4. Огњена Марија у чаклу. Бога голи Огњана Марија: 99 овоме гори десна рука, Њом је клао овце преходнице; 5 10 15 20 25 Њих минуше, напријед прођоше, Но Марија апостола пита: ,Кажуј, Петре, што су згријешили?“ „Казаћу ти, моја мила секо! „Ово бјеху од земље судије, „Мирили су мртве и рањене ) Што чињаху, кад они могаху, „Каматника, секо, и митника „До два тези Боже проклетника.“ Па минуше мало понапријед, Ту нађоше једну невјестицу, Бе јој горе и ноге и руке, А пропа јој језик проз вилице. А висе јој змије о дојаках; Кад је виђе Огњана Марија, Онијетко апостола пита: „Што је, кучка, Богу згријешила, „Те се мучи муках жестокијех ?" „Казаћу ти, моја мила секо! „Гријешница ј крчмарица била, „У вино је воду присипала „И за воду паре узимала; „Имала је обречена мужа, 30 35 40 45 50 55 3) Т. j. распре због побијенијех и рањенијех, као што се у Црној гори и онуда по околини чинило до сад. „Ходила је шњега на другога; „Да шњим нема од срца порода, „Са њима ће пред Господом поћи.“ А нађоше бабу остаралу, „Ја немам што, до камена казат': *) Т. ј. одрасла и стала на снагу. 60 65 70 75 80 י, 66.66 „Кад се, синко, удадох четвртом, 5. Бог ником дужан не остаје. Два су бора напоредо расла, 85 90 95 100 5) Да не расте више, него да остане онако, као камен. 5 66 Међу њима сестрица Јелица. Браћа сеју врло миловала, Сваку су јој милост доносила, Најпослије ноже оковане, Оковане сребром, позлаћене. Кад то видела млада Павловица, Завидила својој заовици, Па дозива љубу. Радулову: „Јетрвице, по Богу сестрице! „Не знаш кака биља од омразе? „Да омразим брата и сестрицу. Ал' говори љуба Радулова: „Ој Бога ми, моја јетрвице! „Ја не знадем биља од омразе, "А и да знам, не бих ти казала: „И мене су браћа миловала, „И милост, ми сваку доносила." Кад то зачу млада Павловица, Она оде коњма на ливаду, Те убоде вранца на ливади, Па говори своме господару: „На зло, Павле, сеју миловао, „На горе јој милост доносио! „Убола ти вранца на ливади.“ Павле пита сестрицу Јелицу: „Зашто, сејо? да од Бога нађеш!" Сестрица се брату кунијаше: Нисам, брате, живота ми мога! Живота ми и мога и твога!“ 99 То је братац сеји вјеровао. 10 15 20 25 30 35 |