И у њима три драга камена,
И међ њима царев печат стоји,
Да га везир погубит не може,
Док честитог цара не запита ;
Све послаше Краљевићу Марку:
„Ето, Марко, блага неколико;
Акол тебе понестане блага, „Опет дођи поочиму твоме.“
Марко Краљевић и Муса
кесеџија.
Вино пије Муса Арбанаса *")
У Стамболу у крчми бијелој;
Кад се Муса накитио вина,
Онда поче пијан бесједити:
Ево има девет годиница
,Како дворим цара у Стамболу, „Ни издворих коња ни оружја, „Ни доламе нове ни половне; „Ал' тако ми моје вјере тврде! „Одврћ ћу се у равно приморје, „Затворићу скеле око мора „И друмове около приморја, „Начинићу кулу у приморју, Око куле гвоздене ченгеле, „Вјешаћу му хоџе и хаџије.“ Штогођ Туре пјано говорило,
*9) Арбанаса је место Арбанас или Арбанасин.
То тријезно бјеше учинило:
Одврже се у приморје равно,
Позатвора скеле око мора,
И друмове около приморја,
Куд пролази царевина благо,
На годину по триста товара,
Све је Муса себе уставио;
У приморју кулу начинио,
Око куле гвоздене ченгеле,
Вјеша цару хоџе и хаџије,
Када цару тужбе додијаше,
Посла нањга Ћуприлијћ-везира
И са њиме три хиљаде војске:
Кад дођоше у равно приморје,
Све поломи Муса по приморју,
И увати Ћуприлић-везира,
Савеза му руке наопако,
Па га посла цару у Стамбола.
Стаде царе мејданџије тражит',
Обећава небројено благо,
Тко погуби Мусу кесеџију;
Како који тамо одлазаше,
Већ Стамболу он не долазаше.
То се царе љуто забринуо;
Ал му вели хоџа Ћуприлијћу:
„Господине, царе од Стамбола!
„Да је сада Краљевићу Марко,
„Згубио би Мусу кесеџију.“
Погледа га царе попријеко,
Па он проли сузе од очију:
„Прођи ме се, хоџа Ћуприлијћу!
„Јер помињеш Краљевића Марка ?
И кости су њему иструнуле ;
„Има пуно три године дана
Како сам га врг'о у тавницу,
„Нијесам је више отворио.“
Вели њему хоџа Ћуприлијћу:
„На милости, царе господине!
„Шта би дао ономе јунаку,
„Који би ти жива каз’о Марка ?“
Вели њему царе господине:
„Дао бих му на Босни везирство
„Без промјене за девет година
„Да не тражим паре ни динара."
Скочи хоџа на ноге лагане,
Те отвори на тавници врата,
И изведе Краљевића Марка,
Изведе га пред цара честитог;
Коса му је до земљице црне,
Полу стере, полом се покрива;
Нокти су му орати би мог'о;
Убила га мемла од камена,
Поцрнио, као камен сињи..
Вели царе Краљевићу Марку:
„Јеси л’ђегођ у животу, Марко ?"
„Јесам, царе, али у рђаву."
Сједе царе казивати Марку,
Што је њему Муса починио;
Па он пита Краљевића Марка:
„Можеш ли се, Марко, поуздати,
„Да отидеш у приморје равно,
„Да погубиш Мусу кесеџију?
„Даћу блага, колико ти драго.
Вели њему Краљевићу Марко:
„Аја, Богме, царе господине!
„Убила ме мемла од камена,
„Ја не могу ни очима гледат,
"Камо лс Мусом мејдан дијелити!
, Намјести ме ђегођ у механу,
„Примакни ми вина и ракије
„И дебела меса овнујскога,
„И бешкога љеба бијелога;
„Да посједим неколико дана,
„Казаћу ти, кад сам за мејдана. “
Цар добави три бербера млада:
Један мије, други Марка брије,
А трећи му нокте сарезује;
Намјести га у нову механу,
Примаче му вина и ракије
И дебела меса овнујскога,
И бешкога љеба бијелога.
Сједе Марко три мјесеца дана,
Док је живот мало повратио ;
Пита царе Краљевића Марка:
„Можеш ли се веће поуздати?
„Досади ми љута сиротиња
"Све тужећи на Мусу проклетог.
Вели Марко цару честитоме:
„Донеси ми суве дреновине
Са тавана од девет година,
„Да огледам, може ли што бити. “
Донеше му суву дреновину,
Стеже Марко у десницу руку,
Прште дрво на двоје на троје;
Ал из њега вода не удари :
„Богме, царе, јоште није време.
Тако стаде јоште мјесец дана,
Док се Марко мало поначини;
Када виђе, да је за мејдана,
Онда иште суву дреновину.
Донесоше дреновину Марку;
Кад је стеже у десницу руку,
Прште пуста на двоје на троје,
И двје капље воде искочише.
Тада Марко цару проговара:
„Прилика је, царе, од мејдана. “
Па он оде Новаку ковачу:
„Куј ми сабљу, Новаче ковачу!
„Какву ниси прије саковао.“
Даде њему тридесет дуката,
Па он оде у нову механу,
Пије вино три-четири дана,
Пак дошета опет до Новака:
„Јеси л', Ново, сабљу саковао ?“
Изнесе му сабљу саковану.
Вели њему Краљевићу Марко:
„Јели добра, Новаче ковачу?“
Новак Марку тихо говорио:
Ето сабље, а ето наковња,
„Ти огледај сабљу каква ти је."
Ману сабљом и десницом руком
И удари по наковњу Марко,
Наковња је пола пресјекао,
Па он пита Новака ковача :
|