„0 јетрво, госпођо краљице; „Нешто мене забољела рука, „Тебе здравље! пребољет не могу, „Већ ти збори млађој јетрвици. “ Она оде млађој јетрвици: 66 „Јетрвице, млада Гојковице; „Нешто ме је забољела глава, „Тебе здравље! пребољет не могу; „Но понеси мајсторима ручак. “ Ал говори Гојковица млада: „Чу л, нано, госпођо краљице! „Ја сам рада тебе послушати, „Но ми лудо чедо некупато, „А бијело платно неиспрато.“ Вели њојзи госпођа краљица: „Иди, каже, моја јетрвице, „Те однеси мајсторима ручак, „Ја ћу твоје изапрати платно, „А јетрва чедо окупати.“ Нема Већ 66 шта ће Гојковица млада, Кад је била на воду Бојану, Јунаку се срце ражалило, Жао му је љубе вијернице, Жао Бе му је чеда у кол'јевци, остаде од мјесеца дана, Па од лица сузе просипаше; Угледа га танана невјеста, Кротко ходи, док до њега приђе, Кротко ходи, тихо бесјеђаше: 130 135 140 145 150 155 160 „Што је тебе, добри господару! Па ми данас паде у Бојану, „Те је жалим, прегорет' не могу.“ Не сјећа се танана невјеста, Но бесједи своме господару : Моли Бога ти за твоје здравље, „А салићеш и бољу јабуку.“ Тад' јунаку грђе жао било, 165 170 Па на страну одвратио главу, Не шће више ни гледати љубу; 175 Два ђевера Гојковице младе, Узеше је за бијеле руке, Раде викну до триста мајстора; 180 Турише је у град уграђиват', Оборише до триста мајстора, Оборише дрвље и камење, Узидаше дори до кољена, Оборише дрвље и камење, 185 190 66 Тад отежа дрвље и камење, Онда виђе, шта је јадну нађе, Љуто писну, како љута гуја, Па замоли два мила ђевера: „Не дајте ме, ако Бога знате! „Узидати младу и зелену. То се моли, ал' јој не помаже; Јер ђевери у њу и не гледе. Тад се прође срама и зазора, Паке моли свога господара : „Не дај мене, добри господару! „Да ме младу у град узидају, „Но ти прати мојој старој мајци, „Моја мајка има доста блага, „Нек ти купи роба ил' робињу, Те зидајте кули у темеља.“ 195 200 205 210 215 Каде дође нејаки Јоване, 220 66 „Богом брате, Раде неимаре! - 225 230 235 240 20) Кажу, да и сад на онијех прозора, гдје су сисе биле измољене, тече некака мокрина, која се низа зид хвата, као креч, и жене, које немају млијека, или их сисе боле, носе оно, те пију у води. У народу се нашему и сад при повиједа, да се никаква велика грађевина не може начинити, док се у њу какво чељаде не узида; за то се таковијех мјеста клоне сви, којима је могуће, јер кажу, да се и сјен чељадету може узидати, па оно послије умре. 27. Душан хоће сестру да узме. 66 5 10 15 20 25 |