Page images
PDF
EPUB

29

99

„Баш кан' да си под земљицом био ?"
Бесједи јој нејачак Јоване:
„Шути, сејо, ако Бога знадеш!
Мене јесте голема невоља :
,,Док сам осам брата оженио,
„И дворно осам милих снаха ;
А како се браћа иженише,
„Девет б'јелих кућа начинимо ;
„За то сам ти поцрнео, сејо."
И он био три бијела дана.
Опрема се сестрица Јелица,
И опрема господске дарове,
Да дарује браћу и снашице:
Браћи реже свилене кошуље,
А снахама бурме и прстење.
Ал' је Јово врло устављаше:
„Ти не иди, моја мила сејо,
,,Док још браће у походе дође.“
Ал' Јелица останути не ће;
Она спреми господске дарове;
Отале се Јово подигао
И са њиме сестрица Јелица.
А кад близу двора долазише,
Код двора је пребијела црква.
Па бесједи нејачак Јоване:
„Ти почекај, моја мила сејо,
„Док ја одем за бијелу цркву:
„Кад смо средњег брата оженили,
„Ја сам златан прстен изгубио,
„Да потражим, моја мила сејо."
Оде у гроб нејачак Јоване,

70

75

80

85

90

95

А остаде сестрица Јелица
Чекајући нејачка Јована.
Чекала га, па га потражила,
Ал' код цркве млого ново гробље:
Ту се одмах јаду осјетила,
Ђе ј' умръо нејачак Јоване.
Хитро иде двору бијеломе;
Кад је близу двора долазила,
Ал' у двору кука кукавица;
То не била сиња кукавица,
Веће њина остарила мајка.
А Јелица на врата долази,
Она виче из грла бијела:
„Јадна мајко, отвори ми врата.
Стара мајка из двора бесједи :
„Ид одатле, од Бога моријо,
„Девет си ми сина уморила,
„И мен' хоћеш остарилу мајку?“
А Јелица била бесједила :
„Јадна мајко, отвори ми врата,
,,Ово није од Бога морија,
„Већ Јелица твоја мила шћерца “
Па јој мајка отворила врата,
Закукаше, кано кукавице,
Рукама се б’јелим загрлише,
Обје мртве на земљу падоше.

66

10.

66

Милан-бег и Драгушин-бег.

Два се брата врло миловала :
Бег Милане и бег Драгутине.

100

105

110

115

120

дити

66

Колико се браћа миловала, Под њима се добри коњи љубе. Бег Милан-бег брату говорио: „А мој брате, беже Драгутине! „Ходи, брате, да се иженимо. Бег Драгутин брату говорио: „Ласно би се, брате, иженили ; „Ал’ кад туђе сеје саставимо, „Туђе ће нас сеје завадити, „Башка ће нам дворе поградити, „Између њих трње посадити, „И кроз трње воду навратити, „Нека трње у висину расте, „Да се никад састат не моремою " Бег Милан-бег брата не слушаше, Већ испроси лијепу ђевојку И покупи кићене сватове, Те доведе лијепу ђевојку. Начинио шенлук и веселье. Кад је било ноћи по јацији, Младијенце у ђердек сведоше : Када беже у одају уђе, А ђевојка стоји под дуваком, Он за собом затворио врата, Диже цури пули дувак с лица, Сину лице, кано жарко сунце, Бег загрли лијепу ђевојку, Хотијаше, да је и пољуби; Ал' му вели лијепа ђевојка: „Господару, бего Милан-бего! ..Не дам теби лица об.ьубити,

[ocr errors]

66

5

10

15

20

25

30

99

„Док не видим твога брата главе,
Ђе се мртва по авлији ваља.“
Ондар јој је бего говорио:
„Не будали, лијепа ђевојко!
Волим брата од очињег вида;
Ко би мого брату кидисати?“
Вели њему лијепа ђевојка:

99

99

Ако ти је жао кидисати,

99

„Ти ћеш сјутра рано уранити,
„Па ти хајде у лов у планину,
И поведи брата Драгутина,

99

Понесите сиве соколове, „Поведите хрте и загаре, „На крећите тице јаребице, „Напушћајте сиве соколове, „Нек Фатају тице јаребице „А крећите срне и кошуте, „Напушћајте хрте и загаре, „Нека тару срне и кошуте; Па најпошље, бего Милан-бего, Ти заметни хајку у планини,

99

99

[ocr errors]

99

99

Па ти крени звијера арслана,
Свога брата метни на бусију,
Откуда ће арслан ударити,
„Па ће њега арслан погубити."
To jе бего одмах каил био,
Он јој рече, да ће учинити ;
Тада му је лице допуштила.
Кад у јутру зора заб’јелила,
Поранио беже Милан-беже,
Иде брату у другу одају,

[ocr errors]

35

40

45

50

55

60

[ocr errors]

Да он буди брата Драгутина ; Ал' му братац прије уранио, На демир се пенџер наслонио, Па премиш.ља мисли свакојаке. Њему Милан Божју помоћ даје, Драгутин му љевше прифатио ; Милан му је онда говорио: „А мој брате, беже Драгутине ! „Јесам, брате, лова пожелно, ..Да идемо у лов у планину. Драгутин је брату говорио: ,,Мој рођени брате, Милан-беже! ..Ја сам ноћас зао сан уснио: ..Бе нам муња од запада сину, ...A гром пуче из ведрога неба, ,,Па у наше ударио дворе, „Ја умријех, ти пребоље, брате.“ Милан-бег је брату говорио: ..А мој брате, беже Драгутине! „Сан је клапа, а Бог је истина; „Никад санку вјеровати није; „Да идемо у лов у планину. Драгутин је брата послушао : „Хајде, брате, зови наше слуге, ..Да поведу хрте и загаре, ,,Да понесу сиве соколове, „Док ја идем снахи у одају “

66

Па од земље на ноге скочио,

66

66

Те он иде снахи у одају.
Кад униђе снахи у одају,
Али снаха код пенџера сједи.

65

70

75

80

85

90

95

« PreviousContinue »