Poglavje I.

Od Potopa, to jest godine Světa 1656. do razdeljenja sinovah Noemovih.

Potli Potopa Barka Neomova sede na Gore Armenske, i posle 54 dana izajde Noe iz Barke u godini starosti svoje 601. sa ženom svojom, trima sinovi, i njihovimi ženami: ovako piše sluga Božji Mojsia (Gen. gl. 9.) U Armenii dakle izišao je Noe iz barke, i město ono, gdi pervi put jest se nastanio, nazvao je Messa; jer sva města, i sve stvari imena svoja zadobila su od Noema, i njegovih odvětkov. Onde, kada se je živina uzmložala, načini Noe Oltar, i uzamši od živinah i pticah čistih, aldov Bogu prikaza. Ód Messa idući pram Istoku do berda, koje nazva Sefar, i ondi stanovali su. (gl. 10. v. 30.) Onde pripetilo se je, da Noe starac, koi počeo je polje obradjivati, i vinograd pervi saditi, pijan u konaku svomu je zaspao razakriven, kojega spravu golu videći sin srednji Ham, dokaza bratom Semu i Jafetu; koji sproti idući u konak Otca, sa odkrenutima očima pokriše ga, da nevide spravu njegovu. Sto čujući Noe, prokleo je sina svoga Hama, a blagoslovio sine Sema i Jafeta, govoreći,,Proklet bio Hanaan; sluga sviuh slugah biti će bratom svojim. Blagoslovljen Gospodin Bog Sema, neka bude Hanaan sluga njegov. Neka razširi Bog Jafeta, i neka stanuje u konakih Sema, i neka bude Kanaan sluga

njegov❝ (gl. 9. v. 22. do 28.) Ovaj Blagoslov otca Noema podpuno izpunio se je u poslědu Jafeta; jer pokolenje njegovo jest se razširilo po svoj Europi, po svima adamah (otocih) i tako uzmložalo, da pod Aleksandrom velikim, i potli pod Rimljani Europeanci, to jest sini Jafeta, predobili su svu Aziu, i ovako stanovali su odvetki Jafeta u konakih, to jest u varoših i gradovih Sema odvetkov. Uči se od ovuda svaki poštovati roditelje svoje, da blagosov od njih zadobieš, jer proklinanje Roditeljah na dětcu, strašno za sobom vuče pokaranje. Kako dugo Noe sa sinovi, i unuci svojimi stanovao je kod berda Sefar, Mojsia ništa nepiše; ali da pokolenje njegovo već mlogo razplodilo se je bilo, to imena njegovih unukah popisana (gl. 10.) svědoče. Od Istoka idući, našli su polje golemo na zemlji, koju nazvaše Sennaar, i ondě stanovali su, kako dugo? Mojsia ništa nespominja; ali da na onom polju počeli su varoš, i u njem toranj, koi bi do Neba dosegao, zidati, i poradi toga da Bog njihov jezik, koi jednaki kod sviuh je bio, jest tako pomešao, da jedan drugoga nije razumio, i zato da od zidanja prestati, i po širokom světu raziti morali su se, to je Mojsia u poglavju 11. popisao.

Cedrenus piše, da samovladanje prie 14. godinah, kako se je toranj Babilonski započeo zidati, u Azirii jest uveo Hus, otac Nemroda, i da u zidanju tornja 43. godine zabavljali su se, od kuda on to znade, ja neznam. Eusebius pako u svojoj kroniki piše, da Nemrod sin Husa svoje samovladanje je razširio u druge Narode godine světa 1932. potli potopa 267. godine pako 43. samovladanja Nemroda da se je narodio Abraham Patriarka. Odkuda ovaj godinah račun, i jeli pravo izvodio, to drugim, da sude ostavljam: ovo pako za istinsko deržim, što Mojsia (gl. 10. v. 8.) piše, da Nemrod je bio mogućan na zemlji, i (v. 10.) da početak kraljestva njegovog jest bio Babilon, Arah, Ahadi Halanne u zemlji Sennaar. Iz ovih rečih ja sudim, da se samo to izvoditi more, da Nemrod pervi samovladavac, i kralj je bio u Babilonu, potli da je sagradio u onoj istoj zemlji Sennaar gore imenuvane varoše, i naselio: jer drugih Narodah nije bilo na světu, osim jedini Narod od Noema, i sinovah njegovih; Nemrod pako sin bio je Husa, unuk Hama, a praunuk Noema; eto koji su Narodi bili. Nadalje ovo za istinsko deržim, što Mojsia (gl. 11.) piše, da, gledeć na pokolenje Sema, kada se je Abraham rodio, bile su od potopa 292 godine. Abraham rodio se je u městu Ur, u Haldei; od onuda odveo je njega otac Tare u Haran, koje město bilo je još u Kaldei, i onde stanovali su, gdi i Tare otac njegov je umro, (gl. 11. v. 32.) Kadaje Abraham 75 godinah bio star, po zapovědi

Božjoj morao je iz Harana zemlje svoje domorodne u zemlju Hanaan preseliti se gl. 12. v. 4. Svu zemlju Hanaan obišao je, od glada prisiljen u Egipat je išao, gde kralj Farao već je bio, odanle povrati se u zemlju Hanaan; kadi se od Lota sinovca svoga oddružio, i potli, koji krajevi u ono vreme bili su, izpisuje Mojsia (gl. 14.) Ova sva u deset godinah pripetila su se s Abrahamom, kada u zemlji Hanaan je stanovao, osamdeset i šest godinah je bio star; kada Agar njemu je porodila sina Ismaela, kazao sam gori, da, kada se je Abraham porodio, brojilo se je od potopa 292 godinah, kojima ako se pridade 86, biti će 378. Ovdě treba sada promotriti, kako četiri kralja Amrafel kralj Senaara, gdi je bio Babilon, Arioh kralj Ponta, Kodorlahomor kralj Elamitah, i Tadal kralj narodah sdružili su se, i ро Azii robili su: i sa pet kraljah drugih pobili su se, i od ovuda svaki vidit će, da godinah 378 potli potopa sini Noemovi već na mloge kraljevine razdelili su se, ali one kralje i kraljevine nemora nitko uzeti u onoj velikoći, kako su sada, već svaki mora misliti, da u pervo ono doba svaki veći varoš, ili město u koje se je koje pokolěnje naselilo, izabralo si je ili poradi roda, ili poradi junačtva, jednoga starešinu, ravnitelja, koi pleme ono, ili pokolenje je ravnao, i ovoga za kralja deržali su. Doista ako Pontus, od kojega Mojsia govori, je onaj, koi se sada Pontus Euxinus zove, tako do zemlje Senaar bilo je mlogo kraljevah, i kraljevinah, ali verlo slabi kraljevi morali su biti, kada njih četirih vojsku Abraham sa 318 momakah je razbio, nje preobladao, progonio, i sve robstvo njima oteo. (gl. 14.) Nadalje Mojsia spominja takodjer Tadal kralja narodah; koji su indi ti Narodi bili, valja promotriti. Mojsia pokolenje Noema izpisuje (gl. 10.) i počima od Jafeta najmladjeg sina Noema (v. 2.),,Sinovi Jafet: Gomer, Magog, Madaj, Javan, Tubal, Mosoh, i Tiras: (v. 3.) nadalje. Sinovi Gomer: Ascenez, Ripat, i Togorma, (v. 4.) Sinovi pako Javan: Elisa, Tarsis, Cetim, i Dodanim, (v.5.) od ovih razdeljene su ade narodah u deržavah njihovih, svaki po svom jeziku i plemenu svojemu, u pokolenju svomu." Iz ovoga Mojsie popisanja suditi bi se moglo, da Mojsia po narodih je razumevao sve one Narode, koji iz pokolenja Jafeta najprie u manju Aziu, potlim u Europu, koja za najveću adu u pervo doba jest se deržala, i u ostale ade jesu se prebrodili, i ondi svoje pleme razplodili, od kuda potle mlogi Narodi u svojih jezicih, i kraljevine postale su. Dakle koliko sinovah Jafetovih, i unukah Mojsia je popisao, toliko potli da Narodah, i u različitih jezicih u Europi jest se razplodilo, on svědoči. Jerbo

pako mi Iliri u Europi sada nahodimo se, i naš različiti jezik od sviuh drugih narodah imamo, sledi naravskim načinom, da i mi iz pokolenja jednog sina Jafeta, ili njegvoga unuka dolazimo. Ovdi još spomenuti moram, da, kada Mojsia pokolenje Noemovo je izpisao, broilo se je od potopa 830 godinah: od postanja světa 2487, indi i to vreme morali su se već Iliri u Europi nastaniti, gde, i pod kakovim imenom, to će Poglavje sledeće dokazati.

Poglavje II.

Od Postanja Imena Ilirskoga.

Da Javan, sin Jafeta, sa sinovi svojimi u Azii manjoj sve okolišno more, i ade je posědao, to svědoči Homer Iliad. 546. gde veli:,,Ateni, Jonii, i sva njihova deržava Jonia od Javana zvala se je;" ovako svědoči Josip Flavio (knjig. 1.gl. 11.) govoreći: „Od Jana svi Jonii, i Helladici dolaze, koji i Gerci zovu se, od kuda i more Jonsko nazvaše. Ovo i Tirinus u svojoj kroniki svetoj (Tab. 1.) i sv. Jerolim i Eusebio svědoče. Od kuda Židovi uvěk gerčku zemlju zvali su Javan. U Pogl. I. kazao sam, da Javan imao je četiri sina, Elisu, Tarsis, Cetim, i Dodonim. Sto se poslědnja dva sina dotiče, pisci jednorěčno svědoče, da od Cetima Gerci, Macedoni, i Latini dolaze. Od Dodonima pako, da Iliri dolaze, to Tirinus u kroniki svetoj (Tabula 1.) ovako govori:,,Otac Dod, ime Dodoneom je dao, Iliriuma stanovnikom." Plinius pako veli takodjer i Doriancem, i Rodiancem: ovako sv. Jerolim u Eusebiu, i Isidoro. Ostali pisci po Korneliu a Lapide Dodoneance perve stanovnike u Epiru (Albanii) kažu, i na mloga pokolenja ražděljuju, kanoti, Haone, Tesprote, Antigone, Cestrine, Kassiope, Drione, Selle, Hellope, i Molosse; medju ovimi morali su biti najstarii Molossi, jer oni imali su varoš Dodona zvan, kojega morebiti Dodonim sam započeo je; od kojega varoša ne daleko imali su cerkvu Jupitra Dodonea glasovitu, koja u vreme Aleksandra velikoga, i Aleksandra od Epira, je stajala; od ove Stef. Kalep, in Plinio (knjig. 4.) piše, Brietius pako u kroniki piše, da cerkvu ovu Etoli godine světa 3835 porušili su, potli potopa 2178. Od kojih iz medju ovih Ebro, otac Istra dolazi, nijedan pisac nespominja; ali, da Ister bio je sin Ebra, to svedoči Aventinus u Kroniki (knjig. 2.) gdi veli,,Tuisko Germanah početnik, Istra sina Ebra u deržave od Adule Berda, koje je kod vrela Rena potoka, tiam do

Mesembrie varoša kod Ponta Euxina sa naselci je poslao, koi Dunavu glasovito Ime za budući naraštaj je dao Ister" Ovo svědočantsvo Aventina jest istinito, i mora se dobro promotriti, i onda će se razuměti dogodjaji Ilirah: najprie odovuda se znade, da Eber otac Istra vladanje svoje je razširio tiam do potoka Eber svojim imenom nazvanoga, koj potok, kako Bofin piše (Dec. 1. knjig. 1.) teče kod Adrianopola (Drenopolja) varoša u Tracii, sadašnjoj Romanii, i zove se sada Marica. Ovo mlogo prosvětluje dogodjaje Ilirah, jer ‘odovud vidi se, da Traci negdašnji bili su od Dodoneah naseljeni, i da kralj Eber svoju kraljevinu tiam u Traciu je razširio: po smerti Ebra sin njegov Ister, hoteći kraljevinu svoju dalje razširiti, prešao je preko potoka velikoga, koj za ono vreme nije imao imena, ali njega Ister sa svojim imenom je nazvao Ister, (jer Dunav jest kašnie nazvan) i preko Istra potoka je našao vladanje Tuiskona, ova indi dvojica, od dvih bratov děca, nezna se u komu kolěnu, bratinski medju sobum popravili su se, Tuisko kazao je Istru, da on uz desnu stranu Istra slobodno neka naseli svoje Narode tiam do Ponta Euxina, à lěvu stranu neka ostavi pod vladanjem Tuiskona: ovo je bila perva pogodba, i da istini je prilična, to ćedu isti dogodjaji dalješni dokazati.

Po ovoj dakle pogodbi Tuiskona, kojega pisci od Pokolenja Gomera, Javanova brata, izvode, sa Istrom, sinom Ebra, od pokolenja Dodonima, sina Javana, mogao bi bio Ister sve strane od mora Adrianskoga, kako Albaniu, Dalmaciu, Istriu, Liburniu, to jest sadašnju Kranjsku, Štajersku i ostale kraine do vrěla Dunava, i od onog vrela s desne strane niz Dunav idući do Ponta Euxina sa naselci napuniti, da bi bio mogao, i imao toliko Naroda; poglej zemljopis od Europe, i uzmi s okom prostor, kako se Dunav u Cerno More utiče, i pokraj Cernog Mora do Macedonie (od koje se pravo nezna, jeli Gerci, ili Dodoneanci pervi nju su posědovali) i do Macedonie Albaniu kako Jonsko more stoji, i Adriansko se pokraj Albanie, Epira, Dalmacie i Istrie pruža, sva ona brodišta, sve one kraine do vrela Dunava Ister kralj Dodoneanacah jest posědovao, ali još naseliti nije mogao. Da ovo, što ja pišem, svaki učeni meni dopustiti more, stavljam pred oči još i ono, da u ovoj strani Europe drugi Narodi nisu se nahodili u pervo potli potopa vreme, kako poslědci od Cetima, i Dodonima sinovah Javanovih, od polnoći pako i Istoka poslědci od Gomera Brata Javanova, i od Mosoha. Od oviuh bio je u ono vreme Tuisko kralj bližnji, koi sa Istrom, kako gori pokazao sam bratinski, kako Dunav teče, medju jest načinio jednoj i drugoj kraljevini: što se pako Gerkah,