„Време није, нити може бити;
„Узми, кнеже, књиге староставне,
„Те ти гледај, што нам књиге кажу:
„Настало је пошљедње вријеме,
„Хоће Турци царство преузети, „Хоће Турци брзо царовати;
„Обориће наше намастире, „Обориће цркву Раваницу,
Ископаће темељ од олова, „Слијеваће у топе ђулове, „Те ће наше разбијат градове; „И цркви ће растурити платна, Слијеваће на ате ратове;
"Хоће цркви покров растурити,
„Кадунама ковати ђердане;
„Са цркве ће бисер разнизати,
„Кадунама поднизат ђердане;
„Повадиће то драго камење,
„Ударат га сабљам у балчаке
„И кадама у златно прстење;
„Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре!
„Да копамо мермера камена,
„Да градимо цркву од камена,
„И Турци ће царство преузети „И наше ће задужбине служит’ „Од вијека до суда Божјега:
Од камена ником ни камена. “ Кад то зачу славни кнез Лазаре, Тад Милошу био говорио:
Вала тебе, на твојој бесједи,
Истина је, како што говориш. “
Оиеш зидање Раванице.
Собет чини царе у Крушевцу,
Све војводе на собет дозвао,
Ставља редом једног до другога:
У зачеље славни цар Лазаре,
А до себе од Коњица Ивка,
А до Ивка од Омоља Живка,
А до Живка слугу Божидара,
А до слуге Бранковића Вука,
А до Вука Косанчић-Ивана,
До Ивана Топлицу Милана,
До Милана госпођу Милицу,
До Милице Милош Обилића,
До Милоша браћу Миличину:
Млади Петар и млади Никола,
А најмлађи нејаки Момире,
Три рођена брата Миличина,
С друге стране уз десно кољено
Посадио старог Југ-Богдана,
А до Југа Бановић-Страхињу,
До Страхиње Мусића Стевана,
До Стевана Кучаинца Јова,
А до Јова Петра Браничевца,
А до Петра остала господа.
Вино служи слуга Божидаре,
Сваку чашу прије цара пије 26),
Чашу пије, цару је наздравља.
Царе прима златну купу вина,
Купу прима, а пити је не ће,
Но је тура на десно кољено,
Па војводам својим говораше:
„Видите ли, моје војеводе!
„Ми пијемо млого вино ладно,
„Ми пијемо и господујемо,
„Задужбине нигђе не градимо,
„Намастира ни бијеле цркве,
„Ни на води камене ћуприје,
„Ни на друму камене калдрме;
„Штогођ било и цара и краља,
Сваки себе задужбину гради,
Неки гради, неки начинио:
„Цар Стјепане високе Дечане,
„Бијеле се насред Метохије,
„Градио их дванаест година;
„A
слуга му цркву у Призрену;
„Краљ Милутин висока Девича
"У Косову пољу широкоме;
„Ђурађ гради Ђурђеве ступове,
„Свети Петар бијелу Петрову,
„Краљ Симеун Студеницу цркву,
„А слуга му цркву Придворицу;
„Цркву граде два Мрљавчевића
"У Јелици у планини пустој,
„Покривају јеловијем клисом;
„А ми, море, ниђе не градимо!
"Ал' тако ми Бога великога!
„Док су мене два мајдана златна:
„Један мајдан у Копаонику,
„Други мајдан Рудничка планина,
„Од свијех ћу боље начинити:
„Поставићу темељ од олова,
„Удараћу челичне диреке,
„Покрићу је жеженијем златом,
„Попуњаћу драгијем каменом,
„Пострешићу ситнијем бисером,
„Нек се сјаје, нек се моје знаје.“
Ни ко вели: Јесте тако, царе;
Ни ко вели: Није тако, царе.
Ниско сједи Милош Обилићу,
Ниско сједи, ал' добро бесједи:
„Можеш, царе, и у руци ти је;
"Ал' тако ми Бога великога!
„Ту ти нема прилике за цркву;
„Настануће пошљедње вријеме,
„Па ће зулум настанути тешки,
„Развалиће с твоја задужбина
, Око злата и драгог камена;
„Царе, ће ти раскивати Турци,
„Раскивати челичне диреке,
„А од њих ће градити ћулумке,
„Ћулумцима биће сиротињу,
„Сиротиња клети ће ти душу;
„Ту ти, царе, задужбине нема.
„Но чу ли ме, славни царе Лазо!
„Виђео сам доље у Ресави,
„У Ресави твојој државини
Под Кучајом високом планином „Један лијеп, царе, заравањак,
„Гради онђе Раваницу цркву,
„Гради, царе, штогођ љепше можеш,
„Од студена креча и камена,
„А покривај плочом и каменом:
„Од камена ником ни камена:
„Стајаће ти хиљаду година
„Задужбина твоја Раваница. “
Кад то зачу славан царе Лазо,
Милошу је купу наздравио:
„Здрав Милошу, моја вјерна слуго!"
Па стадоше ладно пити вино
Саклет чини славан кнез Лазаре,
Саклет чини на своје војводе,
А војводе на своје кметове,
На кметове и оборкнезове:
Саставише хиљаду мајстора
И хиљаду младих сараора,
А преда њих Рада неимара;
А ашчије") девет Југовића.
37) Ја сам ову пјесму, у многоме којечему друкчије, слушао још као дијете у Тршићу. Опомињем се, да су Југовићи постављени као настојници и управитељи зидања, и да је кнез Лазар одредио:
Ко донесе камен на рамену,
Да се њему по жут дукат даде;
Ко донесе воде у ђугуму,
Да се њему по бијел грош даде; но
Југовићи Божји несретнићи
|