Код којијех ријечи стоји да се говоре у Барањи, оне ми је дао Г. Адам Драгосављевић; код којијех стоји у Сријему, од онијех сам гдјекоје ја купио а гдјекоје ми је дао исти Г. Адам Драгосављевић и покојни Аврам Панић парох Шидски; код којијех пак стоји у Боци или у Рисну или у Грбљу, и од онијех сам гдјекоје ја купио, а гдјекоје ми је дао Г. поп Вук Поповић и Вук Врчевић, обадва Ришњани. Као што је код гдјекојијех глагола назначено како имају гдјекоја времена, и код самоставнијех ријечи какав им је глас у гдјекојијем падежима, тако је ваљало назначити и код самоставнијех ријечи које у множини нарастају на ови или на еви, као н. п. што је казано код кнез да је у множини кнезови и кнежеви; ово би било вриједно назначити једно за то што сваки човјек, особито туђин, не може ласно знати које ријечи овако нарастају које ли не, а друго што се код многијех које нарастају и глас мијења, н. п. гавран: гаврани и гавранови, овдје је што се гласа тиче са свијем по правилу; у ријечи нож: ножи и ножеви, овдје је глас у ножеви као и у ножи; али у ријечи град: гради и градови и т. д. глас је са свијем различан. Али ово из почетка не почех, па тако за сад и остаде. Ако кад Срби у писању књига приме једно макар које од својијех нарјечија, онда у рјечницима не ће ни требати ријечи по свакоме нарјечију писати за себе, него само по ономе којијем се књиге успишу, макар назначивши код сваке ријечи како се говори по другијем нарјечијама, н. п. дјед (јужно ђед, источно дед, западно дид). Тако и оне ријечи у којима се успише х не ће бити потребе писати и без х. Али за сад док је још главна брига и потреба да познамо свој народни језик по свијем крајевима, мислим да је ваљало писати све овако као што сам у овој књизи писао. Ријечи које једно значе може бити да би најбоље било код оне за коју се мисли да је најљепша (најобичнија и најприличнија) метнути све остале назначивши ако се која гдје у особитоме крају говори, па послије код сваке казати само vide, н. п. раоник (лемеш, у Црној гори јемљеш), па послије код лемеш и јемљеш само vide раоник; тако чунак (чуњак, чун, лајдица) и т. д. Прил. имена која су постала на ски и ки од имена која значе ред каковијех људи или животиња говоре се и као нарјечија (adverbia), н. п. живи господски, обдарио га царски, брани се јуначки, говори Турски, једе свињски; али ја ово за то нијесам назначивао што се управо изговара онако као што су ова имена овдје у књизи наштампана. Истина да би се могло за главно правило узети да се у свијем нашијем глаголима у првоме лицу садашњега времена оно самогласно слово пред м изговара са знаком ", н. п. йграм, молим пёрём, али у глагола који се свршују на јем, а особито ијем, изговара се е без и какога знака, н. п. лијем, ийјем, бијем и т. д.; може бити да би ко рекао и лијем, ийјем, бијем, али ми се јамачно чини да је обичније оно прво. Тако би се рекло и кујем, снујем, чујем, али ми се чини да би се поред овога рекло прије и кујем, снујем, чујем, него лијем, ийјем, бијем, и т. д. Велика хвала Буру Даничићу, који се трудио око превођења ријечи на Њемачки и на Латински језик и око поправљања и надгледања у штампању. Ако се у превођењу ријечи нађе гдје кака погрјешка, то ће радо опростити сваки онај који зна како је овај посао тежак. Може бити да ће се најприје наћи погрјешака у превођењу ријечи које значе траве, дрвета и животиње, али у нас за сад док немамо само о томе књига и то од људи који се особито око тога посла труде, друкчије не може бити. Гласове у ријечима старао сам се да назначим онако као што се највише говори у народу нашему не гледајући на разлике које се по гдјекојијем крајевима налазе. Још у предговору к првоме рјечнику ја сам казао како се гдјешто у Биоградској нахији говори н. п. лонац (мјесто лонац), конац (м. конац), кукуруз (м. кукуруз), село (м. село) и т. д. Од овога је много знатније што се у Црној гори и по њезинијем околинама говори н. п. дијеше (м. дијèше), млијеко (м. млијеко); Мирко (м. Мирко), Боко (м. Боко); дгњишше (м. дгњйшше), брчиште (м. брчишше), кашаришше (м. кашарйшше); зёље (м. зеље). робље (м. робље), гвожђе (м. гвожђе) и т. д. Истина да ове разлике нијесу тако знатне као што се једне ствари по народу различно вову, али ће по времену ваљати и њих покупити и назначити. Код ријечи жвакалица ја сам казао да се приповиједа да су је Турци некад искали, а Руски генерал Иван Петровић Липранди казивао ми је јесенас да су је Турци (својом ријечи дишаараси) и у наше вријеме у Бугарској искали, па још не само за себе него и за своје коње (дишхаки); и да је године 1829 КучукАхмет једноме Турчину од тевабије Караџанем-пашине повадио све зубе за то што је од свога домаћина (код кога је ноћио) ујутру на поласку искао дишиараси и Дишхаки. По овоме може се мислити да и оно може бити истина што сам најпослије казао да се говори код ријечи одрина. К ономе што је код ријечи крајина казано о Крајини Неготинској додаћу овдје још нешто што је на молбу моју Г. Илија М. Гарашанин од најстаријих људи у Крајини дознао и мени јавио, и то: Људи у Крајини давали су од прије до Пасманџијна времена на годину: а) порезе на пореску главу 7 гроша, б) харача (на мушкиње као што се и по Другијем мјестима плаћало) по 2 гр. и 20 пара, в) мртвине по 1 гр. и 22 паре, г) свадбарине по 1 гр., д) тулумине на 1000 чокота по 20 пара, ђ) на камен воденични по 2 гр., е) на овцу 5 пара, ж) на свињу 5 пара, в) на кошницу 5 пара, и) на 1000 главица купуса 5 пара, ј) десетак на оно жито које се жање. Осим тога за храну и за друге потребе које бегу и његовијем Турцима који су сједили у Кладову, које башкнезу и његовијем пандурима и кметовима који би народнијех послова ради долазили у Неготин или управо рећи башкнезу у конак, давала је свака пореска глава на годину: по једну литру масла, по један шиник (20 ока) јечма, по једна кола сијена и по једна дрва; свака бачија по 7 ока сира, и свако село по 6 ока лоја и по 6 ока граха. Све ове дације купио је од народа башкнез преко сеоскијех кметова; а колико је од тога он Турцима давао, колико ли је њему остајало, то се данас управо није могло дознати, него најстарији људи говоре само да су чули да је Крајински кесим био 50 кеса, а Кључки 30, а башкнезовима да је било одређено по 15 кеса (на годину). Десетак од жита сасипао се у амбаре на Прахову, пак се је оданде по наредби Турској носио у градове, а кашто су башкнезови закупљивали десетак особито, пак су с њим чинили шта им је воља. Башкнез је имао три буљубаше с пандурима; двојица су од овијех имали по 15 пандура, и један се од њих налазио поред Тимока, а други од Кључке стране, те су чували да не би каки рђави људи (Турци или хајдуци или лопови) откуда дошли и народ узнемиривали; а трећи је са 30-40 пандура био код њега те га је чувао и слушао (т. ј. заповијести му по селима разносио). Све три ове буљубаше са својијем пандурима били су Хришћани. Кад су људи имали за што распру један с другијем, најприје су долазили башкнезу на тужбу, па које он не би могао намирити оне би водио к војводи и онамо би им њих двојица судили. Бег и војвода нијесу се смјели ништа мијешати сами од себе у управљање народно; ако ли би се на силу стали у што мијешати, башкнез их је могао тужити и промијенити. Кад би један башкнез умръо и други настао, новоме се свагда давао берат на његово име. Ово је све овако било до времена Пасманџијна, а Пасманџија поставши царски противник, није марио за Крајинске правице и берате, него у Неготину начини мали градић и у њему намјести Турке, који су по Крајини владали као и по осталоме његовом подручју, тако је и у њу поред харача уведена сиенца: по 3 гроша на сваку харачку главу (ако ли би ко како дијете сакрио на би га Турци пронашли, онда је ваљало платити још један грош ономе који га је пронашао); за ово вријеме башкнез је био као Турски слуга. У томе и Срби устану на дахије (1804) и пошљедњи Крајински башкнез Перча Станковић Карапанџа са својијем братом Мишом пребјегне 1807 године у Пореч, и тако се сврше Крајинске правице. Вриједно би било да се Српски капи-ћехаја у Цариграду потруди не би ли изнашао пријеписе од берата како онијех који су Крајини били дани тако и онијех који су се давали башкнезовима. Јамачно ће се ово ондје моћи наћи, јер су мени казивали наши посланици који су 1813 године били у Нишу и у Софији ради мира с Турцима, како је Челеби-ефендија, који је онда ради мира био из Цариграда одређен и послан, спомињао Крајину, и из некаке жуте свилене кесе вадио писма о различнијем правицама које су народу нашему од старине даване. Тако може бити да би се ондје могло што наћи и осим Крајине о другијем крајевима народа нашега, а и у ризници какијех нашијех ствари још од боја Косовскога; а то би све за историју нашу било од превелике цијене, јер је историја народа нашега нама много познатија под Немањићима него под владом Турском. У Бечу о Божићу 1851. Вук Сшеф. Караџић. НАНОВО ДОДАТЕ РИЈЕЧИ. БАТЊАЧА, f. (у Паштр.) погача што се да- говедар, говедара, m. 2) (у Јасеници) vide је полазнику. БЕДРЕНИЦА, f. бркица. (говеђа болест,il=| ГРЉАТ, а, о, vide гриваст. БЕДРЕНИЦИ, Ника, m. pl. fbrand. БЕЛОПАНДАРА, f. (у Рудн. н.) бијела крупна ГРОЧИЦА, f. рјечица која тече кроз Гроцку шљива, cf. јајара. БИЉЕЖЈЕ, П. Beichen, signum: Зло биљежје, свуд мраморје, аох попе Близнаив, а, о, vide ближњанв. БОБОВИНА, f. 23ohnenftrob, culmi fabae. Богомоље, п. baš Beten, preces: и ниже ње утјече у Дунаво. ГУЏА, f. (у Шумад.) vide буџа 2. cf. крмача. ГУПАТИ СЕ, гўџам се, vide буџати се. Страшно твоје богомоље, апостоле! - даљ, f. bie Serne, longinquitas. Бодитељ, m. у загонеци, cf. ходитељ. БОЖУРА, (f. (у Грбљу) прасица што се кО- ДАРОВИНА, f. новци што млада о свадби ску- дожњети, жањем, v. pf. žu nbe ernten, meto БриЋи, Брайћâ, т. племе у Аустријскоме | Дорасти, растем, v. pf. beranwaofen, adolesco. приморју више Будве, на граници Цр- ДРВАРА, f. Polzfammer, cella lignaria. ногорској. БЕТИЋАК, Ћка, т. һур. ѵ. ђетић. БРАТИЧИНА, f. bie Bruberštooter, fratris filia.| ЖЕЖАК, жешка, шко, н. п. вода, млијеко, Беів, BPEKA, f. Geschrei, clamor, cf. вика, fervens. БЁНКА, f. (у Банату) ber Notblauf, erysipelas, ЖИВА РАНА, f. (у Херц.) vide живина 1. cf. пламеник. БУБИЦА, f. (у Рисну) свилена буба, Geiben=| БУЏА, f. 2) (у Шумад.) vide крмача 2. cf. гуџа. БУЏАТИ СЕ, буџам се, v. r. impf. играти се ВАЛАТАЊЕ, n. verbal. v. валатати. ВАЛАТАТИ, там, v. impf. оштро говорити. ВЕСЕЛИЦА, 1. (у Грбљу) vide чесница. Ал у коло међ' ђевојке, мој делијо', ВИСАК, СКА, m. vide виска. ВОДАЦ, in ber Rebensart: води га (његов) во- ЗРЦАЛО, п. (у Дубр.) vide огледало. дац, т.ј. ђаво. ИСТРЕСТИ, трéсём, v. pf. ausbeuteln, excutio. водичий пост, m. крстов дан уочи Богојав-ЈАЛКА, f. (у Шумад.) vide јахалица 2. љенија. ВРАЖДА, f. (у Грбљу) vide крвно коло. ВРТАО, тла, m. vide врт. КАКИ, ка, ко, vide какав. скога. ВРТИШТЕ, п. (у јужној Србији) vide купусиште. КЕСТОЗУБ, m. (у Ц. г.) који кеси зубе. а тринаеста њега, за то веле да га не ваља утјече у Дунаво. убити, а ко га убије осам му је дана назатка. | КРАКАТ, а, о, langbeinig, longis cruribus. гласан, сна, сно, berühmt, famosus, cf. знатан: | КРИВА, f. adj. некака свињска болест, од Што угаси гласну кућу које се свињче згури, пак се обрће. кришом, beimlih, occulte. ПАНГАНЁТ, панганета, m. Bajonet, pugio. КЎБАС, у загонеци: Утече ми кубас уз бр- ПАРЛАТОРИЈА, f. ОКо Саве и око Дунава. дашце низ брдашце, ко ми не ће каза- ПЛАМЕНИК, пламеника, m. (у Сријему) Dieth ти, крваво му срдашце (зец). lauf, erysipelas, cf. брика. лим, т. 23le, lamina: црква покривена ли- ПОДОТАВИТИ се, вам се, v. г. pf, кад на но мом. МАНГУЛИЦА, Г. baš Beibliche ven мангулац. матинском приморју између ријеке Жр- ПРЕСАЛДУМИТИ, МИМ, v. pf. binüberhiffen, traновнице и Цетине. МОЧАЛИНА, f. (у Ц. г.) као пишталина. jicio. прожеЋи, жежêм, v. pf. bur brennen, peruro. МРНАРИЦА, f. (у Котору) [rt Sang, choreae | ПРУЖИТИ, Жим, v. pf. 1) н. п. чашу, reichen, genus. НАЈПРИЈЕ, ¿uerft, primo. porrigo. 2) н. п. руку, ausftređen, herreichen, extendo, porrigo. НАМЈЕРАН, Рна, рно, н. п. ја нијесам био ПРУЖИТИ CЕ, жим се, v. r. pf. fih ausftreen, намјеран, 23ilens fein, in animo habere, cf. extendere corpus. накан. ПУЗЕЋКЕ, | ПУЗЕЋКИ, наму.Бити, намуљим, v. p. намуљила вода Frieфent, repens. (земљу), т.ј. нанијела, апфеmmen, agge- |РАСУШИВАЊЕ, n. verbal, v. расушивати се. ro. cf. муљ. РАСУШИВАТИ СЕ, сушујем се, v. r. impf, vide расушити се. Свештенички, ка, ко, Priefter=', sacerdotalis. НАСИЛИЦА, f. (у Ц. г.) Sewaltthat, vis. НАТИРАТИ, рем, v. impf, vide натрти. НАТРТИ, натрём, 2) н. п. погачу, кад се миjecu, zusammen fneten, condepso, subigo. ОДЈЕЛО, п. (југоз.) vide одијело. ОКРИВАТИ СЕ, вам се, ѵ. г. pf. окривале се свиње, кад удари крива у њих, mit криBa bebaftet werčen, morbo крива dicto corripi. ДПЕРАК, оперка, m. breietigeš 23rett. У покривању зграда даском очерци требају | СТИШАТИ СЕ, шам се, ѵ. г. pf. fidh legen, conпо крајевима (око углова). СИНАБИЈА, f. let lpfel, mali genus. sidere. - |