Page images
PDF
EPUB

„А гди станеш, да чемерикујеш ;
„А мене је заболела глава,
,,А од срца преболети не ћу."
То изусти, па душицу пусти.
Тад' је Лазо сватом беседио:
,,Сад на ноге, кићени сватови!
„С наџаци јој раку ископајте,
„А сабљама сандук сатешите,
„Више главе ружу усадите,
,,Око гроба клупе направите,
„Ниже ногу бунар ископајте:
„Рад, мириса нек се ружом ките,
„Од умора на клупе седају,
„А од жеђи ладне воде пију. “
Често Лазо на гроб излазио,
Па је пит'о своју заручницу:
„Јел” ти, душо, земља дотешчала?“
Девојка му мртва одговара:
„Није мени земља дотешчала,
„Већ је тешка материна клетва."

8.

Јован и дивски смарјешина.
(из Црне горе).

Цар хоћаше изгубити љубу,
Цар хоћаше, и невоља му је,
Е му љуба много закривила,
И за то је царе помрзио ;
Ма је слуге изгубит` не даду,
Но се моле цару честитоме,
Те госпођу своју измолише:

140

145

150

155

Цар је своје слуге послушао, Поклони јој живот за годину. Она сина имаше Јована, Па ђетету своме говорила: ,,О камо те, мој Јоване сине! „Хоћеш ли се одрицат’ од мајке?“ Дијете су сузе пропануле, Па дијете мајци говорило: „Чујеш ли ме, моја мила мајко! „Ја ћу с тобом по св’јету бјежати.“ А њему је мајка говорила: „Хајд’ уљези цару у сараје, „Те изведи гојена Лабуда, „Да бјежимо, синко, по свијету. “ Скочи Јован од земље на ноге, Те је мајку своју послушао (А нема му до петнаест љетах), И Лабуда свога изводио, Бачише се њему о рамена ; Но је Јован мајци говорио: „А за Бога, моја мила мајко! „Кад м’ одвоји од оца мојега, „Који нема до мене једнога, „Куд ћемо се, мајко, дијевати?“ А мајка је сину говорила: „Да бјежимо, синко, по свијету. „А од цара и мога и твога, „А далеко тридесет конаках, „Те не царе ни чути не може, „А некмоли очима виђети.“ Они бјеже земљом и свијетом,

،،

10

15

20

25

30

35

Док дођоше у дивску планину,
Ту нађоше студену пећину,
Али у њу седамдесет дивах,
Међу њима дивски старјешина.
Кад Јована диви угледаше,
Кренуше се, да му узму главу;
Жесток ли је лудани Јоване!
Од бедрице сабљу извадио,
Слободно је њима ударио,
И пос’јече седамдесет дивах,
А скри му се дивски старјешина.
Он је с мајком ноцу боравио ;
А кад сјутра дан и зора дође,
Но се Јован стрпљети не мога',
Већ он у лов у планину пође
На његова гојена Лабуда,
Те он лови срне и кошуте;
Кад по подне сунце навалило,
Он отиде у пећину к мајци
И донесе срну и кошуту,
Да зарани одагнату мајку.
Но му мајка тадер бесједила :
„О Јоване, хајде пред пећину,
„Те почини трудан и уморан.
Он послуша родитеља свога.
Хитро Јован пред пећину пође,
А мајка му дива угледала
У пећину, дивску старјешину,
Па јој дивски старјешина вика:
„Хајд' овамо, Јованова мајко!
,,Ходи к мене, да ашикујемо."

66

40

45

50

55

60

65

[merged small][ocr errors][merged small]

А она му тадер бесједила :
„Ходи к мене, дивски старјешина !
„Ходи к мене, да ми лице љубиш.“
А он јој је тадер говорио:
Ја не смијем од Јована твога,
„Који згуби седамдесет дивах,
,,Но кад дође Јован у пећину,

„А ти твоје дијете упитај,
„Боји ли се до Бога и кога,
„Па најприје игру заметните,
„Проклетога у руке прстена,

99

Око њега те се куне криво, „Дијете је лудо и невјешто,

99

„Ти ћеш њега ласно надиграти,
,,Пак му свежи руке наопако,
„А ја ћу га онда погубити,
,,Пак ћем, онда ми ашиковати. "
А кад Јован у пећину дође,

Вечераше господску вечеру,
Па му тадер мајка говорила:
,,О Јоване, мој једини сине!
„Ти изгуби седамдесет дивах,
„А ти идеш, синко, планинама,
„Бојиш ли се до Бога и кога?“
Но јој Јован ријеч говорио:
„Ја се бојим Бога великога,
,,Не бојим се никаква јунака,
„Доклен ми је гојени Лабуде.“
Тад, Јовану бесједила мајка:
,,О Јоване, мој једини сине!
,,Ми смо јадни, синко, обојица,

[blocks in formation]

,,Ход, да малу игру заметнемо.“
Јован своју послушао мајку,
Па је шњоме игру заметнуо,
Понајпријед у руке прстена;
Он могаше надиграти мајку,
Он могаше, него не хоћаше,
Но је њега мајка надиграла :
„Ја сам тебе, дијете, добила."
Па му обје савезала руке
Од лакатах те до врх нокатах;
Луди Јован растегну рукама,
На седморо коноп раскинуо.
Када сјутра дан и зора дође,
Јован пође у лов у планину.
Кад на друму царевоме дође,
Из свијета срете ћириџије
И пред њима ћириџију Рада,
'Бе ћерају шездесет товарах
Све на голо вина и шенице;
Јован им се на пут учинио,
И пред њима капицу скинуо:
Молим ви се, браћо из свијета,
„Продајте ми шездесет товарах
Све на голо вина и шенице,
„Да ја раним одагнату мајку,
„Да ви платим жутијем дукатом.
Ћириџије робу му продале;
Но га пита ћириџија Раде:
„А тако ти, дијете Јоване!

99

Ђе је твоја остарала мајка?“

,

Јован мајку у пећину каже;

[ocr errors]
[ocr errors]

105

110

115

120

125

130

« PreviousContinue »