Page images
PDF
EPUB

155

160

Кад Каица разумео речи, Он отима камен од Маџара, Да белегу своју посведочи; **) Кад се баци Каица војвода, Од белега даље одбацио Расрди се војвода Сибињска, Па припаса сабљу оковану, Па се краљу под шатора шеће: „Краљу Ђурђу од Маћедоније! „Оди краљу, да се променимо: „Дај ти мени дванаест војвода, „Голе, босе, у кошуљи танкој, „Ја ћу теби три стотин Маџара „Све на коњма под оружјем светлим, 165 „И даћу ти шесет Каравлаа, „И даћу ти на сваку годину „За живота три товара блага. “ Славан Ђурађ заче беседити: „Брате Јанко, будаласта главо! „Јеси л’чуо, да ли запамтио : „Да је била проја за шеницу? „Да ли Маџар за Маћедонију? „Да ли Србин за Ердељ-крајину? „Не дам саме Каице војводе „За четири на крајини бана: „За Немеша бана Вршачкога, „За Гецију бана Тителскога,

170

175

51) И сад кад се момци бацају камена ваља биљегу своју посвједочиши, т. ј. по други пут бацити донде, вначе се не бројн.

„За Иштвана бана Сланкаменска
„И за Петра бана Варадинског,
„Све до Вршца па до Варадина,
„За сву земљу и четири бана;
„За то не дам војводе Каице,
„А камо ли остали војвода!“
Расрди се војвода Сибињска,
Па ишета пред шатора свил'на,
Па дозива војводу Каицу :
„Од јуначе, да с надстрељујемо!
„Да бијемо нишан за облаком.“
Гди је Маџар оком погледао,
Ту Каица стрелом ударио,
Зла Каици срећа приступила,
Те не гледа стреле у Маџара,

180

185

190

Већ он гледа нишан за облаком:

[blocks in formation]

205

Скочи краљу на ноге лагане,
Па Каицу узима на крило,
Па Каицу и грли и љуби:

„Мој пернати од сунашца штите!
„Дико моја свагда на дивану!

„Бритка сабљо свагда на мејдану!
„А крепости међу војводама!
„Можеш ли ми преболети, сине?
"Да те баба на лекаре даде?“
А Каица једва изговара:
„Краљу Ђурђу, родитељу красни!
„Ја ти, бабо, преболети не ћу;
„Јер су стреле пусте отроване,
„На змијину једу накаљене;
„Ако можеш, освети ме, бабо!"
То изрече, па се с душом раста.
Краљ закука, кано кукавица:

„Јо Каица, мој соколе сиви!
"Ал ти баби крила одломише
„И обадва ока извадише!
„Како ће те преболети баба?
На Бељацу оставити сама,

„Да ми чуваш брез промене стражу
Па погледа оком на војводе,
А војводе један на другога,
Па се добри доитише коња,
Бојна копља земљи положише,
За бритке се сабље преватише,
Међ Маџаре јуриш учинише,
Погнаше се по пољу Бељацу.
Да је коме стати погледати,
Шта војводе од Маџара раде!
Тако краљу Бог и срећа даде,
Од војвода нико не погибе
Разма главом Каица Радоња ;
Од Маџара нико не остаде

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Разма главом од Сибиња Јанко,
И он бежи Вршцу на крајини.
А војводе, браћа милостива,
Са сабљама сандук отесаше,
Саранише војводу Каицу,
Чело главе копље ударише,
На копље му сокола метнуше,
За копље му коња привезаше,
По гробу му оружје простреше;
Од Маџара унку начинише,
Обградише гроба Каичина,
Да Маџари к њему не долазе,
Да му мртву не претресу тело.
Кука краљу, кано кукавица:
„Јо Каица, моје чедо драго !
„Дико моја свагда на дивану!
„Сабљо бритка свагда на мејдану!
И крепости међу војводама!

[ocr errors]

„Сува злата Смедеревски кључи! „Десно крило од Српске крајине! „Како ће те преболети баба!

[ocr errors]

Како ће те оставити сама,

„Да ми чуваш на Бељацу стражу „Брез промене докле је крајине !"

82.

Женидба Тодора од Сталаћа.

Седе Тодор за вечеру с мајком
У Сталаћу граду бијеломе
У својему двору господскоме,

245

250

255

260

Вечерају, пију вино ладно;
Стаде мати сузе просипати,
Своме сину поче беседити:
„О Тодоре, моје чедо драго!
„Већ сам, сине, врло остарила,
„Остарила и онемоћала,

„Не могу ти пословати, сине,

[ocr errors]

Ни по белу двору посртати,

„Нити твоје госте приватати,
„Већ просипај ризницу и благо,
Те ти проси госпођу девојку,

99

„Тебе љубу, а мене одмену,

„Нека ради по господску двору."

Тодор мучи, ништа не беседи,

Повечера и напи се вина,
Па устаде на ноге јуначке,

5

10

15

Па се часну крсту прекрстио,
Поменуо оца Николаја

20

И недељу и васкрсеније

И велико часно ванђелије,

Па ужеже рзан јасну свећу,
Те одшета коњма у ахаре,
И изведе ђогу бабајина,
Трипут га је зоби назобио,
И трипут га напојио вина,
Оседла га седлом Цариградским,
А заузда уздом сератлијнском;
Па на себе руо измењује,
Све убаво руо крајишњичко,
А на главу капу и скувију,
За скувију позлаћено перје,

25

30

« PreviousContinue »