„По њој плива риба свакојака, момчила сестра Јевросима, Готови му то господско јело, „Прије њега јело огледује: „У Момчила девет миле браће „И дванаест прво-братучеда, „Они њему руно вино служе, 99 Прије њега сваку чашу пију; 99 45 50 16) Приповиједа се, да је онамо негдје у некаком језеру бно крилат коњ, па излазно ноћу, те пасао Момчилове кобиле, које су пасле по ливади око језера; но како би коју кобилу опасао, он би је ударно ногама у трбух, те се изјалови (да не бн ождријебила крилата коња). Кад то дозна Момчило, а он узме бубњеве и таламбасе, и остале којекаке справе, што лупају, па отиде дању, те се сакрије код језера, а кобиле натјера око језера. Кад ноћу изиђе коњ из језера н опасе једну кобилу, па пође да сиђе с ње, онда он почне лупати у бубњеве и у остале справе, те се коњ поплаши и не узима кад изјаловити кобиле, него утече у језеро, а кобила остане суждребна и ождријеби крилата коња, којега једни у овој пјесми називају вранцем, један дорамом, једни богатом, а овдје се пјева Јабучило и, краткости ради, чилаш и чиле. 19 99 „Јабучила коња крилатога; „Кудгођ хоће, прелећети може; „У Момчила сабља са очима ''); ,,Не боји се никога до Бога. „Већ ме чу ли, краљу Вукашине! Ти подигни млогу силну војску, „Изведи је на Језера равна, ,,Пак засједни у гори зеленој; „У Момчила чудан наук има, „Свако јутро у свету неђељу ..Рано рани у лов на Језера „С собом води девет миле браће „И дванаест прво-братучеда „И четръест од града левера; „Када буде у очи неђеље, „Ја ћу спалит' крила Јабучилу, „Бритку ћу му сабљу затопити, Затопити оном сланом крвљу, „Да се не да извадит' из кора; Тако ћеш ти погубит момчила.“ Када краљу така књига дође, Те он виђе, што му књига каже, То је њему врло мило било, Па он диже млогу силну војску, Оде с војском на Херцеговину, Изведе је на Језера равна, Пак засједе у гори зеленој. 99 19 17) Ја не знам, пјевач каква шара, 55 ми није 60 65 70 75 80 шта значи сабља са очима, 2 ВЯ знао казати. Да није на њој гдје била као очи? Кад је било у очи неђеље, 99 99 Већ сам чула једно чудно чудо, „Чула јесам, ал' нисам виђела, „Да ти имаш коња Јабучила, „Јабучила, коња крилатога, „Ја не виђех твоме коњу крила, Те не могу млада вјеровати; „Већ се бојим, хоћеш погинути. Мудар бјеше војвода Момчило, Мудар бјеше, ал' се преварио, Својој љуби тако бесједио: „Видосава, вјерна моја љубо! 99 99 99 За то ћу те ласно утјешити, Ти ћеш ласно виђет' чилу крила: „Када први запјевају п’јевци, „Ти отиди у нове ахаре, Тад ће чиле попуштити крила '), 29 66 85 90 95 100 105 110 18) По овом се мора мислити, да се крила свагда АНјесу могла видјети. „Тад, му можеш крила сагледати. 99 сави око Дурмитора, Пак се 99 115 120 125 130 135 140 „Ја ударих кроз тај прамен магле Са мојијех девет миле браће 99 99 „И с дванаест прво-братучеда 145 150 155 160 165 170 |
0 Reviews Reviews aren't verified, but Google checks for and removes fake content when it's identified Write review |