Причешћује вином црвенијем 30 35 40 45 50 "А треће је Топлица Милане: „Ја се онде деси на вратима, *5) По греку (по гријеху) родитељ значи прави отац. Овдје се показује знак народнога мишљења, да је гријех и жениши се. Ја сам слушао од оца једнога великог господара гдје говори за свога сина: Он је мој по гријеху син, али га мени сад ваља слушати.“ 99 „Кад се шета војвода Милошу, 99 99 Око врата свилена марама, „Обазре се и погледа на ме, „С себе скиде коласту аздију, „С себе скиде, па је мени даде: „„На, девојко, коласту аздију, ,,По чему ћеш мене споменути, ,,По аздији по имену моме: ,,Ево т идем погинути, душо, ""У табору честитога кнеза; 9999 ,,Моли Бога, драга душо моја, "Да ти с здраво из табора вратим, ""А и тебе добра срећа нађе, 99 9999 , Узећу те за Милана мога, ,,,За Милана Богом побратима, ,,,Кој је мене Богом побратно, Вишњим Богом и светим Јованом; „„Ја ћу теби кум венчани бити. “ “ „За њим иде Косанчић Иване, „Красан јунак на овоме свету, Сабља му се по калдрми вуче, Свилен калпак, оковано перје, „На јунаку коласта аздија, „Око врата свилена марама, „На руци му бурма позлаћена, „Обазре се и погледа на ме, „С руке скиде бурму позлаћену, 55 60 65 70 75 80 „С руке скиде, па је мени даде: 99.99 ,,,,Да ти с' здраво из табора вратим, Вишњим Богом и светим Јованом; ,,,,Ја ћу теби ручни девер бити.“ “ "За њим иде Топлица Милане, „Красан јунак на овоме свету, Сабља му се по калдрми вуче, „Свилен калпак, оковано перје, „На јунаку коласта аздија, „Око врата свилена марама, 99 На руци му копрена од злата, „Обазре се и погледа на ме, C руке скиде копрену од злата, С руке скиде, па је мени даде: ,,На, девојко, копрену од злата, ,,По чему ћеш мене споменути, По копрени по имену моме: Евот идем погинути, душо, ,,,У табору честитога кнеза; 99.99 99 99 Моли Бога, моја душо драга, ,,,,Да ти с здраво из табора вратим, 85 90 95 100 105 110 6666 „„Тебе, душо, добра срећа нађе, ,,,,Узећу те за верну љубовцу. „И одоше три војводе бојне. Њи ја данас по разбоју тражим. Ал' беседи Орловићу Павле: „Сестро драга, Косовко девојко! „Видиш, душо, она копља бојна „Понајвиша а и понајгушћа, „Онде ; пала крвца од јунака „Та доброме коњу до стремена, „До стремена и до узенђије, „А јунаку до свилена паса, „Онде су ти сва три погинула, „Већ ти иди двору бијеломе, „Не крвави скута и рукава.“ Кад девојка саслушала речи, Проли сузе низ бијело лице, Она оде свом бијелу двору Кукајући из бијела грла: „Јао јадна! уде ти сам среће! 66 115 120 125 130 „Да се, јадна, за зелен бор ватим, 135 „И он би се зелен осушио. 66 52. Јуришић Јанко. Нешто цвили у Стамболу граду; Ако цвили, и невоља му је: „Те ти цвилиш у мојој тавници ? "Али си се силан ужелио, 5 10 15 - 20 Тад' говори Јуришићу Јанко: 99 „Још како сам пао у тамницу; 30 „Но ти хоћу, право да ми кажеш, 35 |