Page images
PDF
EPUB

Турише га дору на рамена,
Додаше му копље убојито;
Познаде га доро од мејдана,
Па му оде силан поиграват.
Окрену га Дојчин низ чаршију ;
Колико му силан подиграва,
Из калдрме искаче камење.
Ал говоре Солунски трговци :
„Вала Богу! вала јединоме!
„Од како је Дојчин преминуо,
„Није бољи јунак проишао
„Кроз Солуна града бијелога,
„Ни бољега коња пројахао.“
Оде Дојчин у поље широко
Ка шатору црна Арапина.
Кад га виђе црни Арапине,
Од страха је на ноге скочио,
Па говори црни Арапине
„Ој Дојчине, да те Бог убије!
„Јоште ли си, море, у животу?
„Ходи, јолдаш, да пијемо вино,
„А прођи се кавге и ђавола,
„Џаба тебе порез од Солуна. “
Ал' говори болани Дојчине:
„Изиђ курво, црни Арапине!
„Изиђи ми на мејдан јуначки,
„Да јуначки мејдан дијелимо,
„А ласно је пити рујно вино
„И љубити Солунске ђевојке.“
Вели њему црни Арапине:

[ocr errors]

,

66

Богом брате, војвода Дојчине !

185

190

195

200

205

210

„Ти се прођи кавге и ђавола,
„Но одјаши, да пијемо вино,
„Џаба тебе порез од Солуна,
„И џаба ти Солунске ђевојке;
„Кунем ти се Богом истинијем,
„Да ти овђе никад доћи не ћу.“
Кад то виђе болестан Дојчине,
Бе му Арап изићи не смије,
Он нагони дебела дорина
На његова бијела шатора,

215

220

На копљу му шатор претурио.

Кад да видиш чуда под шатором!

225

Под шатором триест ђевојака,
Међу њима црни Арапине.

Ја кад виђе црни Арапине,
Бегас Дојчин оканити не ће,
Он се вати вранцу на рамена,
А у руку копље убојито;
Изиђоше у поље широко,
Наљутише коње од мејдана.
Проговара болесан Дојчине:
„Удри курво, црни Арапине,
„Удри прије, да ти жао није.“
Баци копље црни Арапине,
Да удари болесна Дојчина,
Ал се доро боју научио,
Клече доро до зелене траве,
Високо га копље претурило,
Те удара у земљицу црну,
Пола копља у земљу нагнао,
А пола се одломило било,

230

235

240

Кад то виђе црни Арапине,
Плећи даде бијежати стаде,
Право бјежи к бијелу Солуну,
А за њиме болани Дојчине
Таман Арап на врата Солунска,
А стиже га болани Дојчине,
Па потеже копље убојито,
Прикова га Солуну за врата,
Па повади сабљу Аламанку,
Те Арапу одсијече главу,
Па на сабљи главу дохитно,
Арапове очи извадио,

245

250

255

Очи зави у танка јаглука,

Баци главу у зелену траву.
Па он оде тамо уз чаршију,
Кад је био побратиму своме,

260

Побратиму Петру налбантину,

Он дозивље свога побратима:

„Изић, побро, да ти потков платим,

[merged small][ocr errors]

„Потковао вересијом дора.

[blocks in formation]

Проговара Перо налбантине:
„Побратиме, болани Дојчине!
„Нијесам ти дора потковао:
„Ја се, брате, мало нашалио,
„Анђелија љута и проклета,
, Она плану, како ватра жива,
„Па одведе некована дора.
„Њему вели болесан Дојчине:
„Изиђамо, да ти потков платим.“
Он изиђе пред свога дућана,

66

270

275

Ману сабљом болани Дојчине,
Налбантину одсијече главу,
Па на сабљи главу дохитно,
Извадио очи налбантину,
Очи зави у јаглука танка,
Главу баци на мермер-чаршију,
Право оде двору бијеломе,
Пред двором је дора одсједнуо,
Па он сједе на меку ложницу,
Па извади очи Арапове,

Те их баци својој милој сеји:
„Ето, селе, очи Арапове,

„Нека знадеш, да их љубит' не ћеш,

99

Селе моја, за живота мога.“

Па извади очи налбантове,

Те их даје љуби Анђелији:

„Нај ти, Анђо, очи налбантове,

„Нека знадеш, да их љубит не ћеш,
„Љубо моја, за живота мога.“.
То изусти, а душу испусти.

79.

Женидба Ђурђа Смедеревца.

Кад се жени Смедеревац Буро,
На далеко запроси ђевојку,
У лијепу граду Дубровнику,
У онога краља Мијаила,
По имену Јерину ђевојку.
Буро проси, краље му је даје.
Док испроси лијепу ђевојку,

280

285

290

295

5

Строши Ђуро три товара блага,
Док дарива свасти и пунице,
Он потроши хиљаду дуката.
Када стаде свадбу уговарат,
Онда краље говорио Ђуру:

10

„Чујеш мене, Смедеревче Буро!
„Када дођеш Смедереву твоме,
„Те ти станеш купити сватове,
„Ти не зови Срба у сватове,
„Јер су Срби тешке пијанице,
„А у кавзи љуте кавгаџије,
„Опиће се, заметнуће кавгу,

[ocr errors]

66

Не ћеш кавзи џевап учинити, „А камо ли одвести ђевојку; „Већ ти зови Грке и Бугаре, „Купи свата, колико ти драго, „По ђевојку, кад је тебе драго. “ Кад то зачу Смедеревац Ђуро, Опрема се двору бијеломе, Па он оде Смедереву граду, У путу га ситна књига стиже Од Јерине лијепе ђевојке:

99

Чујеш мене, Смедеревче Буро! „Кад ти дођеш б'јелу Смедереву,

[ocr errors]

Те ти станеш купити сватове,

„Ти не слушај старца баба мога:
„Ти не зови Грка ни Бугара,
"Не ћеш изић ни изнијет главе
„Из нашега града Дубровника,
„Ја некмоли извести ђевојке;
„Веће зови Србе у сватове;

15

20

25

30

35

« PreviousContinue »