) vide крчма.
БИРЧАНИН, М. човјек из Бирча:

Док погубим Бирчанин-Илију
БИС, m. (зап.) vide бијес.

БИСАГ, бисага, m. (pl. бисáзи) (у Ц. г.) vide бисаге.

БИСАГЕ, бисагâ, f. pl. ber Duerfa, mantica.
БИСАН, сна, сно, (бисни, на, но, comp. бишњи)
(зап.) vide бијесан.

БИСЕР, m. bіе Perle, margarita.
БИСЕРИЙ, на, но, н. п. зрно, Perlen=, marga-
БИСЕРОВ, а, о, fritarum.
БИСЕР-ПАРТА, f.:

Зелен венац вије, бисер-иарту ниже БИСЁРЧЕ, чета, п. (ст.) bie liebe fleine Perle, margarita:

Ја јој рекох: добар вече дилберче!
Она мене: дођ' довече бисерче
БИСКАЊЕ, П. баs läufefuchen, aufen, pediculo-
rum lectio.

БИСКАТИ, биштём, v. impf, кога, einem äufe
suchen, legere pediculos.

| БИСОМУЧАН, чна, чно, (зап.) vide бесомучан. БИСТ, f. (зап.) vide бијест.

|

БИСТАР, тра, тро, flat, limpidus: бистра вода као ракија ; у њега је бистра глава. comp. бистрији, ја, је.

БИСТИЈЕРНА, f. (у Ц. г.) eine Baffergrube, cisterna. cf. студенац, бунар, почуо.

БИСТРА, f. (у Рисну) име женско, Grauenname,
nomen feminae.

БИСТРЕЊЕ, П. bas Alären, limpidatio (?).
БИСТРИНА, f. bie Alarheit, limpitudo.
БИСТРИТИ, рим, v. impf, н. п. воду, flâren,
limpido:

Рогом воду мућаше,
А очима бистраше

-

БИСТРИЦА, f. 1) ријека, ein lub, fluvii nomen:
Док начини високе Дечани
У приморју код воде Бистрице
2) ракија, bie Klare, limpida;
Ту их Јаков дочекао дивно,
И дао им бистрицу ракију,
Па сједоше трудни починути
БИСУН, м. у загонеци, cf. сисун.
БИСТРОЋА, f. vide бистрина.

БИТАНГА, f. (у војв.) 1) љенивац, скитница,
ber Saulenjer, qui nihil agit, otiator. 2) кљу-
се, које се нађе у селу или у пољу, а не
зна се чије је, baš berrnlofe pferb, equus
domino carens, ef. јова.

БИТАНЖЕЊЕ, n. baš Saulenjen, cessatio, otiatio.
БИТАНЖИТИ СЕ, жим се, ѵ. г. impf. faulenzen,

5) бије из пушке или пушком, из топа или топом, фіеßеn, treffen, ferio. 6) бију сахати, schlagen, pulsaré. 7) 6нje у тамóуpy, schlagen, fpielen, pulsare:

Лулу пије, у тамбуру бије

У Бишћанску високу планину -
БИШЋЕ, П. Може бити да је к истоку даље
од Хрватске Бишће постало од Бихаћ
(особито по онијем падежима у којима се
х претвора у ш, н. п. из Бишћа, у Бишћу):
Ал' је Бишће тама попануло

БЈЕГА, Г. (јуж.) само у овој загонеци: Чуча
чучи, бјега бјежи, скочи чуча те увати
бјегу (т.ј. мачка и миш).
БЈЕГАЊЕ, П. (јуж.) vide бјежање.
|БЈЕГАТИ, Гåм, impf. (јуж.) vide бјежати.
вЈЕГАЦ, бјекца, m. vide бегунац: Бјегац се
Држи једног пута, а поћера сто.
БЈЁГНУТИ, нем, v. pf. vide побјећи:

Ријеч рече, бјегну на трагове
БЈЕГУНАЦ, Нца, m. (јуж.) ber Glühtling, fugitivus.
БЈЕГУНИЦА, f. bie Glühtige, profuga (у Боци се
особито бјегуница зове жена која од мужа
побјегне у род):

5) бије (сваке године) град, слана, пламењача, heimfuhen, affligere. 9) бити воду у пушку, т. ј. сабијајући воду у пушку огледати јели цијев добра, јер кажу кад се вода одозго силом потјера, да ће ударити ако гдје најмања одушка има. 10) н. п. | бије вода из камена, крв из ране, врућина из пећи, hervorfchießen, prosilire. Бити, будем (буднём, биднём), јесам, био, била, v. fein, esse: био раније доћи, би hätteft follen früher fommen; не био га звати; не био му давати; жив био! bu foluft Тебен! срећан био! не било те мајци! ba dich der Guckuck! abi in malam rem! БИТИСАТИ, ИШём, v. pf. vergeben, praeterlabor: било и битисало, т. ј. било на и прошло. BйTи CE, биjêм ce, v. r. impf. 1) sich schlagen, БИТИ СЕ, confligo: Бије се као ала с берићетом; БЈЕЖАН, m. (јуж.) ber gern flieht, fugitor. Бјебијем се с памећу, ringen, luctor. 2) бију жанова мајка пјева, а Стојанова плаче. се рибе, von der Begattung ber ifhe, ccëunt |БЈЕЖАЊЕ, П. (јуж.) baš gliehen, fuga. БЈЕЖАТИ, ЖИМ, v. impf. (јуж.) lieben, fugio: бјеж одатле, деб ед! abi.

pisces.

Да не рече, е сте бјегунице БЈЕГУНЧЕ, чета, m. ein junger Sluchtling, puer fugitivus (у Боци се особито говори за жену која побјегне од мужа, као бјегуница). |БЈЕЖАН, f. (јуж.) 1) Sliehenbe, fugientes. 2) bie lucht, fuga: родно се уз бјежан.

BйTKA, f. die Schlacht, pugna, cf. 6oj.
БИЋЕ, п. (у Дубр.) ber Beftanb, bas Bermögen, БЈЕЖУНАР, бјежунара, m. vide бјегунац.
Pabe und Sut, substantia, facultates: остао | БЈЕЛ, бјела, т. (јуж.) eine Sattung Çime, quer-
без бића.

БИХАЋ, Бишћа, т. 1) између Трогира и Кастела на главици око 1/2 сахата од мора зидине од старога града (за који се приповиједа да је био столица Хрватскијех краљева); сад је на њима црква. 2) Geftung in Türkisch-Kroatien, nomen urbis.

Бич, бича, m, bie Peitfe, flagellum, scutica. БИЧАЉЕ, n. ber Weitfchenftiel, manubrium seuticae. 1

БИЧЕ, чета, ба tierlein, taurulus.

cus genus.

БЈЕЛА, f. (јуж.) само у овој загонеци: бјела бјелу зове: дај ми бјело б'јела љеба испод б'јела скута (т. ј. овца и јагње). cf. бела. |БЈЕЛАНЦА, Е. бијела чарапа, weißet trumpf, tibiale album.

БЈЕЛАНЦЕ, П. (јуж.) ß iweiß, albumen. BJEлÀCÂHE, n. (jyж.) das Weißlich-sein, Blißen, albicatio.

БЈЕЛАСАТИ СЕ, сам се, v. r. impf. (јуж.) weiß= lich sein, albico.

БИЧИНОВАЦ, овца, m. Wrt großes Meffer (Pano | БЈЕЛАСИЦА, f. планина у Херцеговини.

БЈЕЛАЧА, f. (по југоз. кр.) бијела сукнена мушка хаљина с рукавима, која се у Херцеговини и у Црној гори носи као у Србији гуњ, само што се по бјелачи опасују, а по гуњу не. Бјелача се у Црној гори зове и гуњина. Иrt weißen Männerleibes, vestis genus: Длака по длака, ето бјелача; зрно по зрно, ето погача; капља по капља, ето Морача.

БЈЕЛАШ, m. (јуж.) бијел коњ, ber himmel, equus albus, cf. бијелац, ђогат:

А најдаље паша на бјелаша БЈЕЛАШНИЦА, f. планина у Босни око 6 сахата од Сарајева.

БЈЕЛЕГ, m. (у Ц. г.) vide биљег:

ђа, baś 23leichen, bie Beit ba man Ceinmanb|БÈЛОША, f. у загонеци, cf. толаш. bleicht, tempus insolandis linteis. БЈЕЛОШЉИВА, f. (у Рудн. н.) vide тургуња. БЈЕЛИЈАНКА, f. (у Уж. н.) 2Xrt 2Birnen, piri genus. |БЈЕЛОШЉИВАЧА, f. ракија од бјелошљиве. BJEлHKA, f. (y II. r.) der Splint, alburnum, cf. ьJÈлŶг, m. (jуж.) das weiße (männliche) Schwein, бељ, бакуља.

bidus. БЈЕЛОБРЕ, m. (јуж.) ber einen blonden onurbart| ВЈЕЉЕГ, m. (у Ц. г.) vide биљег : bat, ahenobarbus (?). БЈÈлов, бјелова, m. (јуж.) ein weißer Sunò, са-|БЈЕЉИНА, f. (al augm.) vide бијељ: Ко пружа ноге изван бјељине, озепшће му.

БЈÈлов, а, о, (јуж.) von ber бјел-іфе, quercinus. |ВЈЕСНИЛО, п. (јуж.) vide бјесноћа.
вЈеловір, Бјеловара, m. (јуж.) tabt in Rroa= |БЈЕСНИТИ, Ним, vide бјешњети.
tien, nomen urbis.

БЈЕЛОВА́РАЦ, рца, m. човјек из Бјеловара.
БЈЕЛОВАРСКИ, ка, ко, von Бјеловар.
БЈЕЛОВИНА, f. (јуж.) Æichenbold, lignum querci-

БЛАГО МЕНИ! благо теби! благо њему, wot mir! beatum те! благо ли си мени! БЛАГОВАТИ, благујем, v. impf. fomaufen,epulor:

госовен, или: Бог да благосови! (іф Гед= nen lassen, Segen nehmen:

У оба се ајдук благосови

Благост, благости, f. bie Súte, Sutmüthigfeit, bonitas.

Или ћемо враговати, или ћемо благоваши | БЛАГОЧАСТИВИ РИМ, m. (nah &vosßns) fromm, (у приповијеци);

Ајте сада пијте и благујше
БЛАГОВЕСТ, f. (ист.) vide благовијест.
БЛАГОВИЈЕСТ (говори се и благовијести pl.),
f. (јуж.) bašeft Mariä Berfünbigung (ven 25.
), annunciatio B. V.M.: Благовијест
приповијест (што се тиче зиме). Да човјек
убије гују прије благовијести, па да усади у
њезину главу чесно бијелога лука да никне |
до благовијести, па да га задјене за капу
на благовијест кад пође к цркви, онда би
познао све жене које су вјештице: све би
се купиле око њега да му отму или украду
оно чесно (тако приповиједају).
БЛАГОВИСТ, f. (зап.) vide благовијест.
БЛАГОВЈЕШТЕНИЈЕ, n. (по манастирима) vide
благовијест.

БЛАГОВОЊЕ, П. (по зап. кр.) ber Boblgeruch,
odor suavis, cf. мирис.
БЛАГОДАТ, f. ber

egen, favor, salus, incrementum: благодаш Божја пада на земљу (кад| иде киша).

БЛАГОДЕТ, f. vide благодат.
БЛАГОДЕТАН, тна, тно, едеnóreim, salutaris,
prosper.

ьлÅгOJE, M. Mannsname, nomen viri.
БЛАГОСИЉАЊЕ, n. baš Segnen, benedictio.
БЛАГОСИЉАТИ, благосиљам, v. impf. fegnen, be-

nedicere:

Краљ га куне, Урош благосиља БЛАГОСЛИВЉАЊЕ, n. vide благосиљање. БЛАГОСЛИВЉАти, благосливљам, vide благоси

љати.

Благослов, благослова, m. Gegen, benedictio. БЛАГОСЛОВЕН, благословена, но, (благословени, на, но) дefegnet, benedictus. БЛАГОСЛОВИНА, f, у приповијеци како је некакав хотећи уставити таљиге ухватно за чатлов па се чатлов скинуо и онај на таљигама побјегао а он с чатловом пао натрашке : Еј тужан ! где не увати за осовину и за благословину, него за оно што

се смиче и намиче !

rechtgläubig, Gott recht verehrend, pius, orthodoxus. Срби кажу: први је Рим био благочасшиви, па ће бити и пошљедњи. Благош! (у Ц. г.) vide благо: благош мени! БЛАЖ, m. Blafius, S. Blasius (3. febr.): Канделора зима фора; вели Блаж да је лаж (или: за њом иде Блаж, који вели да је лаж). сf. Влахо.

БЛАЖЕН,

а, о, 1) felig, beatus: Трпљен спасен по готову блажен. 2) (у Дубр.) као мјесто проклеш, Euphemismus für verut, maledictus: до подне сам стајао у тој блаженој комарди док сам оку меса купно. BлÁжEHA MÀPHJA, f. den 17. Juli alten Styls, orњена Марија:

-

Њим долази блажена Марија
БЛАЖЕНА ПАЛИЦА, f. (у Ц. г.) vide бадњачица:
Наложише блажене палице

БЛАЖЕНИ ЧКАЉ, m. bie Rarbobenebifte, centaurea
benedicta.

БЛАЖЕНСТВО, n. bie eligfeit, beatitudo.
БЛАЖЕЊЕ, 1) п. affen von guten (b. i. leif)

Speisen, im Gegensaße des Fastens, epulatio.
2) das Besänftigen, mitigatio.

Блажити, блажим, v. impf. 1) (доље преко Мо-
раве) fo viel al мрсити 1. 2) кога, befänftigen,
mitigo.

БЛАЖЊЕЊЕ, П. liebfofen, trein, blanditiae.
БЛАЗИНА, f. ( Хрв.) vide перина.
|БЛАЗИЊА, f.(у Кастелима) vide узглавље, јастук.
Блазнити, блазним, v. impf. (у прим.) мило-
вати (н. п. руком кога), liebofen, treicheln,

blandior.

|БЛАОР, m. (у Ц. г.) vide блавор.
БЛАТАН, тна тно, Fotbig, moraftig, lutosus.
БЛАТАНЦЕ, n. dim. v. блато.
БЛАТИШТЕ, 1) (у Боци) мјесто гдје је би-
ло блашо (језеро), Srt wo eint ein Gee ge=
wefen, locus ubi lacus fuit. 2) nom. propr. рав-
нина у Ловћену ниже Ивановијех корита.
БЛАТИШТЕ, n. augm. v. блато.

блато, п.1) ber Roth, lutum, cf.као. 2) (у Ц. г.)
ber See, lacus, cf. језеро.

БЛАГОСЛОВИТИ, гословим, v.pf. fegnen, benedico. | БЛАТОВИТ, а, o, voll Roth, lutosus. БЛАГОСЛОВИТИ СЕ, гословим се, v. г. pf. у ко- |БЛАТУШИНА, f. Gumpfwaffer, aqua palustris : ra, vide благосовити се.

Напише се воде блашушине,

Благословно, у пјесми мјесто благословено:
Од мене ти просто благословно
Благосов, благосова, m. vide благослов.
БЛАГОСОВЕН, совена, но, vide благословен.
БЛАГОСОВИТИ, госовим, vide благословити.
БЛАГОСОВИТИ се, госовим се, ѵ. г. pf. у кога,
т. ј. рећи свештенику: благосови! као
што Србин говори свагда кад се с њим
састане, а он му на то одговори: да си бла-Блашце, п. hyp. v. благо.

Попадаше ка и орлушине

БЛАШКО, m. ein Mannšname, nomen viri.
БЛАШКО ЛИ СИ мени! һур. ѵ, благо, wohl mir!
beatum me! cf. благо:
Мене веле да ожене,
Блашко ли си мене!
Али жена љеба оће,
Тешко ли си мене!

БЛЕБЕТАШ, блебеташа, m. (у Рисну) који | Близнити се, близним се, v. impf. Broillinge блебеће којешта, ber Plauberer, blaterator. gebären, geminos pario.

БЛЕБЕТУША, f. baš Plaubermaul, blaterator, Близнови, близнова, m. pl. (dat. близнӧвима) blateratrix. Zwillinge, gemini.

Блед, бледа, до, (бледи, да, до, comp. блёђӣ) | Близу, (comp. ближе) пађе, ргоре.

Ближњив, а, о, н. п. платно, т. ј. по којему су | Блӧр, m. (у Ц. г.) велика шарена змија плосне