АРНАУТОВАЦ, Арнаутовца, m. Арнаутски пиштол, albanesische Pistole, telum minus albanum. АРНАУТСКИ, ка, ко, [banefer, albanus. harte, foramen jaculato-| АРНАУЋЕЊЕ, П. 2lbanfiren, mutatio in Albanum. АРНАУЧАД,f.(coll.) junge Xrnauten, soboles albana. АРНАУЧЕ, чета, n. ein [banefer=&inò,puer albanus. Арњеви, арњева, m. pl. (у војв.) баš Dah eines (sonst offenen) Bauernwagens, von Stäben und Rohrmatten darüber, tectum currus rustici.

АРГАТИЈА, f. (coll.) bie Saglöhner, mercenarii: АРПАКАША, f. јечмена каша, біе Serftengrüge, Сад навали аргашијо моја ptisana. ef, каша.

АРГАТИН, m. (¿Qyárns) ber Zaglöbner, mercena-| АРПАЏИК*, m. eine Wrt 3wiebel zum Berfeßen, rius, cf. надничар.

АРГАТЛУК, m. Sefchäft eines Eaglöhners, opera АРСА, m. (ист.) vide Apco.

АРГАТОВАЊЕ, П. baš Vrbeiten um Zagelohn, baš | АРСЕНИЈЕ,
Taglöhnern, operae diurnae locatio.

АРГАТОВАТИ, тујем, v. impf. taglöhnern, merce- Арслан*, арслана, m. vide лав:

Ардов, ардова, m. baš aß, dolium, cf. буре. | АРТИЈЕТИНА, f. vide хартијетина.

АРЕНДА, f. (у Војв.) ber Waht, redemtio, con-|АРТИЈЦА, f. vide хартијца.

ductio: узео под аренду. cf. закуп.

АРТОВАЊЕ, п. 2Berathen, Pofmeiftern, consiliatio. АРЕНДАТОР, m.ber Wähter, redemtor. cf.закупниК. | АРТОВАТИ, тујем, v. impf, кога, berathen, Боf= АРЕНДАТОРОВ, а, о, bes Wächter, redemtoris. meiftern, consilior.

АРЕНДАТОРСКИ, ка, ко, ächters, redemtorum.| АРФА, f. (у војв.) bie Parfe, harfa :

АРИ.ЉЕ, П. Зидине од великога старог нама

стира у Србији у нахији Ужичкој на уто- АРХИЂАКОН, m. (у књижевника) vide акриђакон. ку Рзава у Моравицу.

АРНІЦТАНАЦ, нца, m. (у војв.) ber 2lrretant, qui in custodia est. cf. хапсеник.

АРХИМАНДРИТ, m. (у књижевника)акримандрит.
АРХИМАНДРИТОВ, а, о, vide акримандритов.
АРХИМАНДРИТСки, ка, ко, vide акримандритски.

АРИШТЕ, П. (у Војв.) Xrreft, custodia, cf. хапс, АРЧАЛИЈА, f. vide харчалија.
затвор: метнули га у аришше; Нуде се АРЧЕЊЕ, n. vide харчење.

АРКА", f. ber Duden, dorsum (im Sleive). cf. леђа. | АРЧИТИ СЕ, ЧИМ се, vide харчити се.
АРЛАКАЧА, f. ein lörmend luftiges Srauenzimmer, Арчљив, а, о, vide харчљив.

femina tumultuosa. cf. алакача, алапача. АРЩИН*, аршина, m. bie Elle, ulna. cf. лакат. APAÂHE, n. das Lärmen (der Kinder), tumultuatio. АРЛАТИ, лам, v. impf. lärmen, tumultuor.

АФЕРИМ"!bravo! macte! Турски аферими и калуђерски благослови.

АСПРЕ, f. pl. vide јаспре: Браћа ка и браћа, |АФИЈӰН*, афијуна, т. даз Дріит, opium.

АСТА*, adj. indecl. vide болестан: нешто сам АХАР*, m. 1) ber pferbe tall, stabulum equorum, асша; он је асша;

2) (у Ц. г.) као чардак или госпоска кућа, der Hof, palatium. cf. xap. (АхтаноД, m. vide ободница.

обично мртви Турци завијају, а и хаљине се | Ац! interj, кад се коме што пружн, па се опет њиме постављају, baumwodener Beug, pannus

АСУРЏИЈИН, а, о, beš Mattenmadhers, tegetum |АЧ, f. иди, ачи! ein Nárrhen, stulte!

АтАти, тӑм, v. impf. за чим, т. ј. марити или АџиЈНИЦА, f. vide хаџијница.

приањати за што, a ten, attendere: да ти | АЏИЈНСКИ, ка, ко, vide хаџијнски.

Ашањка, f. (у нах. Рудн.) женска капа налик Ашлук*, m. bie Untoften, sumtus. cf. трошак.

на оврљину, Xrt Grauenmüße, vittae genus. АШАРИЈАСТ, а, о, vide несташан.

АШАТИ, ашам, vide хашати.

АШЕЊЕ, D. vide хашење.

АшЛУЧЕЊЕ, n. vide трошење.

Ашлучити, чим, v. impf. beftreiten, sumtum suppedito! он мене ашлучи, т. ј. троши

на ме.

АШИГЏИЈА*, m. ber gern careffirt (liebelt), qui Ашов, áшова, m. (у војв.) гвоздена лопата,

puellis blanditur.

Ашик*, verliebt, amore captus:

die eiserne Schaufel, pala ferrea.

Остави се, Мујо, четовања,
Четовања и ашиковања!
АШИКОВАТИ, кујем, v. impf, с ким, careffiren,
blandiri alicui, amores habere.
Ашити, ашим, vide хашити.

БАБА, f. (gen. pl. баба̂) ) очина или материна
мајка, bie гoßmutter, avia, 2) стара жена,
altes Beib, vetula. 3) у Дубровнику се свака
дојкиња и дадиља зове баба, макар била и
Дјевојка од 12 година, bie Xmme, Kindsfrau,
nutrix, ancilla curans parvulos, 4) многи
муж зове своју жену бабом, ако и није
стара. 5) гдјекоји и за пуницу реку: моја ба-
ба, vie hwiegermutter, socrus, 6) планина
у Србији између Ниша и Параћина, ein
Berg in Serbien, mons Serbiae. 7) ein Berg
in der Herzegowina, mons Hercegovinae. s)
превести бабу, кажу дјеца кад баце малу
плочицу од камена преко воде, али је та-
ко баце да одскаче поврх воде.
БАБА, m. (ист.) vide бабо.

БАБАЈЕ, f. pl. (у Мостару) некаке трешње,
које се зову и рскавице, Xrt Ric[hen, cerasi
genus. cf. руштеви.

БАБАЈИН, а, о, у пјесми, vide бабов:

И изведе ђогу бабајина

БАБАЈКО, m. (понајвише у пјесмама) vide бабо:
Мој бабајко не слушам те стари
Камо, Раде, мој мили бабајко

БАБАЈКОВ, а, о, vide бабов:

Видиш, брате, токе бабајкове

Б

АшчиЈин, а, о, bes Rods, coqui.

АШЧИЈНИЦА, f. 1) vide куварица. 2) bie Айфе, culina.

Aшчйлук*, m. die Kochkunst, die Kocherei, ars (res) coquinaria.

ћи комостре (вериге) иде по вароши и скаче испред кућа и виче: „бу! бу! бу!" и ово се зове баба коризма, којом жене плаше Дјецу да не ишту мрена јела, говорећи им и послије онога дана кад би које заискало мрса: „ено бабе коризме са штаповима под тиглама" (на тавану)! Седам штапова бабе коризме значе седам недјеља часнога поста, за то кад једна недјеља прође говори се дјеци: „бацила баба коризма један штап," или: „испаде баби зуб." Тако и кад прође друга недјеља, итд. Бабом коризмом плаше и мале преље и плетиље, као у Земуну гвозден-зубом.

БАБА РУГА, f. (у Паштр.) њом плаше дјецу
кад често ишту круха : Немој искати круха,
убиће те баба руга!

|БАБАЦ, бапца, m. (у Сријему) крупан орах,
Art größter Nüffe, nucis majoris genus.
БАБЕ, f. (у Дубр.) ber Sonnentäfer, cf. мара.
Дјевојке је узму на прст, па говоре: „вјери
ме бабе!" као у Србији: „кажи, Маро, от-
куда ће сватови доћи."

БАБЕТИНА, f. augm. v. баба.
Бабин, а, о, ber баба gehörig, z баба.
БАБИН, а, о, (ист.) vide бабов.

bae genus.

БАБАК, башка, m. на косишту онај дршчић | БАБИНА ДУШИЦА, f. eine Planje, herbae genus. што се држи руком за њега кад се коси | БАБИНА ЖИЛА, f. (у Паштр.) eine flanze, her(у Сријему зове се руцел), bie Genfengriffe, capuli in manubrio falcis foenariae. БАБАКАЈ, бабакаја, m. у Дунаву велика стијена више Голупца.

БАБИНА РЎПА, f. bie Genithöble, cavum cervi

cis.

БАБИН ДРОБ, М. брдо у нахији Биоградској код
Ресника, Паme eines Bergeš, nomen montis.

БАБА КЛИСАРА, f. бабашто мијеси поскурице, bie Grau, bie bas Communionbrot für bie Riche |БАБИН ДУБ, m. мјесто, и сад на њему крчма, bäckt, diaconissa pani sacro pinsendo. БАБА КОРИЗМА, f. (у Рисну) на чисти понедјељник обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба, па носећи на рамену седам штапова и за собом вуку

у равноме Котару од Задра к југоистоку око једнога сахата далеко; кажу да је Донде било Турско, док није Јанковић Стојан истјерао Турке из Котара. Бавине, бабина, f.pl. (у Сријему гдјекоји го

воре бабиње), дав Зофенbett, puerperium. 2) der Wochenbesuch, salutatio puerpe

коријену каква дрвета (трухла мокра), еіnе Art Schwamm, fungi genus.

гае. Код Срба трају бабине обично седам | БАБИЊЕ, f. pl. vide бабине. дана. За тијех седам дана долазе дању | БАБИТИ, бим, v. impf. (у Рисну) кога, gebären жене на бабине (и доносе част [н. п.пите, der Mutter Hülfe leisten, obstetricem agere: уштипке, ракију, вино и т. д.] и дјетету және бабе једна другу. cf. бабичити.

дарове), те се часте и веселе; а ноћу дођу | БАБИЦА, f. 1) dim. v. баба. 2) біе Беватте, обсусједи и сусједе, познаници и познанице, те чувају бабине, т. ј. сједе сву ноћ код породиље, и разговарају се и пјевају, а особито трећу и седму ноћ („Није седму ноћ дочуван" - имају обичај рећи ономе

stetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ) ·
што косци на њему откивају косе, ber Den=
gelftod, incus fenisecis. 4) (у Сријему) дрво
о коме дјеца вјешају кавез кад хватају

тице.

који је мало сулудаст). Тада не смије ни | БАБИЧЕЊЕ, n. bie Sеbuttshülfe, munus obsteједно заспати : јер други једва чекају да tricis.

га огаре, или да му пришију штогод (ка- БАБИЧИТИ, чим, v. impf. Seburtshilfe leiften, кав дроњак, или читаво ћебе) за хаљине. obstetricem agere. cf. бабити.

agere.

На бабинама пјевају свакојаке пјесме, а БАБЉЕЊЕ, n. bie Seburtsbulfe, zo obstetricem
неке имају које се само тада пјевају, н. п.
Ој на делу на голему боб се зелени.
А ко га је посејао те се зелени?
Мирко*) га је посејао те се зелени,
Ружа**) га се назобала, срце је боли
Колалом лалом ко му отац беше?
Колалом лалом тај***) му отац беше.
Колалом лалом ко му деда беше? и т. д.
Нијесам му бно на бабинама (да знам
колико му је година).

БАБО, m. (јуж.) vide отац.
БАБОВ, а, о, beš бабо, patris:

Дај ми, мајко, комад љеба бабов
БАБОВАЊЕ, m. ber Xmmenbient, nutricationis

БАБИНЕ РУБИ, f. pl. (у Ц. г.) vide тучин дан.
БАБИНИ ДНЙ, m. pl. vide бабини укови.

munus.

БАБОВАТИ, бујем, v. impf. (у Дубр.) дјетету, бити му баба, т.ј. дадиља или дојкиња, еmands Amme sein, nutricem esse.

БАБОВИЋ, m. (у Боци) in ber evenšart: он је бабовић, т. ј. он је као и отац му, er ift wie fein Bater, patri simillimus.

БАБИНИ ЗУБИ, m. pl. (у Дубр.) некака трава, | БАБОЛИЧАН, чна, чно, у лицу као баба, alten eine Art Pflanze, herbae genus. Gesichtes, faciei senescentis.

БАБИНИ ЈАРЦИ,

БАБИНИ КОЗлиЋи,

m. pl. оно вријеме кад | БАБУЛИЦЕ, f. pl. у загонеци, сf. ћућерица. на свршетку Марта | БАБУР, m. Haier, Bavarus.

БАБИНИ ПОЗАЈМЕНИЦИ, или у почетку Апри- БАБУРА, f. eine Xrt irbenen Dfens (обне Racheln),

БАБИНИ УКОви,

fornax simplicissima.

лија удари снијег или цигани, etma lärnee, nix cadens mense | martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц Марцу, не бојим те се: моји јарчићи пето рошчићи." На то се расрди Март, па узајмивши у Февруарија неколика дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и ока- | БАБЎРИНА, f. 1) augm. v. баба. 2) vide бабумени и баба и њезини јарићи. Кажу да се

БАБУРАЧА, f. Велика крастава вугаста жаба, која не живи у води, него на суху по јамама, bie Sröte, bufo. Гдјекоји кажу да ће ономе умријети мати који убије бабурачу, ако ли би је ко нехотице убио, он ваља да пљуне на њу рекавши: „пи! твоја мати прије умрла него моја!" cf. ватрена жаба.

рача.

и данас може видјети у некаквој планини | БАБУРСКА, f. adj. Batern, Bavaria.
(гдје се то догодило) оно камење што је | БАБУРСКИ, ка, ко, baievif, bavarorum:

постало од бабе и од јарића: баба стоји

у сриједи и јарићи око ње.

БАБИН КОКОТ, m. (у Ц. г.) некака тица, колико кос (кукавичји коњиц?), Xrt Bogel, avis genus.

На те иде сва сила Бабурска
Помоћи вам послати не могу
Од велики Бабурски топова
Што говоре Бабурска господа
БАБУСКАРА, f. vide бабетина.

БАБИНО ЈЕЗЕРО, п. мало језеро наврх Велебита | БАБУШИНА, f. by Beichfleifd, caro inguinalis. близу Влашког града,

БАБИНО ЉЕТО, п. кад је топло у невријеме,

БАБУШКА, f. (у Боци) ber Sallapfel, galla, cf. шешарка.

особито у јесен, ber alte Beiber=Sommer, |БАВАН, m. (у Ц. г.) vide балван. aestas praeceps.

БАБИНО УХО, п. мало као гљивица црвено при

*) Или како оцу дјетињему буде име.

**) Или како буде име матери.

***) Како му буде име,

БАВЕРАЦ, рца, m. (у Хрв.) Xrt Éróäpfel (bie aus 23 aiern gebracht fein follen), solana quaedam. БАВИТИ СЕ, ВИМ се, v. impf.

гагі: гдје се бави он сад?

aufhalten, mo

БАВЉЕЊЕ, П. баś Berweifen, moratio.

БАВРЉАЊЕ, П. baš Umberfchlenbern, vagatio.

БагљиЋ, багљића, m. (у Сријему)vide навиљак. | БА́ДЕЉ, m (у Сријему) нека риба, у које је БАГ.ЉИЦА, f. dim. v. багља.

глава као у змије; тешко се струже и не
пори се, него јој се цријева извлаче на
yшn, Art Fisch, piscis genus.

БАГРА, f. (у Дубр.) некака морска риба, Xrt|БАДЕЉ, m. (у Боци) vide бадаљ.
Meerfisch, piscis marini genus.
БАДЕМ*, м. Мanbel, amygdalus.
БАГРДАН, m. мала варошица између Јагодине | БАДЕМОВ, а, о, Мanbel, amygdali.
и Баточине, ein täòthen in Serbien, nomen | БАДЈАВА,
urbieulae.
БАДЈАВАД, (у Босни) vide бадава.
БАГРЕНА, f. ber lazienbaum, Robini pseudoaca- БАДЈАВАДЕ,

БАГУН, багуна, m. (у Хрв.) свиња која има БАДЉЕВИ, m. pl.
БАГУНАЦ, нца, (коврчасту чекињу, ein fraufes| БАДЉИ, m. pl.
Schwein, porcus crispus.

БАДАВА", unentgeltlich, gratis.2)umfont, ver=
БАДАВАД, geblih, frustra: бадава си дошао кад
БАДАВАДЕ, је већ све прошло. 3) бадава (бес-
послен) сједити, müßig, otiosus.
БАДАВАЦИЈА", m. 1) ber alles umfont haben will,
qui omnia vult sibi gratis dari. 2) der Müßig-
gänger, homo deses.