Page images
PDF
EPUB
[graphic]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[subsumed][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors]
[subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed]
[ocr errors][merged small]

Буквы, уквы, употребляемыя Сербами, суть тѣже, какъ у Русскихъ, и имѣютъ тоже значеніе. О нѣкоторыхъ немногихъ особенностяхъ должно замѣтить слѣдующее:

1) Б (ђ, 5) выражаетъ звукъ, котораго не существуетъ въ Русскомъ языкѣ. Онъ образуется изъ д, жд и иногда (въ чужестранныхъ словахъ) изъ г. Выговаривается еще мягче, чѣмъ порусски дъжъ; н. п. дође произноси какъ додьжьэ; такъ и: међу, рођен (Церковно-Славянски: межд3, рождень); анђео (отъ ангель).

2) Ћ (h, ₤) также не существуетъ въ Русскомъ языкѣ. Оно происходитъ отъ ш, шш (щ) и иногда (въ чужестранныхъ словахъ) отъ к. Произносится еще мягче, нежели по-русски шѣчь; н. п. доки произноси какъ дошѣчьи; такъ и: ноћ, позлаћен (ЦС. ношь, позлащеня); ћивош (отъ mßós).

3) IЏ (џ, џ) и въ Сербскомъ языкѣ употребляется большею частію въ чужестранныхъ словахъ. Произносится почти какъ Русское дж или чж; и п. хоџа произноси какъ ходжа или хочжа.

4) 5 составлено изъ л и ъ. Такъ вездѣ и произносится; н. п. земљом произноси зэмльомъ.

5) Њ составлено изъ н и ь. Также и произносится; н. п. њему, њом произноси ньэму, ньомъ.

6) J (j) выговаривается вездѣ какъ Русское й; н. п. јој произноси йой, дјеца произноси деца, чују произноси чуйу.

7) Е (е) вездѣ и во всякомъ положеніи выговаривается какъ Русское э; н. п. ево произноси эво, идеше произноси идэшэ.

Всѣ прочія буквы выговариваются совершенно такъ, какъ у Русскихъ,

СРПСКИ РЈЕЧНИК

ИСТУМАЧЕН

ЊЕМАЧКИЈЕМ И ЛАТИНСКИЈЕМ РИЈЕЧИМА.

СКУПИО ГА И НА СВИЈЕТ ИЗДАО

MEATH.", VUK STEFANOVIC

ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ.

K

У БЕЧ

У ШТАМПАРИЈИ ЈЕРМЕНС

1852.

[blocks in formation]
[ocr errors]

1376 1376 R3

1852
eest

4258753

ПРЕДГОВОР.

Ево Српскога рјечника и по други пут наком тридесет и три године. Као што сам у огласу казао, ја сам оне ријечи што су наштампане прије донио амо у глави, пак сам их послије писао како сам их се могао опомињати; ове пак што се сад додају купио сам одонда по различнијем крајевима народа нашега, и овога посла ради путовао сам којекуда, као н. п. у Хрватску, Далмацију, Дубровник, Боку и Црну гору. Да сам којом срећом могао отићи у Босну и у Херцеговину и у Косово и у Метохију, јамачно бих нашао још много знатнијех ријечи; али поред све моје жеље то се није могло. Међу овијем саДашњијем ријечима има их много које су ми биле познате још од прије, али ми прије нијесу пале на ум; а има их много које сам послије којекуда први пут чуо. Код многијех које су ми се учиниле особите и свуда по народу непознате, назначивао сам гдје сам коју чуо или гдје се говори; али по томе не ће нико мислити да се оне само у онима мјестима говоре, н. п. ријечи које се говоре у Црној гори понајвише се говоре и онуда по свему приморју, а које се говоре у Херцеговини оне се највише говоре и по Црној гори и по другијем околинама њезинијем: ријеч увала јам најприје чуо у Црној гори, а госпођица Милица Стојадиновића из Врдника писала ми је да се она говори и ондје.

Нити мислим ја нити ваља да мисли ко други да су и у овој књизи све бријечи народа нашега и сва значења наштампанијех ријечи, него ја још мислим да се у живу језику све народне ријечи не могу ни покупити, јер гдјекоје постају једнако, а кашто и нова значења већ познатијем ријечима: ја сам се у Тршићу родио и до осамнаесте године своје ондје живљео, али ријечи самошег нијесам чуо до прије три године кад сам онамо био, и будући да је село било мало (као што је и сад) и кућа наша управо на води између двије воденице, то није могуће да је ова ријеч и онда ондје била па да је ја нијесам чуо, него је морала послије постати; оваковијех примјера могло би се ов*дје и више споменути; а код ријечи голи син и рођо споменуто је како ријечима постају нова значења. Док је ова књига штампана, мени је већ пало на ум неколико ријечи којијех у њој нема и које ћу додати овдје на крају овога • предговора.

Код којијех ријечи овдје нема значења, оне кад сам први пут чуо нијесам га уза њих записао мислећи да га не ћу заборавити, а послије га се нијесам могао опоменути; али сам их опет наштампао мислећи да ће им послије бити лакше наћи значење него и њих саме. Сваки књижевник наш који дозна за значење које од овијех ријечи, учиниће добро ако га запише и мени јави, као и нове ријечи којијех овдје нема, па ако то не пристане у посао мени, пристаће по смрти мојој коме другоме, а народу свакојако.

« PreviousContinue »