Те јој слуге коње доведоше, 290 295 Па га игра покрај воде ладне, 300 Поје Јован из грла бијела: Али иде крчмарица Јана Па се потљен грохотљиво смије: 310 „Благо мене, мио побратиме! „Бог зна, су ти очи пробољеле?" Што ј од мајке чедо дочекало, 315 Ондолен се они раздвојише: А диву је главу окинуо, Па се Јован бачи на Лабуда, 320 325 330 335 340 345 „А ево га, драги господару! 350 „А Јоване, све ти просто, синко! „Што учини од оца својега? 355 „Ја сам река, никад доћи не ћеш.“ Па му силни шемлук ударише; Но се цару дијете пожали, Што је њему учињела мајка: „Не дај мајку, дијете Јоване! 9. Браћа и сестра. Рани мајка девет мили сина 360 365 5 Једно бане, друго џенерале, Ми ћемо те често походити : „У години свакога мјесеца, "У мјесецу сваке неђељице.“ То је сестра браћу послушала, Она пође с преко мора бану. Ал да видиш чуда великога! Ја Бог пушћа од себе морију, Те помори девет милих брата, Сама оста саморана мајка. Тако стаде три године дана. Љуто пишти сестрица Јелица : „Мили Боже, чуда великога! „Што сам врло браћи згријешила, Те ме браћа походити не ће?" Њу ми коре млоге јетрвице: „Кучко једна, наша јетрвице! „Ти си врло браћи омрзнула, „Те те браћа походити не he." Љуто пишти сестрица Јелица, Љуто пишти јутром и вечером. Ал се милу Богу ражалило, Па он посла два своја анђела : *),с спреко мора“ мјесто: из преко мора. 66 10 15 20 25 30 35 „Идте доље, два моја анђела, „До бијела гроба Јованова, „Јованова, брата најмлађега, „Вашијем га духом заданите, „Од гроба му коња начините, „Од земљице мијесте колаче, „Од покрова режите дарове; „Спремите га сестри у походе.“ Хитро иду два Божја анђела До бијела гроба Јованова, Од гроба му коња начинише, Њинијем га духом задануше, Од земљице мијесе колаче, Од покрова резаше дарове; Спремише га сестри у походе. Хитро иде нејачак Јоване; Кад је био двору на помолу, Далеко га сеја угледала, Мало ближе пред њег’ишетала, Од жалости врло заплакала, Руке шире, у лице се љубе; Па је сеја брату бесједила: „Јесте л' ми се, брате, затјецали, Кад сте мене младу удавали, "Да ћете ме често походити: „У години свакога мјесеца, "У мјесецу сваке неђељице? „Ево данас три године дана „Нијесте ме јоште походили!“ Још је њему сеја бесједила: Што си тако, брате, потавњео 40 45 50 55 60 65 |