„Однесоше прилог Светој гори: „Жута воска и б'јела тамњана. "У томе се мене задријема, „Те ја чашу из руке испустих. “
Збор зборила господа ришћанска Код бијеле цркве Грачанице: „Боже мили, чуда великога! „Куд се ђеде цар-Немање благо, , Седам кула гроша и дуката?" Ту се деси Немањићу Саво, Па говори господи ришћанској: „Ој Бога вам, господо ришћанска! „Не говор’те о мом родитељу,
, Не говор'те, не гријеш'те душе: „Није бабо расковао благо
„На наџаке ни на буздоване,
Ни на сабље ни на бојна копља, „Ни добријем коњма на ратове; „Већ је бабо потрошио благо „На три славна Српска намастира: „Једну бабо саградио цркву: „Бјел Вилиндар насред горе Свете, „Красну славну себе задужбину,
„Вјечну кућу на ономе св’јету, „Да се њему поје летурђија „Оног свјета, као и овога; „Другу бабо саградио цркву:
„Студеницу на Влаху Староме, ,Красну славну мајци задужбину, „Својој мајци царици Јелени, „Вјечну кућу на ономе св'јету, „Да с' и њојзи поје летурђија Оног свијета, као и овога; „Трећу бабо саградио цркву: „Миљешевку на Херцеговини, „Красну славну Сави задужбину, „Вјечну кућу на ономе свјету, „Да си њему поје летурђија
Оног свјета, као и овога.“
У глас викну господа ришћанска: „Просто да си, Немањићу Саво! „Проста душа твојих родитеља! „Проста душа, а честито тјело! „Што носили, свијетло вам било! „Што родили, све вам свето било!" И што рече господа ришћанска На састанку код бијеле цркве, Штогођ рекли, код Бога се стекло.
Оиеш свещи Саво.
Збор зборила господа ришћанска Код бијеле цркве Грачанице:
Мили Боже, чуда големога!
„Куд се ђеде цар-Немање благо, „Седам кула гроша и дуката? „Ваља да је расковао благо
„На наџаке и на буздоване „И добријем коњма на ратове.“ Ту се деси Немањићу Саво, Па говори господи ришћанској: „Не лудујте, господо ришћанска ! „Није бабо расковао благо „На наџаке ни на буздоване, „Ни добријем коњма на ратове, "Већ је бабо похарчио благо "Све градећи млоге задужбине: „Док је Свету гору подигао „И Вилиндар цркву начинио, „Ту је дао двије куле блага; „Док начини високе Дечане
„У приморју код воде Бистрице, „И два стуба светитеља Ђурђа, „Оба стуба виш Новог Пазара, „Студеницу на Влаху Староме, „Ту је дао једну кулу блага; „Док начини цркву код Требиња „Миљешевку на Херцеговини, „И Довољу близу горе Црне; „И Тројицу надомак Таслиџе, „Украј воде украј Ћиотине; „Рачу цркву украј воде Дрине, „И Папраћу близу Борогова, „И Вазућу крај воде Криваје, Озрен цркву насред Босне славне, „И Гомељу на граници сувој;
,Моштаницу у Крајини љутој, „Ту је дао једну кулу блага.
„Осталога што претече блага, „Остало је благо похарчио „Зидајући по калу калдрме „И градећи по водам ћуприје, „Дијелећи кљасту и слијепу, „Док је души мјесто уватио, „Седам кула блага похарчио: Ето бабо куд похарчи благо!“ Онда рече господа ришћанска : „Бе аферим, Немањићу Саво! „Кад имасте седам кула блага, „Те знадосте управити благом.
Што носили, свијетло вам било! ,Што родили, све вам свето било!“
И што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогођ рекли, код Бога се стекло.
Женидба краља Вукашина.
Књигу пише Жура Вукашине У бијелу Скадру на Бојани, Те је шаље на Херцеговину Бијеломе граду Пирлитору 15), Пирлитору према Дурмитору, Видосави љуби Момчиловој; Тајно пише, а тајно јој шаље,
15) Једни певају Пиритор мјесто Пирлитор. Кажу, да
и сад стоје зидине од тога града.
У књизи јој овако бесједи: „Видосава, Момчилова љубо!
„Шта ћеш у том леду и снијегу ? „Кад погледаш с града изнад себе, „Ништа немаш лијепо виђети, Већ бијело брдо Дурмитора
"Окићено ледом и снијегом
„Усред љета, као усред зиме ;
„Кад погледаш стрмо испод града, „Мутна тече Тара валовита,
Она ваља дрвље и камење,
„На њој нема брода ни ћуприје, „А око ње борје и мраморје; „Већ ти отруј војводу Момчила, „Ил га отруј, или ми га издај, "Ходи к мени у приморје равно „Бијеломе Скадру на Бојану, „Узећу те за вјерну љубовцу, „Па ћеш бити госпођа краљица, „Прести свилу на златно вретено, „Свилу прести, на свили сједити, „А носити диву и кадиву „И још оно све жежено злато; „А какав је Скадар на Бојани! „Кад погледаш брду изнад града, „Све порасле смокве и маслине „И још они грозни виногради; „Кад погледаш стрмо испод града, „Ал узрасла шеница бјелица,
„А око ње зелена ливада,
„Кроз њу тече зелена Бојана,
« PreviousContinue » |